Od danas nas možete pratiti i putem malih ekrana na sledećim stanicama,

SOS KANAL PLUS: utorkom 23 h, sredom 13 h
RTV SANTOS Zrenjanin: utorkom 18 h, sredom 13 h, petkom 13 h
RTV STARA PAZOVA: ponedeljkom 17,50 h, utorkom 12,05 h

Uskoro očekujemo i emitovanje preko: RTV Kikinda, RTV Fruška Gora Ruma ………..

Standardno i na dva YouTube kanala:

PREMIJERE:

SPORTIN: ponedeljkom 16 h
MEDIA LIVE TV: utorkom 20 h

Već u prvom izdanju ispred vas su izveštaji sa događaja, rezultati i tabele i nadamo se obostranoj saradnji. Kao što znate, sem na na našem YU TUBE kanalu, možete nas pratiti i na MEDIA-LIVE-TV. Uskoro na TV SOS plus, TV Santos i nadamo se da će se to polako proširiti i na ostale regionalne TV stanice.

Svaki vid saradnje je dobro došao. Kroz sponzorstvo, slanja priloga, zapisnika sa utakmica uz video materijal ili fotografije. Tematika je široka, a za sada smo vezani na usko područje Vojvodine.

Sa sportskim pozdravom vaš Sportin.biz

U trci na 3000 metara apsolutna pobednica je bila Milica Ljubisavljević (PK Sremska Mitrovica). Ona je deonicu isplivala za 40:48:74. Drugi je Mateja Vidović (PK Srem), a treći Petar Šeguljev (Svim star). U trci na 1500 metara prvi je Ognjen Borić (Proleter), drugi je Zoran Malinić (Proleter), a treći Srđan Župunski (Bez kluba). Najbrža dama bila je Helena Gothenc (Kaniža), druga je Marija Ljubisavljević (Sremska Mitrovica), a treća Željana Ugrenović (Proleter). U apsolutnoj kategoriji u trci na 750 metara najbrži su bili Zrenjaninci. prvi je bio Bogdan kekenj (Proleter), drugi Stefan Borić (Proleter), treći Vanja Mrkšić (Proleter). Nije bilo dama među prve tri mesta u apsolutnoj kategoriji, ali je najbbrža u ženskoj konkurenciji bila Marijana Kesić (Proleter), druga je bila Milina Nikolić (Proleter), a treća je bila Emilija Bulajić (bez kluba). U trci Bubamara na 200 metara prvi je bi Nemanja Janjić (Proleter), drugi je bio Petar Baša (Su šark), a treća je bila Mia Župunski (bez kluba) koja je ujedno i najbrža dama u ovoj trci.

„Voda je bila dovoljno topla, a temperatura vazduha nije bila previsoka, tako da su učesnici imali priliku da daj svoj maksimum u idealnim uslovima. Mislim da je u nedelju prepodne bilo vrlo interesantno i dinamično, a pravu čar je dala i publika koja je zdušno navijala za svoje takmičare. Iz godine u godine se trudimo da uslovi budu što bolji i da svake godine privučemo što veći broj takmičara“, istakao je Srđan Neškovski organizator takmičenja, a nekada učesnik ovog takmičenja.

Trka nosi ime po čuvenom američkog glumcu nemačkog porekla Džonija Vajs Milera rođenog u selu Međa. Bio je američki plivač i glumac. Najpoznatiji je po ulozi Tarzana u 12 filmova od 1932. godine do 1984. godine. Pre glumačke karijere Vajsmiler je bio izuzetno uspešan plivač. Nosioc je pet olimpijskih zlatnih medalja u plivanju postigavši brojne svetske rekorde.

On je u klubu na funkciji sportskog direktora, a Branko je kraj igračke karijere dočekao u Rumuniji. Prvo se okušao u trenersku pozivu, a potom karijeru je nastavio kao funkcioner u U-Banka Transilvanija Kluž. Ekipa je prošlu sezonu završila sa šampionskom titulom u Rumuniji, a istorija kluba od ove sezone stvaraće se i u ABA ligi.

