Jednostavno, savršen sagovornik! Pitanja su poslata uz pomoć „savremene tehnologije“: odgovori su stigli veoma brzo. Na novinaru je ostalo samo da se odgovori prekucaju i priča je gotova!

– Fudbalom sam se počeo u trećem razredu osnovne škole – počinje Darko Drljan – Za razliku od danas, nije se baš rano počinjalo sa ozbiljnijim radom. Bio sam zainteresovan za mnogo sportova, te sam više puta počinjao i prekidao sa treninzima. Sećam se da je „legendarni“ Petar Stolić – Perić, mnogo puta dolazio po mene kući i terao me na Sloven. Bežao sam od njega. Pobegao sam, na kraju, u Prvi maj. Rano sam debitovao kao prvotimac. Bilo je to 1991. godione. Imao sam 16 godina. U to vreme Prvi maj je bio u međuopštinskoj ligi. Brzo se razvijao i došao do Sremske lige. Treneri su bili Franja Špehar i Petar Stolić.

U fudbalskom razvoju Darka Drljana, poseban period je bilo igranje za Tehnoauto Srem, koji je svojevremeno napravio „pravi bum“ ne samo u Sremskom fudbalu, već mnogo, mnogo šire.

– Baš na datum mog 18 rođendana, 10. jula 1993, potrpisao sam za Tehnoauto Srem – nastavlja Drljan – U to vreme, 1992, 1993, 1994. i 1995. godine klub je bio, po mnogo čemu, među „najatraktivnijim“ u Vojvodini, a treniraio ga je Živko Budimirović, „čuveni Buda“. Jovica Kovačević i Vladimir Jocić, uz pomoć Svetislava Cveje Rogića, vlasnika kluba, najzaslužniji su za moj dolazak u Sremske Mihaljevce. Moram istaći da sam u Rumi, tada, dobio mnogo kritika za prelazak u „tamo neke Sremske Mihaljevce“. Priznajem, u početku je bilo kajanja. Sećam se prvog treninga, Došao sam sa Jovicom Kovačevićem. Zatekao sam „tužnu sliku“: trava žuta, teren popucao zbog suše, jedna svlačionica od naboja, jedan tuš… A ja, u Rumi, nisam ni opremu nosio: kopačke uvek naviksane, teren dobar, a na treninge sam pešice dolazio. Pomislio sam tada: „E, moj Darko! Gde si ti došao!?“ Joca me „snimio“ i pitao: „Šta je bilo? Razočaran si?“ Rekao sam; „Ne!“ Počinje trening. Ubrzo sam shvatio koliko sam bio mlad i koliko sam malo znao o fudbalu. Ekipa „jeziva“: Vladinir Jocić, Jovica Kovačević, Goran Kalušević, Branko Rajić, Čeda Kovačević, Vlada Naić, Dragomir Crnomarković, Aca Stefanović, Goran Maksimović… Pomislio sam: „Pa ja ovde nemam nikakve šanse da igram!“ Ipak, sada mogu da kažem, da nisam tada otišao u Sremske Mihaljevce, verovatno ne bih mnogo naučio o fudbalu, a ni prošao… Ne mogu zaboraviti koliko su mi pomogli Jocke, Joca, Kale, Raja, Buda… Tri godine, tri ulaska u viši rang. Prelepo! Koliko je samo priprema bilo! Leti Kopaonik ili Zlatibor, a zimi Bar, Sutomore… Dogurali smo od tipičnog seoskog kluba, do Srpske lige. Na žalost, selo nije imalo sluha za „Cvejine vizije“ i 1995. godine Tehnoauto Srem je napravio fuziju sa Slovenom i eto mene, ponovo, u Rumi.

Bogata Darkova karijera je bila prilično bogata: Prvi maj (1990 – 1992), Tehnoauto Srem (1993 – 1995), Sloven (1995 – 2000. i 2003 – 2008), Jedinstvo Ruma (2000), Jadran, Golubinci (2001), Mladi borac, Putinci (2002). Više klubova, više trenera!

