Fudbalska prvenstva širom sveta su prekinuta zbog širanja zaraze covid – 19 virusom.
Tako je i u Finskoj, gde se već nekoliko godina u velikim uspehom dokazuje Miloš Josimov (36). Posle nekoliko sezona igranja za KPV iz Kokole, Josimov je od ove godine trebalo da igra za trećeligaša Pepo iz Lapenrantea. Međutim…
– Novi klub, Pepo, i grad Lapenranta lepo su me primili – kaže Josimov – U meni su videli iskusnog igrača, koji je dosta toga prošao u karijeri i od koga se mogu pokupiti saveti, ali, i ko može pomoći i na terenu. Tim je miks mladosti i iskustva. Od nekih igrača sam stariji skoro dve decenije. Pod komandom trenera Gabrija Garsije Čatarta dobro smo trenirali i polako ulazili u top formu pred sezonu, koja je trebalo da startuje krajem aprila. Po opštem mišljenju, bili smo među najozbiljnijim kandidatima za ulazak u Drugu ligu. Međutim, ova pandemija nas je skroz poremetila i izbacila iz trenažnog procesa. Raspušteni smo do daljnjeg i po prvobitnom planu trebalo je da s treninzima krenemo sredinom aprila. Mislim da to nije realno i verovatno ćemo biti van terena do maja. Finska fudbalska federacija je početak svih liga odložila do juna. Mnogo je nepoznanica.
Kako je trenutno u Finskoj?
– Zatvoreni su vrtići, škole, granice, a otkazani međunarodni letovi – nastavlja Joske – Slično je kao u Srbiji, s tom razlikom što je ovde slobodno kretanje. Međutim, ljudi su shvatili ozbiljnost situacije i pridržavaju se svih mera. Najviše je pogođen Helsinki, gde je i najveći procenat zaraženih. Pominje se mogućnost da se okrug oko glavnog grada i izoluje. Ipak, još uvek nije kritično i sve se nekako drži pod kontrolom. I ovde je najveći problem povratak ljudi sa turistićkih destinacija, odakle su „poneli“ virus. Na žalost, nisam uspeo na vreme da se vratim u Srbiju. Kada je bilo jasno da se treninzi prekidaju, postojala je šansa da se vratim, ali je bilo rizično, jer su se granice polako zatvarale, a letovi otkazivani. Jednostavno, nisam želeo da „zapnem“ negde u tranzitu. Takođe, nisam želeo da dovodim u opasnost nui svoju porodicu, a ni okruženje. Po aerodromima bilo je previše ljudi. Naravno, hteo sam da ispoštujem i preporuku Vlade Srbije da se ljudi ne vraćaju u srbiju do završetka pandemije. Vreme provodim u Lapenranti, individualno treniram. Vreme je lepo, a šuma i jezero su mi na 100 metara, gde odrađujem trening program, koji nam je trener prosledio. Ostatak vremena provodim u kući i ne krećem se bez preke potrebe. Zahvaljujući klubu i prijateljima ništa mi ne nedostaje i ne osećam se usamljeno.
Miloš Josimov polako ulazi u „trenerske vode“. Preuzeo je generaciju trinaestogodišnjaka, koja, kako kaže, još ove godine igra „8 na 8“, a sledeće godine prelazi na veliki teren. Na žalost, i ovde je prekinut rad na terenu. Sa igračima održava vezu i svakodnevno im šalje program za pojedinalne treninge.