Po ove sezone promenio se format lige, a igraće se u dve grupe. A grupu činiće Partizan, Dubai, Kluž, Studenstki centar, Igokea, FMP, Borac, Split i Krka.

B grupu činiće: Crvena zvezda, Budućnost, Cedevita Olimpia, Spartak, sarajevska Bosna, Mega, Zadar, Ilirija i Beč.

Sada je on praktično na novom početku. Posle sedam punih godina, ponovo će se takmičiti prva ekipa i to u Međuopštinskoj Fudbalskoj Ligi Žitište – Kikinda. Okupio se zavidan broj od 25 igrača koji željno iščekuju početak nove fudbalske sezone. Škola fudbala nikada nije prestajala da radi i bila je vrlo uspešna. 80 mladih igrača je kapital sa kojim se malo ko može pohvaliti i u Banatskom Dvoru seniori će zakotrljati loptu.

Treba istaći da je glavni pokretač priče da se u Banatskom Dvoru ponovo zaigra fudbal jeste, Petar Knežević koji je okupio svoje saigrače i koji su iskazali želju za ponovnim pokretanjem prvog tima.

„Okosnica tima će biti igrači iz Banatskog Dvora i okolnih mesta. Posedujemo izuzetne infrastrukturne uslove za takmičenje, teren se redovno održava i polako se spremamo za sam početak nove takmičarske sezone„, istakao je Petar Knežević i nastavio, „Veliku prednost imamo jer pored prvoga tima, imaćemo i četiri selekcije mlađih kategorija, jer nastavljamo uspešan rad i kroz mlađe selekcije. Početak novoga prvenstva najavljen je za poslednju nedelju avgusta, a mi ćemo već u ponedeljak izvršiti prozivki igrača koji žele da se uključe u redovan rad prvog tima, a takođe ćemo odigrati kontrolne utakmice, kako kod kuće, tako i na strani„.

Agilni predsednik kluba, Siniša Marčeta, je istakao da je izuzetno zadovoljan i podržao ideju Petra Kneževića, da se ponovo pokrene prvi tim u Banatskom Dvoru. Takođe je napomenuo da Budućnost iz Banatskog Dvora, ima odličnu saradnju sa Opštinom Žitište, na čelu sa predsednicom opštine Ivanom Petrić, kao i izuzetnu saradnju sa Sportskim savezom opštine Žitište, na čijem čelu je Dejan Melar. Na samom kraju svoga izlaganja predsednik Siniša Marčeta, je stavio veliki akcenat, da se mladi iz Banatskog Dvora, ponovo okrenu sportu i da se aktiviraju kroz sportski život.

Međutim propisi su jasni, ali uvek postoji to ali u Srbiji. Odbor za hitna pitanja FSS može da preseče tu priču i imenuje određeni klub kao nedavno Jedinstvo iz Uba. Sve pod parolom za interes fudbala u tom regionu. Opšte mišljenje kroz medije je da će pobediti jedan stadion koji sada koristi IMT, Loznica.

Za sada su ponude (navodno) poslali iz Vojvodine,
Hajduk Divoš
Železničar Inđija i
kao poslednji povratnik na trećeligašku scenu Jedinstvo iz Stare pazove.

Spremite hladne sokove, lubenicu i da uživamo u igri bez prestanka.

Slični scenario se očekuje i u SFL Vojvodina i VFL grupa Sever. Međutim tu, bar za sada po našem saznanju niko se još nije oglasio javno.

Klub koji je iznedrio čak četiri člana selekcije Vojvodine na Evropskom prvenstvu regija koji je održan u San Marinu. Ovo je mala priča iz mesta na severu Bačke.

Video možete videti na linku ispod ovog teksta i nadam se da ćete uživati u njemu. Ovo je ujedno poziv i svima koji su zaineresovani da se njihov klub prezentuje u pauzi između dve sezone ili na zimu polusezone. Uživajte. I da na kraju posetite Čonoplju i pronađite predivan restoran u etno stilu.