– Teško je odgovoriti ko je od trenera posebno uticao na moj fudbalski razvoj – kaže Darko Drljan – Trudio sam se da od svakog trenera „nešto ukradem“. Ali, sigurno je da sam najviše nauočio od Vladimira Jocića, Gorana Kaluševića i Živka Budimirovića. Svako od njih je imao nešto svoje!

Svojevremeno je Kalušević govorio: „Nema leka od fudbala!“

– Posle toliko godina igranja, shvatio sam da bez njega ne mogu – priznaje Drljan – Kada sam završio igračku karijeru, osećao sam potrebu da nastavim da se oprobam i kao trener. Godine 2011. upisao sam se na kurs za „C licencu“, a 2015. i za „B licencu“. Prvi klub koji sam vodio bili su Donji Petrovci 2011 – 2012. godine, u međuopštinskon ligi. Ambicije kluba su bile Sremska liga. Teška sezona, a ja početnik. U klubu nisu imali baš puno poverenja na početku preiprema. Međutim, bila je dobra sezona, a cilj je bio ispunjen. Sezona 2012/2013. dobro je počela za Donje Petrovce. Osam kola bez poraza, u prvih pet kola gol – razlika 24:0! Fenomenalno“! Šumar iz Ogara preuzimam 2014/2015. godine. Klub je na polusezoni imao samo 13 bodova i praktično, već je bio ispao iz lige, ali sa deset pobeda uspevamo da dođemo do baraža. „Spletom čudnih okolnosti“ nismo uspeli da opstanemo. Rumski Sloven je sledeći mog klub 2016/2017. godine. Mlada ekipa, skoro otpisana u Sremskohj ligi. Beležimo, ipak, 11 utakmica bez poraza i dolazimo do trečeg mesta u jesenjem delu sezone. U nastavku nismo imali podršku opštine i razilazimo se posle osam kola. Godine 2018. ponovo sam u Šumaru, a sadašnji Radnički iz Iriga preuzimam 2020. godine, u petom kolu jesenjeg dela sezone. Mlada uprava, mlada ekipa. Cilj je bio da posle prvog dela prvenstva budemo među prve tri ekipe. Uspevamo da dođemo do druge pozije, sa samo bodom zaostatka iza Srema iz Sremskih Mihaljevaca. S obzirom na bogato fudbalsko iskustvo, mogu reći da je Radnički iz Iriga među najorganizovanijih klubova u širem okruženju. Trenutno, igrački kadar čini 18 igrača iz opštrune Irig i samo četiri sa strane. Prosek godina je 22. To je neprocenjivo! Odaziv na treninzima je veoma visok: svi igrači imaju bar 90 % treninga. Rezultati, jednostavno, moraju doći! Moram napomenuti izuzetan rad s mlađim kategorijama. Radnički u Školi fudbala ima oko 80 dečaka, 14 devojčica, 16 kadeta. Školu vodi bivši igrač Radničkog, Rudara iz Vrdnika i Prvog maja, Darko Krstić. S kadetima radi Veljko Popović, sadašnji prvotimac Radničkog. Za sada, jako zdrava priča. Uprava, na čelu s predsednikom Srđanom Bakaijem, sjajno funkcioniše. Obezbeđeni su dobri uslovi za rad svim kategorijama u klubu.

Pitanje za kraj: gde ide sremski fudbal?

– Sremski fudbal je u velikom problemu! – tvrdi Darko Drljan – Izgubili su se svi kriterijumi i sistemi vrednosti. Svako danas radi u fudbalu. Previše je politike ubačeno u sport, pogotovo u seoski. Klubove treba usloviti za rad s mlađim kategorijama, jer bez toga nema ništa! Dovoditi igrače nedeljom samo da odigraju utakmicu , bez treniranja, po meni je propast. To je, jednostavno, veštačko održavanje klubova. Ako ovako nastavimo, za koju godinu nećemo imati kvalitetnog fudbala u Sremu. Danas 90% klubova u Sremu ne može da skupi 11 dečaka za kadetsku ekipu. Katastrofa!

