Zanimljiva je ličnost Dušan Sredić iz Rume! Nekada aktivni igrač, a dugi niz godina i kao trener najmlađih fudbalera.
Poznat je i kao pesnik, veliki navijač Partizana, a posebno kao „obožavalac života i dela Dragana Mancea“. Nedavno se navršilo 35 godina kako je Mance, „srpski Džems Din“, sa svega 23 navršenih godina „otišao u legendu“.
– Žureći na trening, 3. septembra 1985, pogionuo je Dragan Mance – počinje svoju priču Dušan Sredić – Hteo je da sa svojim Pežoom 205 da izbegne dečaka, koji je pretrčavao put. Imao je samo 23 godine, beskrajnu ljubav navijača. Obožavan je do neslućenih granica. Njegova smrt bila je veliki udarac, ne samo za navijače Partizana. Ispratilo ga je „u raj“ 35.000 ljudi. Mance je voleo fudbal i za njega živeo. Pamtiće se po radovanju posle postignutog gola: dugo klizanje na kolenima, na travi, s rukama podinutom u vis i s pogledom ka zvezdama.
Baš tako izgleda njegova isklesana figura na parceli 35 na Novom groblju u Beogradu. Poginuo je kada sam pisao pesne za zbirku „Šampion srca“ posvećenu Partizanu, povodom 40 godina postojanja. Nisam mogao da napišem ništa više, već samo „Kad duša zaboli i pesnik zaćuti!“. Na Jugu se i danas peva:„Otišo si Dragane, ostrala je tuga, uvek će te voleti Grobari sa Juga!“ Partizan je od rođenja u mom srcu i velika inspiracija. Ove godine, povodom 75 godina postojanja spremam dopunjeno izdanje zbirke „Šampion srca“. Najveća mi je čast, što me je u predgovoru te zbirke, doajen sportskog novinarstva, Mile Kos, uporedio sa Duškom Radovićem, takođe navijačem Partizana.
Dušan Sredić je „miljenik muza“. Zar treba lepši primer od pesme „Volim te kao Partizan!?
„Nije znala gde odlazi često
i vraća se radostan,
sve dok zagrljaj nije doneo reči:
volim te kao Partizan!
Mislila je da se šali,
da je lud, da je pijan,
a on je povaljao, uzbuđen, reči:
volim te kao Partizan!
Otišla je sa njim na stadion
i uz pesmu provela dan,
na Jugu je brzo shvatila
koliko se voli Partizan.
Ljubav joj se činila, te noći,
kao najlepši san,
kad je zagrljaj doneo i njene reči:
volim te kao Partizan!