Vukan Živković je svoju košarkašku karijeru započeo u mladin selekcijama jedne beogradske košarkaške škole.
Kao velikog talenta ga je prepoznao tadašnji predsednik Košarkaškog kluba Železničar, Zdravko Stričić. Piscu ovih redova tada je popularni „Strile“ govorio da se tu radi o vanserijskom talentu, pravom za klub u usponu. A Železničar je tada stvarno bio klub u usponu. Od beton ligaša do drugologaša nije bio lagan put. Tu negde je i Vukan Živković stigao u klub i grad gde su i njegovi roditelji živeli i gradili neki svoj lični biznis. Vrlo brzo se pokazalo da je Stričić bio u pravu i Vukan je iz košarkaškog cvetuljka izrastao u stasitog i rasnog strelca. Sa „Željom“ je osetio i visine Košarkaške lige Srbije, elitnog ranga takmičenja. Potom ga je put poveo ka druga dva srpska kluba, subotičkom Spartaku i pančevačkom Tamiš. Odatle se i otisnuo put inostranstva. I tu naša priča počinje.
„Od odlaska sam nastupao za tri različita kluba, započeo je Vukan Živković svoju priču i nastavio, „to su URB Rennes, Sorgues basket i poslednji PFB Fougeres basket„.
Kakvi su utisci sa ove vremenske distance (pet godina) o tim danima u Francuskoj,
„Prvu sezonu bih izdvojio kao najuspešniju nastupajući za URB. Završili smo kao prvi u prvenstvu, igrali finale Kupa u Parizu u hali Bercy gde je stvorena neverovatna atmosfera i tu sezonu sam završio među najboljim strelcima lige. Nakon dve sezone odlazim u Sorgues na jug Francuske. Rekao bih individualno uspešna sezona koja se završila na žalost lakšom povredom. Tu sam napravio pauzu od dva meseca. Poslednja destinacija je Fougeres, mali grad koji se nalazi pored Rennesa. Klub koji je bio prosečanog kvaliteta. U roku od dve godine smo uspeli da završimo ligaški deo kao prvoplasirani, pre ove situacije koja je nastala, Korone virusa„.
Sada već kao dovoljno iskusan igrač, sigurno možeš da uporediš Košarkašku ligu Srbije i košarkašku ligu u kojoj nastupaš,
„Francuska liga je dosta fizički zahtevna. Njihova igra se uglavnom bazira na čvrstoj odbrani i fizičkoj snazi u napadu. Tako da poštuju igrače koji dolaze sa ovih prostora i koji imaju kako mi to košarkaški kažemo, šmeka i osečaj za koš. Dosta bivših evroligaških i eurokup igrača nastupa u Francuskoj. Tako sam imao priliku da igram sa bivšim igračem Partizana, Žarkom Rakočevićem„.
Trenutne ambicije, lične, klupske,
„Ambicije su da nastavim kontinuitet dobrih rezultata sa klubom. U tom slučaju i moj individualni kvalitet dolazi do izražaja„.
Ova situacija je puno pogodila Francusku. Kada misliš da će se steći uslovi za tvoj povratak,
„U kontaktu sam sa prijateljima iz Francuske i očigledno je da su klubovi oštećeni posle ove situacije. Pre svega sponzori odlaze iz klubova tako isti ti klubovi prelaze u niže rangove takmičenja kako bi finansijski mogli da isprate sezonu. Kako drugi igrači, tako i ja čekam. Jednostavno teško je predvideti šta će se dešavati u narednih nekoliko meseci„.
Svedoci smo da sportisti individualno rade treninge. Kakva je situacija kod tebe,
„Posle 28 dana provedenih u izolaciji, koja mi je došla kao neka vrsta rehabilitacije posle naporne sezone, pokušavam da svoje telo pre svega dovedem u neku normalu. Vreme provodim u teretani i na trčanju dok se ne steknu uslovi za trening sa loptom„.
Kao i što sam Vukan kaže još je rano da se govori o nekoj novoj sezoni. Svet, onaj sportski još vida rane dok se mnogi još bore za svoj život.