Eto, to je Darko Drljan!

Poznat je i kao pesnik, veliki navijač Partizana, a posebno kao „obožavalac života i dela Dragana Mancea“. Nedavno se navršilo 35 godina kako je Mance, „srpski Džems Din“, sa svega 23 navršenih godina „otišao u legendu“.

– Žureći na trening, 3. septembra 1985, pogionuo je Dragan Mance – počinje svoju priču Dušan Sredić – Hteo je da sa svojim Pežoom 205 da izbegne dečaka, koji je pretrčavao put. Imao je samo 23 godine, beskrajnu ljubav navijača. Obožavan je do neslućenih granica. Njegova smrt bila je veliki udarac, ne samo za navijače Partizana. Ispratilo ga je „u raj“ 35.000 ljudi. Mance je voleo fudbal i za njega živeo. Pamtiće se po radovanju posle postignutog gola: dugo klizanje na kolenima, na travi, s rukama podinutom u vis i s pogledom ka zvezdama.

Baš tako izgleda njegova isklesana figura na parceli 35 na Novom groblju u Beogradu. Poginuo je kada sam pisao pesne za zbirku „Šampion srca“ posvećenu Partizanu, povodom 40 godina postojanja. Nisam mogao da napišem ništa više, već samo „Kad duša zaboli i pesnik zaćuti!“. Na Jugu se i danas peva:„Otišo si Dragane, ostrala je tuga, uvek će te voleti Grobari sa Juga!“ Partizan je od rođenja u mom srcu i velika inspiracija. Ove godine, povodom 75 godina postojanja spremam dopunjeno izdanje zbirke „Šampion srca“. Najveća mi je čast, što me je u predgovoru te zbirke, doajen sportskog novinarstva, Mile Kos, uporedio sa Duškom Radovićem, takođe navijačem Partizana.

Dušan Sredić je „miljenik muza“. Zar treba lepši primer od pesme „Volim te kao Partizan!?

„Nije znala gde odlazi često
i vraća se radostan,
sve dok zagrljaj nije doneo reči:
volim te kao Partizan!
Mislila je da se šali,
da je lud, da je pijan,
a on je povaljao, uzbuđen, reči:
volim te kao Partizan!
Otišla je sa njim na stadion
i uz pesmu provela dan,
na Jugu je brzo shvatila
koliko se voli Partizan.
Ljubav joj se činila, te noći,
kao najlepši san,
kad je zagrljaj doneo i njene reči:
volim te kao Partizan!

U utakmici trećeg kola Međuopštinske lige Srem, grupa Zapad su igrali timovi Fruške gore i Zmaja iz Noćaja. Utakmica je počela u uobičajenom terminu za obućare u deset časova. Tako je u baš ne humanim uslovima odigran ovaj meč koji je ipak iznedrio tri gola i pobedu „obućarima“.

Utakmica je počela vrlo burno. Već u praktično prvom napadu gosta, isti preko Veselina Simeunovića stižu do gola i vođstva, a igrao se tek četvrti minut utakmice. 0: 1.

Domaćin poravnava rezultat vrlo brzo. Samo minut kasnije je bilo 1: 1. Poravnanje rezultata je obezbedio igrač domaćina Vladimir Cvijetičanin.

U 35.minutu novo uzbuđenje. Oboren je Savić u kaznenom prostoru ekipe iz Noćaja. Siguran sa bele tačke je bio Darko Roksa za 2: 1. Bio je to potpun rezultatski preokret za samo nešto više od pola sata igre.

Drugi deo utakmice nije doneo nove golove, a samim tim je utakmica privedena kraju bez promene rezultata. Sam duel fer i korektan uz samo dve pokazane javne opomene. Za srpski fudbal prava retkost.

