Ipak, ova izreka ne važi podjednako svuda i u svakom mestu. U četiri sela Zapadnobačkog okruga fudbal se ne igra već godinama (bar zvanično, ligaški, takmičarski) i trenutno su zamrznute aktivnosti fudbalskih klubova u tim mestima. U tri sela somborske opštine : Kolut, Gakovo i Doroslovo, igrališta zvrje prazna. Ponekad se okupe dečica ili neki rekreativci i odigraju na male golove, što bi se reklo. Isto je i u Bogojevu, u Odžačkoj opštini, gde su već i zaboravili kako to izgleda, jer klub (DUNATAJ) se zadnji puta takmičio u sezoni 2007/8.

Duže od njega ne postoji FK Mostonga iz Doroslova, a nešto manju pauzu imaju ekipe Jedinstva iz Koluta i Graničara iz Gakova. Za razloge toga stanja se obično kaže : Nema interesovanja, ili nema ko da pokrene, i ko da vodi ekipe, zatim nema sredstava, pa ono najgore, nema dece, omladine.

Dali je baš tako? Ko je zadužen da vodi računa o tome? Čija su deca sprečena da se bave sportom? Šta su učinili sportski savezi po tom pitanju, šta je o obećanjima stranaka u predizbornoj kampanji ? Ko se bavi tim problemom ? Gde se deca i omladina okupljaju, oko čega, gde prazne višak mladalačke energije? Kako se druže, održavaju prijateljstva?

Ta, i još mnoga druga pitanja ostaju bez odgovora godinama, i svi se sklanjaju , ne dotiče ih se ta problematika. Možda baš njihova deca imaju gde, i šta da treniraju, roditelji imaju mogućnost da ih voze u grad, u druga mesta da vežbaju i bave se sportom koji žele. Šta sa onima drugima, koji nisu u mogućnosti da to sebi priušte. Niko od nas se neće složiti sa time da u ova četiri mesta nema mladića koji bi igrali fudbal za svoje selo. Bez obzira, koliko opada broj onih koji trenutno žive u tim mestima (a nijedno nije ispod hiljadu stanovnika) ne može se reći da nema tridesetak mladića od 16 do 30 godina sposobnih da igraju fudbal.

Treba ih samo okupiti, stvoriti im minimalne uslove, aktivirati klub, i početi sa radom i takmičenjem.