Uostalom pogledajte ponudu na sledećem linku. Možda ste i zainteresovani sem poznatih beogradskih biznismena.

Klub, koji je delovanjem aktuelnog predsednika somborske Skupštine Zorana Rusa sa saradnicima, otet iz Stanišića, posle „pet dugih i mučnih godina”, kako kažu najzaslužniji za ovaj poduhvat, „vratio se na svoje”. Klub je zadržao matični i poreski identifikacioni broj, ali je umesto imena aktuelnog do 2018. godine usvojio novi naziv koji je koristio do sredine 70tih godina prošlog veka.

– Odlučeno je da se klubu vrati staro ime Jedinstvo – ime koje su sa ponosom proneli naši dedovi i očevi. Ima danas dosta simbolike u njemu, jedinstvo koje nam je preko potrebno u ovom trenutku po bitisanje kluba. Pravila takmičenja nalažu da za bodove krećemo iz poslednjeg ranga u kome smo poslednji put nastupali u sezoni 1960/61, što je u ovome trenutku najmanje bitno. Valja prionuti na posao, zasukati rukave i uhvatiti se u koštac sa brojnim problemima jer prvenstvo je pred vratima – napisali su u poruci kojom je ozvaničen povratak na stadion u Stanišiću.

Članovi stanišićkog Jedinstva su zahvalili istinskim ljubiteljima fudbala koji su, zajedno sa njima, „istrajali u bojkotu instaliranog mutant kluba” i „dočekali da završi na đubrištu fubalske istorije”. Ovde ipak treba dodati da, 2018. godine registrovani FK Stanišić 1920, još uvek nije prestao da postoji i da se trenutno radi na njegovom prikrivanju i preimenovanju. Subjekt, koji nosi ime FK Stanišić se pre nekoliko dana administrativno preselio na Gradski stadion u Somboru, a po podacima APR-a, bilo je pokušaja promene imena u FK Sombor. Rukovođenje, pre pet godina izmišljenim kolektivom, preuzeo je Damir Vuković, doskorašnji trener u otetom klubu.

Članovi i simpatizeri Jedinstva Stanišić su poručili da je sada neophodno nastaviti tamo gde se stalo. Pozvali su ljubitelje fudbala da napune tribine – da se „ponovo čuje huk”. Takođe, poručili su da će najveći benefiti biti povratak momaka iz sela u ekipu, odnosno uspostavljanje klupske škole fudbala.

– Pošto je prekinut kontinuitet rada kluba problema je nebrojeno, te ovom prilikom pozivamo ljude dobre volje da se uključe u rad kluba, da svako pomogne koliko je u mogućnosti jedinom sportskom kolektivu u selu. Kapije stadiona u Stanišiću su ponovo širom otvorene za sve dobronamerne – piše u poruci upućenoj javnosti.

Izvor informacije i foto: soinfo.org

– Rođen sam u Sremskoj Mitrovici, ali sam sve vreme u Erdeviku – počinje Ćalić – Ovaj podatak mi je jako bitan: Erdevik pruža dosta mogućnosti za uživanje! U Sremskoj Mitrovici sam 2017. završio gimnaziju i iste godine upisao psihologiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Od 2021. godine sam diplomirani psiholog, a trenutno sam na master studijama. Radim kao zamena u dve škole u Šidu: u Gimnaziji „Sava Šumanović“ u nastavi, a u Tehničkoj školi „Nikola Tesla“ kao stručni saradnik.

Sremac, a boćar!?