Ruma. Stadion Fruške gore, bez prisustva gledalaca. Sudija: Jovan Katić, pomoćnici: Vladimir Blažon i Srđan Kvrgić. Delegat: Jovica Đorđević svi iz Rume. Strelci: Cvijetičanin 5′ i Roksa 37′ (penal) – Fruška Gora, Simeunović 4′ – Zmaj. Žuti kartoni: Tojić 38′ i Parmaković 90′ – Zmaj.

Fruška Gora: Mandić, Knežević, Đurđević, Tešić (K), Kopunović, Birinji, Cvijanović (Karanfilović 86′), Cvijetičanin (Bežanović 86′), Roksa, Savić (Komparević 35′), Samardžić.
Trener: Vladimir Matić

Zmaj: Kljajić, Jesretić, Tojić (Đukić 66′), Zaskalicki (Petrović 90′), Božjaković (K), Jovanović, Parmaković, Simeunović, Sretenović, Čupić, Đurčić (Đurić 46′).
Trener: Aleksandar Milošević

1.Maj: Jović, Gavrilović, Simenunović, Sremčević, Radišić (K), Stojanović, Mašić, Vukanović, Milojević, Živković.
Klupa: Petrović, Aleksić, Čupeljić, Krstić, Stupar, Ninković, Zec
Trener: Radovan Radaković

Mladost: Luković, Pavlović, Luka Lukić, Zulfić, Savkov, Javor, Cepelin, Juriša, Graovac, Simonović, Jakovljević.
Klupa: Topić, Lazinica, Markov, Cerović, Đokić, Tanasković, Vladimir Lukić
Trener: Dušan Đokić

Zanimljiva fudbalska predstava je viđena na četvrtfinalnoj utakmici Kupa Vojvodine odigrane u Rumi.

Rivali su bili trećeligaški sastav domaćina 1.Maja i četvrtoligaša iz Banata, Mladosti iz Omoljice. Meč je obeležio i duel dva nekadašnja igrača večitih rivala. Sa strane domaćina šef stručnog štaba Radaković, bivši golman Partizana, a kod gosta crveno beli golgeter Dušan Đokić, a sada strateg Omoljičana.

Sama utakmica je rešena u praktično samo dva minuta. Ta dva minuta su bila i na samom kraju isteka regularnog vremena. Rumljani stižu do vođstva u 89.minutu preko Mašića. Gosti se nisu u toj situaciji najbolje snašli i Mašić je otvorio vrata polufinala svom klubu. Ta radost je kratko trajala, jer su se sada Rumljani dva minuta kasnije sa svojom greškom revanširali gostu. Domaću grešku u odbrani je kaznio Luka Lukić za poravnanje rezultata i kasnije penale.

Penal rulet su dobili gosti sa rezultatom, 2: 3. Odlučujući penal za domaćina nije realizovao Radišić. Ovaj igrač je pogodio stativu i gosti su mogli da započnu slavlje.

„Prvo poluvreme smo potrošili, jer nismo uopšte igrali u prvom poluvremenu„, započeo je trener domaćina Radovan Radaković i potom nastavio, „Nismo napravili ni jednu šansu, imali smo samo dva šuta sa neke distance, ovo drugo ništa nismo igrali. Drugo poluvreme je bilo nešto sasvim drugo. Pravili smo velik pritisak. Protivnik nije u tih 100 minuta napravio ni jednu šansu. I posle jednog centaršuta, nije ni šut bio, naša neopreznost, rezultiralo je nerešenim rezultatom. Mi smo se mučili takoreći tih 100 minuta. Videla se nervoza u ekipi. Jedna takmičarska utakmica, ali dobro neka prođe ovo ovako. Mi se okrećemo novoj utakmici pa da ubiramo plodove rada„.

„Znali smo da nas očekuje jedna odlična ekipa predvođena mojim kolegom Radakovićem„, iznosio je svoje viđenje događaja trener Mladosti, Dušan Đokić i dodao, „Nismo se pripremali za ovako šokantnu utakmicu, ali smo se pripremali za utakmicu sa proverenim igračima. Došli smo kao autsajderi. Mislim da zasluženo idemo dalje. Primili smo gol iz jedne jedine greške, isto tako smo dali gol iz njihove jedine greške. Kup je zato zanimljiv jer neprolazi uvek dalje favorit. Mi ćemo pokušati da ovu našu šansu iskoristimo na najbolji mogući način„.

