Treće mesto u konkurenciji seniora U21 u kategoriji borbe -75kg izborio je Stefan Lemajić koji je za ulazak u finale izgubio od takmičara iz Makedonije Trajčevskog da bi pobedio u repasažu i osvojio bronzanu medalju.

Bronzanu medalju izborio je junior Mihailo Grubić u kategoriji -76kg koji je pobedio Varsalovića iz Studentskog grada 4:1 a za ulazak u finale izgubio od Miailovića iz Čačka sa 0:1 da bi u meču za bronzu pobedio Barnića iz Beograda sa 2:1.

Junior Luka Čubrilo završio je takmičenje na četvroj poziciji, savladavši u dva meča protivike Blanušu iz Staropazovačkog “Fronta“ sa 2:1, da bi za ulaz u finale izgubio od Ristovića iz Užica sa 1:2 i u meču za bronzu od Orlandića iz beogradskog Studenstskog grada sa 0:1

Slična situacija je i u Ženskom rukometnom klubu Železničar Inđija. Puno prekida je u ovom sportu bilo zbog već opisanog svetskog stanja. O tome nam i govore reči šefa struke inđijskog superligaša Vlade Šimičića,

„Pripreme smo počeli 10.decembra. Ova situacija oko Korone virusa je uticala negativno, kako na ostale tako i na nas. Mi smo imali dve, tri zaražene devojke. kada smo se oporavili, desetog decembra smo krenuli lagano sa radom. Znali smo da imamo dovoljno vremena za pripreme, pošto nam liga startuje 27.januara. Znali smo da treba da lagano uđemo u pripreme, da se lepo spremimo i ove nedelje smo odigrali pripremnu utakmicu protiv šampiona države Jagodine. Igrali smo utakmicu i protiv ekipe Beograda. To su nam za sada dve utakmice koje smo odigrali i ostaje nam još da odigramo treću prijateljsku protiv ekipe Pančeva u Pančevu. Očekuje nas mnogo težak raspored„.

Koliko je teško uskladiti taj rad u stalnom prekidu takmičenja ?

„Ono što je problem ne samo nama već i većini ekipa, od devetog marta prošle godine, kada smo mi odigrali zadnju utakmicu u situaciji pre Korone, pa do 27.januara kada kreće nastavak sezone, to je skoro 11 punih meseci, a mi smo odigrali samo šest takmičarskih utakmica. Raspored  nam je takav da od 27.januara do 27.februara imamo sedam prvenstvenih utakmica, plus predkolo Kupa. Utakmicu koju verujem da ćemo proći. Potom i četvrtfinale Kupa. To znači u 30 dana devet utakmica. Mnogo težak raspored. Predočio sam i Upravi i mislim da je to glavni cilj u januaru, februaru i početkom marta, da se niko nepovredi„.

Kakvo je stanje u samoj ekipi u ovom trenutku i da li se može govoriti o nekim ambicijama, planu ?

„Naše devojke su uglavnom potpisale ugovor na dve godine. Nama je pik za sledeću sezonu. Naravno ićemo u svaku utakmicu da pobedimo, kao i do sada što smo igrali. Ali, prateći obvo sve što se dešavalo na Evropskom prvenstvu za žene, Lige šampiona, dešavaju se vrlo velike povrede igračica. Odigraćemo čak devet utakmica za mesec dana, manje više niko na to nije spreman. Mi smo zato malo ranije krenuli sa pripremama i verujem da ćemo to odraditi na najbolji mogući način. Mislim da niko ništa nemože da planira zbog velikog broja utakmica na početku sezone„.

Kako je istakao i sam Šimičić, najvažnije je zdravlje igračica. Železničar je već praktično obezbedio članstvo i za narednu superligašku sezonu. Njegov četvrtogodišnji rad u Inđiji ostavlja dubok trag. Kako će biti u budućnosti ostaje tek da se vidi.

U šidskom finalu su igrali Radnički i OFK Bačinci. Šiđani su osvojili pehar pobednika posle minimalne pobede, 1: 0.

Inđijsko finale je odigrano u Novom slankamenu na stadionu Dunava. Fudbalski klub Dunav i inđijski Železničar su bili učesnici finalne utakmice, a Inđinčani su osvojili pehar pobednika. Železničar je savladao svog domaćina sa rezultatom, 4: 2.

