Miloš Mihajlov je stigao u Fudbalski klub Inđiju tokom zimske pauze i tadašnjeg prelaznog roka fudbalera.
Ovaj igrač se tada nosio mišlju da prekine svoju dugu i bogatu fudbalsku karijeru. Ipak poziv iz zeleno belog tabora je za njega bio nov izazov i produženje igračkog staža. Nekoliko meseci kasnije želeli smo da čujemo od njega kako vidi tu svoju odluku i naravno nekoliko reči o sezoni iza nas u novom klubu,
„Vi znate da sam prošlu sezonu krenuo sa Voždovcem. Tih šest meseci su bili dugi i stresni za mene. Dugo sam razmišljao šta da radim. Na polusezoni sam odliučio, ako nenađem ništa da ću ostati u klubu i verovatno završiti karijeru u maju. I onda se pojavio poziv Inđije. Prvo sam se čuo sa trenerom Janjiće tada i zatim sa sportskim direktorom Ivanom Ivovićem. Bukvalno razgovor je trajao pet minuta. Mi smo se brzo dogovorili. Za mene je to bila jedina opcija da odem odande. Gde nisam bio srećan, što je meni jako bitno. Od januara smo gradili nešto zajedno. Bilo je doista dobrih igrača, došlo je dosta dobrih igrača. Napravili smo dobru priču, bila je dobra energija. Kao što ste videli, šteta što se desilo ovo sa koronom, jer uveren sam da bi smo ostali u ligi i bez toga„.
Vaše iskustvo je ogromno u ovom trenutku. Posebno za Fudbalski klub Inđiju, koji se nažalost u tim trenutcima nalazio u nezavidnom položaju na tabeli. Međutim te igre na početku prvenstva do prekida iste su obećavale upravo ovo što ste Vi rekli. Kasnije posle korone neka nova priča. Ako možemo da spojimo i tu pauzu i taj nastavak sezone u jednom odgovoru ?
„Sa šefom Janjićem i sportskim direktorom Ivovićem napravili su balans od starih igrača i mladih. Za nas je sezona u tom trenutku počela u januaru. Tako da smo uhvatili jedan zalet. Korona nas je zaustavila nažalost u tome. Tako da sam ja ubeđen da bi mi ostali u ligi, čak da nebi igrali ni baraž„.
Imali ste nekoliko kvalitenih odigranih utakmica. I to uglavnom sa vrlo jakim protivnicima, gde se nije očekivalo, da ovako, realno mali klub, napravi dobre rezultate. Posebno, na primer protiv Vojvodine, Crvene zvezde. Vi ste često imali priliku da igrate protiv tih timova. Kakav je sada osećaj bio, da kažemo iz pogleda malog kluba ka takvom uspehu ?
„Osećaj je uvek isti, Na žalost to treba da promenimo. Čini mi se da smo imali mnogo više motivacija protiv većih klubova. Zvezda, Partizan, što je i normalno donekle. Ali, ono što je trebalo da ispravimo je da igramo isto tako protiv ekipa koje su u našem rangu. Te utakmice sa ekipama iz našeg ranga nismo toliko igrali zapaženo, kao sa Vojvodinom, kao sa Partizanom. Neka nam to bude za nauk i to bi trebalo da promenimo za sledeću sezonu. Da nam to bude nauk, da u svaku utakmicu uđemo kao da je finale. Kao da je tu Zvezda ili Partizan. Jer svi znamo da su utakmice protiv Zvezde i Partizana najlepše za igranje„.
Još jedan pripremni period u Vašoj fudbalskoj karijeri. Ovog puta kao najiskusniji igrač, možemo slobodno reći i u Super fudbalskoj ligi Srbije. Jedna tema vezana i za ovo. Obično mlađi igrači, tim najstarijim daju zanimljive nadimke, deda, čiča. Kako to u ovom klubu funkcioniše ?
„Bio je jedan možda slučaj sa Divcem (Vlada Milosavljev), on me je nazvao deda. Nisam do sada imao te nadimke, uglavnom su me zvali po mom imenu, ali Divac je par puta imao to da se našali sa mnom. Ali to je to, za sada sam ja Miša ili Šomi, to će uvek ostati tako„.
Da li je lep podatak i taj, da ćete dugo ostati zabeleženi u istoriji Super lige Srbije, kao jedan od najstarijih učesnika, na terenu to tako neizgleda ?
„Za mene, godine u ovom trenutku predstavljaju samo broj. Stvarno sam se uvek trudio da produžim karijeru. Mislim da se to sastaoji iz neke rutine svaki dan. U kojoj ja uživam. To mi donosi benefit, kao što vidite, da ja mogu da se nosim sa mlađim igračima. Jer kada nebudem mogao, sigurno je da ću prestati„.
Ambicije kluba su u ovom trenutku sigurno i Vaše ambicije. Šta bi ste Vi želeli da postignete u narednoj sezoni ?
„Ja bih želeo da u svaku utakmicu uđemo kao da je finale. Da nađemo kotivaciju za svaku utakmicu kao kada igramo sa Zvezdom i Partizanom. Uvek je cilj da Inđija igra dobro. Da uzmemo što više bodova. Da budemo u sigurnoj zoni. Neželim sada da preuveličam nešto, ali da kažem da budemo u sredini tabele. Da budemo stabilan superligaš„.
Malo pre smo pričali o produženju karijere. Kada dođe vreme da se ipak okače kopačke o klin, da li ste razmišljali da ostanete u fudbalu na bilo koji način ?
„Jesam. Imam neku ideju da završim tu licencu, ali ja nevoilim da razmišljam o tome dok nezavršim karijeru. Fudbaler i trener su totalno različiti, dva različita posla. Tako da imam neke ambicije da budem trener, ali otom potom. Nisam siguran koliko ću još igrati. da li će to biti još godinu dana ili neće, ali imam ambicije da završim licencu i budem trener„.
Često Vas zovu i gospodin u kopačkama. Da li Vam godi taj naziv od mlađih igrača ?
„Naravno da prija. Uživanje je biti u ovom klubu. Meni je neki cilj da pomognem tim mladim igračima. Da im pokažem pravi put i da im budem primer. Svaki dan na treningu u hotelu, kako se hrani i tako dalje. Doživljavam svoju drugu mladost ovde„.