Ta odluka je povukla i drugu jer je sada popunjavano mesto koje je imao rumski klub u Međuopštinskoj fudbalskoj ligi Srem, grupa Zapad. Tu je sada Fudbalski klub Graničar iz Kuzmina.

Donji Petrovci će se takmičiti u Opštinskoj fudbalskoj ligi Ruma.

Iako još nije poznato u kom će takmičenju igrati poznati rumski klub, predsednik Milorad Batalo, ovako vidi ambicije za novu sezonu,

„Naš klub ima visoke ambicije. Samim tim smo nevezano za datum početka prvenstva, započeli sa pripremama. Imamo jako dobru saradnju sa našim trenerima, kondicionim iz Novog sada, Sašom Jankovićem, Svetom Petkovićem, Dejanom Rovčaninom i na osnovu njihovog plana i programa od nekih šest do sedam nedelja pred početak prvenstva smo krenuli u ove pripreme. Očekujemo jedan kvalitetan rad. Očekujemo da sa ovakvim načinom rada ćemo se takmičiti za visok plasman u ligi. Bez obzira u kojoj igrali, pošto taj status svih liga nije rešen. Očekuje se u narednih deset do petnaset dana da će se i to znati. Mi jednostavno želimo da idemo na prvo mesto bez obzira u kojoj ligi igrali. Imamo jedan dobar i kvalitetan tim. Spoj mladosti i iskustva. Uz kvalitetan rad i dobre uslove ćemo im omogućiti da idu na visok plasman„.

Svetislav Petković. šef stručnog štaba Fudbalskog kluba Sloven je govorio u samom toku priprema koji očekuje njega i njegove pulene,

„Startovali smo sa pripremama za novo prvenstvo. Radunali smo da je to nekih šest nedelja i da će prvenstvo početi 9.avgusta kao što se priča. Veliki broj mladih igrača je prisutan. Nastavljamo tamo gde smo stali. U tih šest nedelja smo planirali jedno šest prijateljskih utakmica. Letnji je period, pa ako se još poneka prilika ukaže za odigravanje utakmica odigraćemo„.

Igrači nisu stigni na start priprema, kako ističe Petković „zapušteni“. Svi su došli sa solidnom kondicijom iako se radi o amaterskom klubu. U tome im je mnogo pomogao trenerski tandem (Maslić i Jovanović) koji radi sa mlađim kategorijama oko mesec dana.

Debitantska među trećeligašima je prekinuta odlukom Vlade Republike Srbije zbog pandemije koja je vladala i još uvek hara po planeti. Pre tri meseca ta sezona je okončana, a fudbaleri su se posle te vrlo duge pauze okupili kako bi što spremniji dočekali početak nove sezone. Taj početak se očekuje da će biti sredinom avgusta, a do tada se valja pripremiti za nove izazove. Uprava kluba se potrudila i da dovede novog šefa stručnog štaba, a samim tim su i ambicije porasle.

O svemu tome ovako razmišlja kapiten tima Aleksandar Radišić,

„Okupili smo se posle velike pauze sa novim trenerom i sa nekolicinom novih igrača. Od prvog dana pokušćemo da sve podignemo na jedan veći nivo rada. Mi ćemo se potruditi da njemu pomognemo, a on nama i nadam se da će to voditi ka nekom uspehu„.

Radovan Radaković je već predstavljen sportskoj javnosti. Njegov rad iziskuje i nove obaveze za sve u klubu, posebno za igrački kadar. A šta je zatekao u taboru prvomajaca on opisuje sa sledećim rečima,

„Ono što sam video, ima tu par pojedinaca koji mogu da odgovore zahtevu, ali mislim da ćemo imati dosta posla u pronalaženju igrača. Biće tu sigurno šest – sedam igrača koji moraju da pojačaju ovu ekipu. Mmislim da imamo jedno pet – šest kvalitetnih igrača. Biće tu potrebna jedna selekcija da bi imali kakve takve šanse da napadnemo prvo mesto„.

