Legenda jugoslovenske i srpske odbojke Nikola Grbić je iskoristio slobodnih dana da poseti svoj Klek.

Sve to između finalnog turnira Lige Nacije i priprema za Svetsko prvenstvo koje startuje već u prvoj polovini septembra meseca na Filipinima.

Nikola je posetio tradicionalni turnir u odbojci na pesku u Kleku. Igrao odbojku sa svojim najmlađim komšijama.

“Teren mi je pored kuće i svakako volim pauze da iskoristim za ovakve posete. Ovakvi turniri kao što je ovaj u Kleku je super prilika da se deca upoznaju i da stvore lepe uspomene na druženje i igru. Rezultat je na ovakvom mestu u drugom planu, druženje i provođenje vremena na ovakvom mestu je nešto što je svakako neprocenjivo. Moji sinovi se ovde prijavljuju, ja im ništa ne govorim, oni sami ovde pronađu drugare i igraju, a ja sam ovde odrastao i svaki momenat pogotov leti volim da iskoristi da dođem sa porodicom i ovde se najbolje odmorim”, istakao je Nikola Grbić, selektor Poljske reprezentacije.

Odbojkaška reprezentacija Poljske osvojila je Ligu nacija pobedom nad Italijom veoma ubedljivih 3:0. Poljaci, koje sa klupe predvodi selektor Nikola Grbić, stigli su do trofeja bez i jednog  izgubljenog seta na finalnom turniru u kineskom Ningbou.

“Svaki titula je nova i drugačija. Mi smo svojim dobrim igrama i svojim rezultatima već navikli ljude u Poljskoj na velike uspehe, a oni to i očekuju od nas. Naš tim ima veliki broj vrhunskih igrača, a naša prednost je što zbog veliki rostera nemamo velike oscilacije kada neko od igrača nedostaje u timu. Lično se ne opterećujem rezultatom. Ja i njima kažem da uvek pružimo ono što najbolje znamo iako protivnik bude bolji pružimo ruku. Ova titula ima jednu veliku draž obzirom da sam dosta promenio sastav. Čak pet igrača je po prvi put igralo za reprezentaciju na ovako velikom takmičenju i drago mi je da su se brzo uklopili, a moram da istaknem da je ovaj turnir jedan od najubedljivijih od kada sam ja selektor.Ako bog da da se vratim sa Svetkog prvenstva sa zlatom, to će biti jedna posebna emocija obzirom da mi taj trofej još nedostaje” emotivno je sumirao utiske Nikola Grbić.

Za manje od mesec dana sledi Svetsko prvenstvo, a reprezentacija Poljske se uz Brazil i Italiju smatra favoritom.

“Nastavili smo već sa pripremama za Svetsko prvenstvo. nemamo puno vremena, za manje od mesed dana krećemo na šampionat. Ne počinjemo od nule, imali smo zaista malu pauzu i mislim da će sve to za neke stvari koje treba da se poprave u igri, a nadam se da će sve to biti dovoljno da se okitimo nekom od medalja”, rekao je Grbić.

Potom se osvrnuo i na slabe rezultate selekcije Srbije

“Ja, mislim da taj problem nije od juče, te stvari datiraju već neko vreme.Po meni je trebalo više ulagati u mlade igrače i više razmišljati o smeni generacija. Trebalo je nove igrače uključivati uz starije kako bi im preneli neophodno iskustvo. Ranije smo uvodili mlade igrače koji su igrali uz mene, Miljkovića, Gerića… Mislim da je to prirodan tok i da bi tako trebalo raditi. Sadašnji selektor George Krecu je zaista sjajan stručnjak i nadam se da će doneti dobre promene i novine, a da će sve to doneti i bolje rezultate. Ne treba da se zavaravamo odmah sa medaljama, treba bez pritiska raditi sa ovim momcima i tek kroz nekoliko godina možda doći do nekog boljeg rezultata„.