Golove za Železničar su postigla braća Mitrović, a za Dunav je strelac bio Bugarin.

Domaćin te utakmice, Železničar je za rivala imao starog poznanika iz Popinaca, ekipu Napretka. Bila je to prava prvenstvena utakmica koja je odlučena u samom finišu utakmice. Strelac jedinog gola je bio Nemanja Todorović u 78.minutu posle dobre akcije navalnog reda gosta.

Gost je u 67. minutu imao priliku da sa bele tačke stigne do vođstva posle dosuđene najstrožije kazne. Sa bele tačke nije realizovana takozvana stoprocentna prilika.

Jedina mrlja na ovom meču je bila u vidu ponašanja gostujuće publike kojoj nije bilo mesto na tribinama. Zbog toga je morala i da interveniše ekipa policajaca na poziv delegata utakmice.

Inđija. Gradski stadion. Sudija: Ognjen Mitrović, pomoćnici: Aleksandar Skakavac i Branislav Uzelac svi iz Rume. Delegat: Dalibor Popović iz Rume. Strelac: Todorović 78′ – Napredak. Žuti kartoni: Denić 14′, Jovanov 56′, Milan Mitrović 83′ – Železničar, Jovanović 39′, Poljak 55′, Mitrović 77′ – Napredak.

Železničar: Blagojević, Rakar (K), Plećaš, Želko Mitrović, Milan Mitrović, Brtka, Denić, Prica (Dubajić 67′), Jovanov, Kovačević, Dimitrijević.
Trener: –

Napredak: Nikolić (K), Kočijašević, Ćalić, Ragastovac, Đurić (Lazić 90′), Savkovič, Todorović (Vukin 88′), Mitrović (Marijanović 80′), Jovanović, Poljak, Ružičić.
Trener: Čedomir Gužvić

Parovi 1.kola:

Od tada je usledila i pauza u radu fudbalera Železničara koji su večeras imali takozvanu prozivku. Sve je obavljeno u Restoranu Gradskog stadiona, a prvi trening će se održati sutra (petak) u večernjim satima.

Bilo je vidno da su se okupljeni igrači uželeli terena i najvažnije sporedne stvari na svetu. Igrači su na neki način odmarali, a Uprava kluba se potrudila da nastaviu svoju praksu dovođenja igrača sa stanovanjem u inđijskoj opštini. Tako su nova lica pristigla iz FK Inđija, Petar Mrđa i Stefan Rukavina, braća Željko i Milan Mitrović iz Jadrana Golubinci i golman Blagojević iz Ljukova.

Kako ističu u klubu tu se neće stati jer su ambicije ponovo visoke, a to je borba za gornji dom tabele.

Inđijska „lokomotiva“ je ponovo u punom pogonu.

Karate Federacija Srbije objavila je Kalendar takmičenja u kojem je izvršeno pomeranje takmičenja koja su trebala da budu u martu, aprilu i maju na novi raspored takmičenja za jun, jul i avgust.

Leto pred nama će po prvi put imati takmičarski karakter. Pred nama je Prvenstvo Srbije za pionire i nade, kup Vojvodine i Srbije za kadete, juniore i seniore. Pripremni kampovi u organizaciji KSV i KFS .

Poštujući sve mere koje je propisalo Ministarstvo sporta: maske do treninga, merenje i evidencija temperature, pranje ruku pre i posle treninga, dezinfekcija, distanca… , sportisti Karate kluba Železničar vredno treniraju od početka maja na otvorenim terenima u “Lejama“ i inđijskoj sportskoj hali pošto ulazak u školske fiskulturne sale još uvek nije dozvoljen.

Nadamo se da ćemo u narednih mesec dana uspeti da podignemo sportsku formu i spremni , kao do sada dočekati preostali deo sezone.

Prema rečima trenera ekipe Vladimira Jojića košarkaši će biti na okupu sve do kraja narednog mesaca. Potom im opet sledi pauza, da bi u avgustu započeli one prave pripreme za novu takmičarsku sezonu. Sezona iza nas iako okrnjena se može smatrati za uspešnom jer je Železničar bio stabilan trećeligaš u Vojvodini. O ambicijama kluba je još rano govoriti u godini jubileja. Naime Železničar u ovoj godini obeležava 50 godina od osnivanja kluba. Zbog ove pandemije koja je sve udaljila od sporta, proslava će se najverovatnije obeležiti u drugoj polovini ove godine.