Šta može da očekuje igrače 1.maja na treninzima ?

„Ja sam im rekao pre početka da očekujem jedan profesionalizam. Znači ovo što je bilo do sada, po jedan trening dnevno, taj trening koji je možda bio klaj-klaj, kod mene nema. Ja se ponašam da to bude profesionalno, kao da je to Super liga, da bi napravili nešto. Mislim da će igrači brzo to ukapirati i brzo će to shvatiti tako da mislim da tu neće biti problema„.

Fudbalski Srem ponovo buja. Posle uspeha fudbalera Inđije u Super ligi Srbije, najavljenog plasmana tima iz „Hesne“, Radničkog u Prvu ligu Srbije, nov član velike zajednice možda bude upravo rumski 1.Maj.

Nakon rastanka sa sada već bivšim trenerom Miroslavom Blanušom, Uprava kluba je tražila i našla rešenje za prvog stručnjaka kluba.

O tome je pobliže govorio Slobodan Milosavljević, predsednik FK 1.Maj,

„Mi smo se danas okupili pred početak nove sezone. Pošto znate da je stara prekinuta zbog Korona virusa. Imamo danas čast da izaberemo novog šefa stručnog štaba. Mi smo razgovarali i u načelu se dogovorili sa novim trenerom, šefom stručnog štaba Radaković Radovanom. Poznat golman Partizana, Zemuna i drugih ekipa. Kao i reprezentativca Srbije i Crne Gore za koju je branio na dve utakmice. Nova sezona počinje u avgustu, a pripreme za novu sezonu počinju 22.juna„.

Nov šef struke je pre svega poznato fudbalsko ime. Posebno ako se zna da je u igračkoj karijeri između ostalog čuvao mrežu beogradskog Partizana. Međutim ovde je jedna sasvim druga priča, trenerska. O počecima saradnje sa Rumljanima Radaković kaže,

„Mislim da sam napravio jedan odličan potez sa ovim što sam došao u ovu sredinu. Sa ovim ljudima ovde i naravno sa lokalnom samoupravom, sa predsednikom Opštine, sa kojim smo razgovarali i da ovaj fudbalski klub stavimo na fudbalsku mapu. Ja sam došao ovde da radim, došao sam da stvaram, da napredujemo. Kako ja, tako i ovaj klub. Ja nevolim da pričam ovako, ja volim da pričam na terenu i da napravim neki rezultat. Gde god sam radio ekipe su igrale dobro. Borili smo se uvek za neki ulazak. Čujem da imate dobre navijače, dosta navijača, što je meni neki imperativ. Uvek težim ka višem cilju, kako ja tako i ovi ljudi iz Uprave. Mi smo se dogovorili brzo i mislim da ćemo mi dobro raditi. Pripreme počinju 22.juna. Ja sam došao u ovu Srpsku ligu Vojvodine. Kako sam zatekao ovo stanje ovo je jedan amaterizam, trenutno. Mi ćemo postaviti to na jedne noge, da to bude profesionalno. Bez obzira što je to Srpska liga, ja sam navikao da tako radim. Tako ću raditi uvek, gde god da budem išao i gde god budem radio„.

Između ostalog istaknuto je da su ambicije u novoj sezoni visoke. Pokušaće se sa novim šefom struke i do borbe za plasman u Prvu ligu Srbije. Mestu koje Ruma sigurno i zaslužuje. Podršku će klub imati od lokalne samouprave, ali i od Fudbalkskog saveza Ruma. To je posebno istakao prvi čovek ove organizacije Slobodan Popović.

Na otvaranju je bilo mnogo, pre svega budućih fudbalera, roditelja, trenera. Jedan od njih je i naširoko poznat u svetu fudbala i rada u mlađim kategorijama Dušan Sredić.

