Neraskidiva veza je Rada Kljajića i boćarskog sporta! Ona traje skoro pola veka. Nedavno je Boćarski klub Dalmatinac iz Rume, čiji je Rade Kljajić jedan od osnivača, a sada i predsednik, organizovanjem međunarodnog turnira, „proslavio“ 35 godina postojanja.
Odličan povod za razgovor sa jednim od „pionira“ boćanja ne samo u Rumi, već i mnogo šire.
– Nekada, „pravog boćanja“, bar što se tiče Srbije, bilo je u Beogradu – „vrača film“ Rade Klajić – Pri „Agrorumi“ bila je sekcija boćara, koja je bila aktivna, uglavnom, u okviru radničko – sportskih igara. Pre tri i po decenije, Momčilo Mrvićem, Jovicom Šandićem i moja malenkost, došli smo na ideju da osnujemo klub. U početku, lagano smo krenuli sa nekim takmičenjima, da bi se potom uključili u zvanična takmičenja Boćarskog saveza Srbije, čiji je predsednik tada bio Savo Bjelobrk. Tako smo počeli i evo trajemo 35 godina. S obzirom da sam malo stariji, tražim zamenu. Međutim, nema mlađih koji bi preuzeli vođenje kluba.
Malo se klubova može pohvaliti uslovima koje ima BK Dalmatinac.
– Ovaj teren postoji oko 25 godina– nastavlja Rade Kljajić – Asvatna podloga postavljena je na njega 2012 godine i sada ispunjava sve međunarodne standarde. Kada sam ulazio u ovu priču imao sam prevashodni cilj da omasovim boćanje, ne samo u Rimi i Vojvodini, već i šire. I kada sam bio predsednik BS Srbije, trudio sam se da se mladi što više uključe u boćanje. Na žalost, to teško ide, te mi se čini da baš zato i po malo stagnira. Mlada generacija je zaokupljena telefonima, kompjuterima…Mora se priznati da je ovaj sport prilično skup: oprema, rekviziti, tereni i sve što ide uz to.
Za sve što je uradio u boćanju, Rade Kljajić vidi satisfakciju u brojnim medaljama, koja krase zidove klubskih prostorija, prebogatom telefonskom imeniku…Ponosi se Rade i činjenicom da su, između ostalih, na rumskim zogovima, prve „boćarske korake“ napravile Nataša Antonjak i Milica Kolundžija, naše najbolje boćarke, koje su srpskom boćanju donele, za sada, jedine zlatne medalje sa prvenstava Evrope.
– Drago mi je kada na ovim terenima vidim brojne ekipe i boćare iz svih krajeva nekadašnje Jugoslavije – priznaje Kljajić – Ako se ova sveukupna situacija smiri, voleo bih da se, najkasnije 2024. godine svi skupimo.