– Boćanje je, nekako, za mene nastavak porodične tradicije – nastavlja Lazar – Otac Svetozar i njegov stric su igrali za klub u Erdeviku i vodili me na treninge i utakmice. U to vreme još jedan stric je postao boćaroš. Svi smo i dalje u ovom sportu. Treba istaći da je još nekoliko rođaka, manje – više igralo. I tako, malom po malo, i ja sam se sve više počeo zanimati za boćanje. Naravno, otac mi je bio prvi trener. Prva registracija mi je bila 2011. godine, a od 2015. sam stalni član BK „Fruška gora“ iz Erdevika. Dok sam studirao, igrao sam za BK „Vojvodina“ iz Novog Sada i tamo upoznao Prvu ligu. Taj period za mene je vrlo bitan, jer sam uvideo značajnu razliku između igranja za Prve i Druge lige. Ne samo u kvalitetu, već i po samom rezonovanju igre. Ove godine sam se vratio u matični klub. Pored boćanja, počeo sam se zanimati i za petanku. Dakle, do sada sam se takmičio u Prvoj i Drugoj ligi. Posebno pamtim osvojena Prvenstva Vojvodine i Srbije, za uzrast U 18 i U 24. Mislim da su pojedinačna prvenstva „pravo ogledalo“ svakog igrača: sami odlučujete, samo dobijate i gubite. Svaka odluka je bitna, jer nema saigrača da „peglaju“ vaše greške ili da se „šlepaju“ uz vas. Rado se odazivam pozivima da učestvujem na domaćim i međunarodnim turnirima. I dalje mislim da boćanje kod nas nije dosegao adekvatan nivo. Većina klubova se usredsređuje na opstanak, a ne na razvoj. Malo smo zastupljeni u medijima, a okolina nas dalje gleda čudno. I dalje su boćari za njih, uglavnom, penzioneri koji se rekreirahu. Ne vide onu lepšu i zahtevniju stranu sporta. Naravno, vidim poboljšanje u odnosu na onu igru, u koju sam ušao kao mali. Pojedinci, evidentno, napreduju i sve su više konkurentni igračima iz evropskog i svetskog vrha. Srpsko boćanje dobija i prve zatvorene terene, odn. balone i hale. Uz bolju organizaciju treninga i, da ne bude egositično, dobar rad psihologa i pravu promiciju u javnosti, možemo privući mlade.

Iako je imao više ponuda, Lazar Ćalić ostaje u BK „Fruška gora“. Želja mu je da pomogne klubu da se vrati u Prvu ligu.

Sagovornik je „prepoznatljiv“ kao boćar. Ali, to je „samo jedna strana“ njegove ličnosti.

– U našoj porodici „vojvođanski momenat“ ima značajnu ulogu – ističe Lazar – Posebnu pažnju posvećujemo i rakiji, svinjokoljima i domaćim proizvodima. Trudimo se da držimo prakse naših starih, među kojima je i nošenje šešira. I da budem iskren, volimo kada drugi mogu da probaju rakiju ili kulen i da nas pohvale.

Od svoje devete godine svira, na oduševljenje familije i prijatelja, tamburu. Bio je član dva školska orkestra uz selu i u Sremskoj Mitrovici. Svira i drombulje.
Lazar Ćalić je i „slikar naivac“. Između ostalog, koristi staru kinesku tehniku: slikanje čajem!

– Iskren da budem, privukla me je ekscentričnost – priznaje Laza – Za ovu ideju zaslužna je knjiga Milorada Pavića „Predeo slikan čajem“. Do te knjige nisam znao za ovu tehniku, koja nije preteranu zastupljena u svetskom slikarstvu. Prošle zime sam rešio da se oprobam. Koristim čaj i mastilo. Zadovoljan sam napretkom. Do sada sam uradio nekoliko pejzaža, portreta, slika životinja, karikatura (u grafitu), mrtve prirode i ikona. Sam postupak je veoma jednostavan, a radi se kao sa akvarelom, uz napomenu da su boje svetlije i teže se mešaju. Sve u svemu, radim mnogo stvari koje drugi ne rade. Što bi rekao Mika Antić: „Čim oživim – šešir nakrivim! Čim zinem – od sebe ginem!“

Eto, to je Lazar Ćalić! Sremac iz Erdevika, ne baš tipičan! Bože, a kako li izgleda tipičan Sremac!?