„Pre svega da naglasim mnogo volim Fudbalski klub Sloven još kada je bio na starom stadionu„, započeo je Dušan Sredić i potom dodao, „Ta ljubav je ostala i kroz dugogodišnji rad u mlađim kategorijama Slovena, kao i u prvom timu u trećoj ligi. Kao i za vreme bombardovanja bio sam tu. I kada su ga svi ostavili i kada smo ostali samo igrači i ja. I to je bilo nešto veličanstveno za nezaborav. Ta ljubav je ostala, stasavala svaki novi dan. Od kada sam osnovao školu fudbala „Sunce“, sva su deca prelazila u Sloven iz Sunca. To je bio put naše ljubavi. Sunce kao klub našeg detinjstva, pa onda Sloven, kao stariji i ozbiljniji brat. Ova pojava koja se sada događa sa Mićom Batalom, predsednikom kluba, vrhunskim čovekom. Čije sam dete trenirao sedam, osam godina je na mene ostavio ogroman utisak. Verujem da će biti mnogo bolje, da je ovo preporod, da je ovo jedan novi Sloven. Da će Sunce biti  sa novom decom koja prelaze u Sloven, (njih pedeset prelazi u novu školu) udariti temelj toj novoj školi. Imam puno poverenje u trenere Bokija Jovanovića i Milana Maslića. Bili su vrhunski fudbaleri, vrhunski su ljudi i očekujem samo najbolje od njih. Da će deci biti bolje. Da će nastaviti put ka uspehu, ka rezultatima, a pre svega ka lepom druženju i da postanu što bolji ljudi„.

„Ovo ima posebnu težinu za nas, za mene i za Bokija Jovanovića„, rekao je Milan Maslić, trener u školi fudbala rumskog Slovena i dodao, „Zato što smo ponikli odavde. Ja se vraćam u ovaj klub posle dvadeset i pet godina. Ja sa iz Slovena otišao u Francusku. On iz Slovena završio u Grčkoj gde je osam godina bio kapiten Larise. Plan je bio, kako smo kretali bukvalno od nule, da tu bude deset do petnaest dece. Tako smo računali. E, sada namestilo se da je Dušan Sredić prepoznao neku novu krv, neku novu energiju. Da je svoju decu usmerio ka nama. Očekujem da će biti preko sedamdeset klinaca što je neverovatno. Mislim da smo samim tim preskočili jedno godinu do godinu i po dana. Danas smo napravili trening za sve. Od ponedeljka krećemo u grupama i cilj nam je da se rezultati vide kroz pet – šest godina. To nije samo fraza. Cilj nam je da okupimo decu, ne samo iz Rume, nego iz cele opštine. Da se deca selektiraju, da najbolji dolaze ovde. I nadam se da će jednog dana zaigrati za prvi tim Slovena. Da sa ovom infrastrukturom Sloven bude tamo gde mu je mesto, a to je neka Srpska liga. Meni je srce na mestu. Danas će doći preko 300 ljudi, a tog broja nema  na nekoj superligaškoj utakmici„.

„Mi ovde po prvi put u istoriji otvaramo Slovenovu školu fudbala„, raportirao nam je predsednik Upravnog odbora Slovena, Milorad Batalo i dodao, „Želimo da se posvetimo tim najmlađim akterima u fudbalu na neki profesionalni način. Želja nam je da obezbedimo što veći broj dečaka. Da im pružimo maksimalno dobar rad. Profesionalne trenere koji u saradnji sa trenerom Vojvodina, Aleksandrom Sašom Jankovićem će sarađivati tesno i imati najbolju podršku što se stručnog nivoa tiče. Na taj način želimo da stvorimo izuzetnu veliku bazu dece gde će ovaj fudbalski klub izneti veliki broj prvotimaca. Da podignemo fudbal na mnogo viši nivo nego što je bio u našem gradu„.

Tako su upisani prvi minuti neke nove istorije u ovom fudbalskom klubu. Nadamo se da taj broj nikada neće biti zaustavljen na radost pre svega ove, ali i buduće generacije mladih fudbalera.

Tabela: