Inđija iako je kroz sportsku istoriju najviše slovila kao grad atletike, rukometa, fudbala u poslednjim decenijama je rasadnik košarkaških talenata.
Mnoga poznata imena su svoje najranije korake započinjala kao stanovnici Inđije, a za sada najpoznatije ime je Miroslav Raduljica. Mnogi koračaju ka njegovim stopama, a među njima je i Filip Branković, rođen 2003.godine. Ovaj mladi košarkaš, kadet, član šampionskog sastava Crvene zvezde, reprezentativac, kapiten, provodi ove dane u svom rodnom gradu na terenu kraj Kulturnog centra. Terenu koji nosi baš ime „Miroslav Raduljica“.
Mnogo simbolike u rečima iznad, ali daje o reč i Filipu da se priseti svojih prvih košarkaških koraka u Železničar Starbasketu,
„Sa sedam godina, na predlog oca, brat i ja počeli smo trenirati košarku u Želji. Treninzi su bili zanimljivi, prilagođeni deci. Vežbali smo kroz igru i od tada je počela moja ljubav prema košarci. Jako sam voleo letnje košarkaške kampove na koje nas je klub vodio„.
Posle prvih koraka u košarkaškom svetu stigli su i uspesi. Brojni su u tim mladim kategorijama. Ipak neka koja te posebno seća na boravak u Želji ?
„Nekoliko godina zaredom bili smo prvaci Srema i plasirali se na završni turnir Vojvodine„.
Pre par godina stigao je poziv koji se kažu neodbija. Kako si stigao do Crvene zvezde ?
„Na sajtu Crvene zvezde 2017.god. objavljeno je da imaju probni trening na koji može da se prijavi ko želi. Prijavio sam se i otišao. Ubrzo posle tog probnog treninga dobio sam poziv da se priključim ekipi Crvene zvezde„.
Nov klub i odmah šampionski prsten prvaka Srbije. Kakav je to novi oseća bio ?
„Osečaj je bio neverovatan. Utakmica se prenosila na TV-u, celu utakmicu sam imao jaku i tremu pa čak i strah. Kada smo pobedili, danima smo samo o tome pričali„.
Dobre igre su ostavile traga. Stigao je i poziv za reprezentaciju, a na Evropskom prvenstvu i kapitenska traka. Obaveza, uspeh. Kako su te kolege prihvatile i malo nam približi to takmičenje,
„U junu smo se okupili na Zlatiboru, gde smo počeli sa pripremama za Evropsko prvenstvo u Italiji. Tu sam dobio kapitensku traku. Postavši kapiten trudio sam se još više da opravdan ukazano poverenje. Nazalost u Italiji nismo uspeli da ostvarimo zacrtani cilj i plasiramo se na Svetsko prvenstvo. Tamo smo proveli osam dana, ekipa fenomenalna, svi smo bili jako bliski kao jedna porodica„.
Nova titula sa Crvenom zvezdom u ulozi kapitena, ali u kadetskoj konkurenciji. Koliko je prvenstvo bili zahtevno, teško. Obično se najviše pamte takozvani „večiti derbiji“ ?
„Ova sezona u kadetskoj konkurenciji je bila odlična. Imali smo 18 pobeda i 1 poraz i bili smo ubedljivo prvi na tabeli. Na žalost sezona je prekinuta zbog ove trenutne situacije„.
Verujem da kao i mnogi sanjaš da zaigraš jednog dana u prvom timu Crvene zvezde, a kasnije ko zna, možda i NBA ?
„Kao i svi moji saigraci iz kluba i ja bih naravno želeo da zaigram za prvi tim Crvene zvezde, a kasnije i da se oprobam i u NBA„.