Kao velikog talenta ga je prepoznao tadašnji predsednik Košarkaškog kluba Železničar, Zdravko Stričić. Piscu ovih redova tada je popularni „Strile“ govorio da se tu radi o vanserijskom talentu, pravom za klub u usponu. A Železničar je tada stvarno bio klub u usponu. Od beton ligaša do drugologaša nije bio lagan put. Tu negde je i Vukan Živković stigao u klub i grad gde su i njegovi roditelji živeli i gradili neki svoj lični biznis. Vrlo brzo se pokazalo da je Stričić bio u pravu i Vukan je iz košarkaškog cvetuljka izrastao u stasitog i rasnog strelca. Sa „Željom“ je osetio i visine Košarkaške lige Srbije, elitnog ranga takmičenja. Potom ga je put poveo ka druga dva srpska kluba, subotičkom Spartaku i pančevačkom Tamiš. Odatle se i otisnuo put inostranstva. I tu naša priča počinje.

„Od odlaska sam nastupao za tri različita kluba, započeo je Vukan Živković svoju priču i nastavio, „to su URB Rennes, Sorgues basket i poslednji PFB Fougeres basket„.

Kakvi su utisci sa ove vremenske distance (pet godina) o tim danima u Francuskoj,

„Prvu sezonu bih izdvojio kao najuspešniju nastupajući za URB. Završili smo kao prvi u prvenstvu, igrali finale Kupa u Parizu u hali Bercy gde je stvorena neverovatna atmosfera i tu sezonu sam završio među najboljim strelcima lige. Nakon dve sezone odlazim u Sorgues na jug Francuske. Rekao bih individualno uspešna sezona koja se završila na žalost lakšom povredom. Tu sam napravio pauzu od dva meseca. Poslednja destinacija je Fougeres, mali grad koji se nalazi pored Rennesa. Klub koji je bio prosečanog kvaliteta. U roku od dve godine smo uspeli da završimo ligaški deo kao prvoplasirani, pre ove situacije koja je nastala, Korone virusa„.

Sada već kao dovoljno iskusan igrač, sigurno možeš da uporediš Košarkašku ligu Srbije i košarkašku ligu u kojoj nastupaš,

„Francuska liga je dosta fizički zahtevna. Njihova igra se uglavnom bazira na čvrstoj odbrani i fizičkoj snazi u napadu. Tako da poštuju igrače koji dolaze sa ovih prostora i koji imaju kako mi to košarkaški kažemo, šmeka i osečaj za koš. Dosta bivših evroligaških i eurokup igrača nastupa u Francuskoj. Tako sam imao priliku da igram sa bivšim igračem Partizana, Žarkom Rakočevićem„.

Trenutne ambicije, lične, klupske,

„Ambicije su da nastavim kontinuitet dobrih rezultata sa klubom. U tom slučaju i moj individualni kvalitet dolazi do izražaja„.

Ova situacija je puno pogodila Francusku. Kada misliš da će se steći uslovi za tvoj povratak,

„U kontaktu sam sa prijateljima iz Francuske i očigledno je da su klubovi oštećeni posle ove situacije. Pre svega sponzori odlaze iz klubova tako isti ti klubovi prelaze u niže rangove takmičenja kako bi finansijski mogli da isprate sezonu. Kako drugi igrači, tako i ja čekam. Jednostavno teško je predvideti šta će se dešavati u narednih nekoliko meseci„.

Svedoci smo da sportisti individualno rade treninge. Kakva je situacija kod tebe,

„Posle 28 dana provedenih u izolaciji, koja mi je došla kao neka vrsta rehabilitacije posle naporne sezone, pokušavam da svoje telo pre svega dovedem u neku normalu. Vreme provodim u teretani i na trčanju dok se ne steknu uslovi za trening sa loptom„.

Kao i što sam Vukan kaže još je rano da se govori o nekoj novoj sezoni. Svet, onaj sportski još vida rane dok se mnogi još bore za svoj život.