Kao i svakog leta u Kleku je bila prilika da se nešto novo čuje i nauči od Nikola Grbića.

Ženski rukometni klub Ruma u poslednjih nekoliko sezona izrasta u klub koji je teško zaobići na sportskom mapi grada, Srema i u sezonama za nama u Vojvodini i Srbiji. Nakon debitantske sezone u Super „B“ ligi Srbije se odmah dospelo i do baraža za popunu Super lige. Na putu ka eliti im se tada isprečio kruševački Napredak.

„Sam uspeh je bio protekle godine sa ekipom koja je i ušla u Super „B“ ligu, gde se ostvario taj plasman na treće mesto iako smo imali šansu da se kao drugi plasiramo u Super ligu. Gde smo u finišu prvenstva izgubili od direktnog rivala RK Beograd, sadašnjeg Partizana koji se plasirao u Super ligu. A, mi smo pokušali kroz baraž što je po mom mišljenju bilo jako teško u tom momentu. Svakako superligaška ekipa koja je osma na tabeli je težak protivnik za tako nešto. Možda bi se tako nešto desilo u jednoj utakmici, ali u dve je to već teško da se ostvari. Što se na kraju ispostavilo i kao tačno“, izjavio je Dragan Vidović trener RK Ruma.

U prijatnom ambijentu SC Ruma smo nastavili naš razgovor, a tema je i dalje bila 2024.godina. U dahu je izanalizirana i druga polovina 2024.godine.

Dragan Vidović je bio veoma precizan,

„Same pripreme su tekle dosta dobro. Imali smo učešće na jedom turniru u Bosni. Gde smo osvojili taj turnir. Pobedili smo u finalu prvaka Bosne, koji je u proteklih desetak sezona, jedno osam puta uzimao titulu prvaka Bosne. To nam je bio pokazatelj da smo već na pravom putu, što se tiče ekipe, kao ekipe, Da ekipa poseduje određeni kvalitet za Super „B“ ligu. Tokom jeseni imali smo i finale kupa Vojvodine. To je bila dosta emotivna utakmica sa starim rivalom Temerinom i moguće da je i to jedan od razloga za jedini prvenstveni poraz nakon toga. Bila je to dobra utakmica, mi smo na kraju pobedili, osvojili Kup. Plasirali smo se u predkolo Kupa Srbije koje je na programu 29.januara“.

Nova 2025.godina je započeta radno. Treninzi polako postaju svakodnevnica u jasnom cilju, kako bi upravo ona bila još jedna stepenica više za ovaj uzorni kolektiv. Prva prava provera je upravo kup utakmica, a rival je igrom slučaja baš rival iz baraža Napredak-12 Kruševac.

„Rukometom sam počela da se bavim već od svoje 7. godine u matičnom VGSK iz Velikog Gradišta, kod prvog trenera Lepice Aleksića. Brzo sam počela da ostvarujem i neke lepe uspehe. Već 2005. sam sa svojim timom postala prvakinja Srbije u pionirskoj konkurenciji, bila sam član mlađe pionirske reprezentacije Srbije, član pionirske reprezentacije lige Centralne Srbije, najbolji mladi sportista opštine Veliko Gradište„ – rekla je Marina Pandurović

Marina je kroz svoju seniorsku karijeru nastupala većinom takođe za svoj klub VGSK, a tu je i danas, a uz igru zavšila je trenersku školu, i radi kao trener i kao delegat na utakmicama.

„Sebe dajem najviše na rukomet, trudim se da i kao trener prenesem svoje znanje na druge. Moj prvi trenerski posao bio u RK Putunci, ekipa koja se takmiči u Drugoj ligi Vojvodine, oni su jako zanimljiva ekipa i bio je zaista lep period tih godinu dana u tom timu. Posebnu zahvalnost dugujem Petru Pejakoviću, Lazaru Karanu i Damiru Blagojević, naravno i svim ostalim članovima kluba koji su bili divni prema meni. Od samog početka imala sam veliku podršku igrača i uprave što mi je pomoglo u radu u ovom klubu. Trenutno radim sa decom u RK VGSK, pored trenera Merlina Petrovića, Maje Ivović i Violete Vasiljević kroz igru i zabavu učim decu prvim rukometnim koracima, a mogu da kažem da sada već ima preko 60 mališana u našem klubu„– dodaje Marina

Marinu smo pitali da li je teško postaviti autoritet pogotovo u muškoj seniorskoj ekipi ako ste mlad i simpatičan trener.

„Ja sam pre svega znala i pre trenerskog aganžmana rukometaše Putinaca, a mi smo svi živeli rukomet, tako da smo svi bili u tome. Još jednom moram da kažem da su se svi u klubu trudili da me prihvate i slušaju na terenu, tako da sam kroz svoje znanje pre svega nametala autoritet. Kod dece je mnogo lakše biti uzor na terenu, njima sve lepo pokažem i objasnim i kroz neki zabavan način sve usvajaju i sigurna sam da će mnogi od njih ostati na rukometnom terenu“ – kroz osmeh kaže Marina Pandurović.

Pored rada sa decom i takmičenja u MK ligi sa generacijom 2012/13, Marina će ove sezone pomoći i klubu u svom mestu da ostavri što bolji plasman. Ekipa VGSK je spoj mladih i iskusnih devojaka, a takmičiće se Prvoj ligi istok. Marina ima i desetogodišnju ćerku koja će biti rukometni naslednik u budućim godinama.

Piše i foto: Damir Petrović

Potom sledi „ogroman iskorak“: odlazak u SAD. Divan povod za razgovor. Čuda tehnike su Floridu maksilano približili.

– Kada sam donela odluku da mi je potrebno sportsko usavršavanje, krenula sam u potragu za adekvatnom školom gde se igra dobra košarka– počinje Teodora Ivanović – Kada sam, između ostalog, poslala mejl sa svojim košarkaškim i đačkim karakteristikama u SAD, odmah sam dobila stipendiju. Smatram da svako ko je svestan svojih kvalitdeta, a koji nisu baš prosrečni, neće „juriti veze“ za svoj napredak, nego će hteti da napreduje. Tako sam se odlučila za ovaj korak.

Put je odveo na „daleku Floridu“.

– Nalazim se na Floridi, u gradu Kissime – nastavlja Teodora – Pohađam školu Cental Pointe. Smeštena sam u kampusu škole, u kom žive devojke košarkaškog i odbojkaškog tima škole. Devojke su odlične i svaka je došla sa sličnim razlozima kao i ja. Pored sporta i školovanje nam jeveoma važno. Uostalom, gde treba usavršavati ovaj sport, nego tamo gde je najjača liga na svetu. Devojke su uglavnom latinoamerikanke, tako da vedoma lako učim španski jezik. Za proteklih pet meseci prilično sam ga usavršila. Lepo smo se organizovale. Kada smo slobodne odemo do starog Orlanda ili na neki društveni događaj, kako bismo videle i doživele nešto što do sada nismo. Što se samog sporta tiče, za razliku od našeg, ne postoj klubovi za rane uzraste. Svi mi igramo za školukoju pohađam,tako da nam je obrazovanje usklađeno sa sportom. Igram za nacionalni i regionalni tim škole. Naravno, u srednješkolskomuzrtastu. Nacionalni tim igra po celoj Americi, dok regionalni igra samo na Floridi. Moja škola je prošlu godinu završila kao sedma u SAD. Videćemo kako ćemo ove godine završiti sezonu. S obziroim da je ekipa poriličnopodmlažena. Recimo, ja igram sa devojkama koje su starije dve-tri godine (u obe selekcije). U zavbisnosti od ekipe, igram na svih pet pozicija. U Orlandu, početkom decembra, bila sam MVP turnira, što mi je „otvorilo oči“ , odn,. razjasniulo gde mi je mesto i čemu da se nadam. Ako se karijera bude razvijala po planu, po rečima trenera, vide me ui D1 diviziji, kojoj škola i pripada. Sa jednom devojkom iz ekipe prijavljena sam da od aprila do avgusta igram letnju ligu, u ekipi koja je prošlr godine bila prva u ovoj ligi. Ovo leto će biti veoma interesantno zahvaljujući turnirimna širom SAD-a. Mnogo sam napredovala sa proteklih meseci, tako da ima još dve i po godine za još veće usavršavanje do košarkaške koledž lige. Koledž ću sigurno završiti. Ako bude sve u redu, mislim prvenstveno na zdravlje i budem u D1 diviziji, iz nje se ide na draft u WNBA ligu. U D1 su vrhunski američki univerziteti, tako da su mi akademske šanse velike.

Kako je organizovanje školovanje?

– Školovanje je veoma jednostavno – ističe Teodora – Meni je dosta predmeta priznato iz naše gmnazije, tako da imam četiti predmeta ove godine. S obzirom da hoću ranije da završim gimnaziju, škola mi je izašla u susret i dodala još par predmeta. Predmeti se ocenjuju od A do F, gde je A naša pretica, koja je od 90 do 100 bodova. Moguće je imati čak i 108, bodova što ja imam iz geometrije. Nije teško uskladiti obaveze. Nastava je uvek pre podne. Sledi ručak, kratak odmor, pa treninzi ili utakmice, odn. turniri.

Teodora Ivanović napreduje „koracima od sedam milja!“. Više koledža iz SAD je pokazalo veliko interesovanje za talentovanu košarkašicu. Dakle, „ako bude sreće i zdravlja“ eto Teodore, za koju godinu, u WNBA.

Kucamo u drvo!

Daleki su sada vidljivi počeci ovog kluba koji su ležali na velikom radu, želji i htenju legendi ovog sporta u Inđiji „Šaći“ i Lazi Beliću koji su udarali temelje ovom kolektivu. Potom su sledili uspesi u vidu plasmana u elitni rang takmičenja, a pre nekoliko sezona je i Evropa zakucala na vrata ovog kluba, ali novca za to takmičenje nije bilo. Potom pad, i opet veliki napori „Joce“ Živanovića i tima oko njega i Železničar je postao klub čije se ime sa respektom izgovara. Sve je počelo i sa dolaskom Vlade Šimičića na mesto šefa struke, koji će posle Zorana Barbulovića ispisati nove stranice uspeha ovog kluba. U već pomenutoj, na isteku 2021.godini, uspesi za uspehom.

No krenimo redom i dajemo šansu Šimičiću da analizira tu 2021 godinu u celosti,

„2021.godina je zaista donela puno uspeha i radosti svima nama koji smo u ŽRK Železničar. Prolećni deo prošle takmičarske sezone je što se tiče seniorske ekipe bio pokretač za rezultat koji smo napravili u drugom delu kalendarske godine. Tu pre svega mislim na pobede nad Radničkim iz Kragujevca (vicešampion države), Naisom (3.mesto) i Bekamentom (4.mesto). Smatram da su pobede u tim utakmicama ulile preko potrebno samopuzdanje koje je nedostajalo ovako mladoj ekipi. Da možemo ne samo da igramo nego da možemo i da pobedimo ekipe koje su i vrhu srpskog rukometa već godinama a neke i decenijama. U junu smo prvenstvo završili na petoj poziciji sa istim brojem bodova kao i 4 ekipa u takmičenju, ali smo zbog slabijeg međusobnog rezultata sa Bekamentom propustili šansu da već ove godine predstavimo nas klub i Opštinu u Evropi. Takođe moram da kažem da je naša pionirska ekipa bila šampion Vojvodine, a kadetska ekipa je završila takmičenje na trecem mestu. Što mislim da se takav rezultat prvi put desio u istoriji kluba, bar onoj skorijoj. Mislim da su ti rezultati u mlađim kategorijama podjednako važni i bitni za klub kao i rezultati seniorske ekipe. Pokazali smo i sebi i drugima da naš klub hoće i može da radi na najvišem nivou i u mlađim kategorijama što potvrđuje i zavidan broj igračica u pionirskim i kadetskim reprezentacijama Vojvodine i Srbije„.

Potom u istom ritmu Šimičić ističe,

„Takođe nešto na šta sam ja lično možda i najponosniji i što je možda i najveći rezultat ovog kluba u ovoj godini je formiranje škole mini-rukometa gde već sad imamo oko 90 devojčica uzrasta od 8-11 godina. Smatram da je škola mini rukometa temelj svakog kluba, baza iz koje klub može da iz te masovnosti stvara nove generacije koje ce uspešno predstavljati klub i grad, a verujem i nove reprezentativce naše zemlje. Siguran sam da će broj dece u narednoj godini biti znatno veći i da će značaj stvaranja škole mini rukometa doći tek za nekih 5-6 godina i baš zato sam ponosan na klub i sve nas koji smo u tome učestvovali što smo uspeli to da napravimo u vreme ove pamdemij. Da zaključim sigurno više nego uspešna godina za nama koju će biti teško nadmašiti, ali sigurno će nam biti jak motiv za dalji rad i nadogradnju i nadam se ostvarivanju nekih novih uspeha„.

Prolećna sezona, kao što ste i sami rekli uspešna, a šta reći o jeseni iza nas. Treće mesto, devet pobeda uz dva poraza. Da li je uopšte moglo bolje ?

„Slažem se, rezultatski teško da je moglo bolje. Dve vodeće ekipe u prvenstvu Jagodina i Bekament su zaista po svim parametrima izraziti favoriti ove sezone. Biti odmah iza njih je veliki uspeh pogotovo jer nam je jedan određeni broj igračica otišao na kraju prošle sezone. Bez obzira na odlaske igračica formirali smo opet još mlađu i perspektivniju ekipu i zaista sam verovao da bez obzira ma sve opet možemo da se borimo negde za plej of i borbu za Evropu. Takođe bilo je još tu otezavajućih okolnosti koje su nas pratile tokom jesenjeg dela gde pre svega mislim na povredu Jovane Avramović i trudnoću Milice Zubovic. Ali, bez obzira na sve poteškoće devojke su odradile takmičenje na zaista visokom nivou i sve poteškoće koje su nas pratile još više daju na značaju rezultatu koji smo postigli. I tu ne mislim samo na treće mesto već zaista na igru koju smo prikazali tokom cele jeseni i činjenici da Naisi koja zauzima 4 mesto bežimo 6 bodova, a Radničkom iz Kragujevca koji zauzima 5 mesto bežimo 7 bodova„.

Sjajni uspesi seniorki, ali i mladi ili drugi tim je najbolji među vojvođanskim drugoligašicama. Opet stiže talentovana generacija koju Vi vodite. Nekoliko reči i o tim devojkama, devojčicama ?

„Druga ekipa je naša buducnost. Meni kao sefu stručnog štaba je zaista stalo da i one imaju što bolje da ne kažem vrhunske uslove za rad. Kompletan stručni štab koji radi sa prvom ekipom je posvećen i drugoj ekipi. Ove godine na pripreme u Prijedor i u Budvu smo vodili pored prve i drugu ekipu. U Budvi je naša druga ekipa odigrala i dve utakmice protiv vršnjakinja Budućnosti iz Podgorice. Tako da takvi uslovi koje klub uspeo da obezbedi, posvećenost celog stručnog staba i pre svega trud i rad devojaka na treninzima je doveo do toga da su one trenutno ubedljivo prve na kraju prve polusezone sa svim pobedama. Siguran sam da će ova ekipa sledeće sezone igrati rang više i imati priliku da još više napreduju kroz jače utakmice koje ih očekuju. One već sad treniraju i ponašaju se na terenu i van njega na visokom nivou i verujem da su zaista svetla buducnost ovog kluba„.

Tu se rad na masovnosti i nezavršava. Takozvani mali rukomet je rezervisan za one najmlađe. Kako su proticale te aktivnosti ?

„Škola mini rukometa mora da bude nepresusna baza svakog rukometnog kluba. Ona treba da predstavlja čvrst temelj za sam vrh piramide jednog kluba, a to je seniorska ekipa. U februaru ove godine sam započeo animacije u osnovnoj školi u Novim Karlovcima. Moram da istaknem zaista fenomenalnu saradnju sa direktorkom te škole kao i njenu neverovatnu želju da se sva deca bave sportom i pozitivnu energiju koju je zaista širila prilikom svakog našeg susreta i tako zaista mi olakšala rad na animacijama i kasnije na treninzima koje sam radio u školi. Tada je okupljeno oko 30 devojčica od 2 do 5 razreda i za ponos je da do danas taj broj nije umanjen, čak naprotiv malo i povećan iako u septembru nismo radili animacije u toj školi. U septembru kapiten seniorske ekipe Jelena Živkov i ja smo počeli sa animacijama u Novom Slankamenu i Beški. Naišli smo zaista na sjajan odziv dece i u svakoj toj školi takođe sada imamo po 30-ak devojčica od 2 do 5 razreda. Obzirom na takav odziv dece organizovali smo u oktobru jedan turnir u mini rukometu u hali u Inđiji gde je pored svih naših devojčica učestvovalo još dece iz Rume, Hrtkovaca i Debeljače. Zaista je bilo predivno videti oko 150 devojčica u našoj hali kako igra mini-rukomet i to je za mene lično najveća pobeda i najveći uspeh u ovoj kalendarskoj godini. Takođe u novembru smo napunili veliki autobus sa našim malim budućim rukometašicama i u Debeljači odigrali još jedan turnir koji nam je zaista puno značio sa puno aspekata. Ovu priliku želim da iskoristim da se zahvalim svim direktorkama kao i svim učiteljicama i nastavnicima na sjajnom saradnji jer mi bez njihove volje i želje da pomognu toj deci da razvijaju na pravi način ni mi ne bismo mogli da imamo ovoliko dece koliko sad imamo. Mi ćemo se truditi da budemo još bolji u radu i odnosu a oni još ponosniji na svoju decu. Moram da naglasim da se u rad škole mini rukometa pored Jelene uključuju i još neke devojke iz prve i druge ekipe što je sjajna stvar i mislim da je to dokaz da ovaj klub ide pravim putem i da se razvija na najbolji mogući način„.

Novu godinu će praktično i otvoriti najmlađe kategorija na samom njenom početku. O kakvim se tu aktivnostima radi ?

„Tačno. Već 5. januara 2022.godine planiramo da organizujemo Božicni turnir u mini-rukometu. Želimo na najlepši mogući način da započnemo godinu, da deci podelimo neke poklončiće i pruzimo im priliku za nova igranja, druženja i odigravanje utakmica gde će moći da pokažu sve ono što su imale prilike do sada da rade. Na Božićni turnir ćemo kao goste pozvati i ljude iz RSS i RSV jer želimo da naše bogatsvo pokažemo i ljudima iz saveza sa kojima imamo odličnu saradnju„.

Za sam kraj povratak na seniorski sastav, pripreme, ambicije za nastavak Arkus lige ?

„Pripreme za drugu polusezonu smo započeli 10. decembra. Trenutno se najviše radi na opštoj fizičkoj pripremi i radu na tehničko-taktičkim stvarima na individualnom i grupnom nivou. Do početka drugog dela koji je planiran za 04/05 februar ćemo odigrati 3 trening utakmice i 1/8 finala Kupa Srbije. Što se ambicija tiče obzirom na plasman koji trenutno zauzimamo sigurno je da nam je cilj plasman u plej of i samim tim obezbeđivanje mesta koje nam garantuje učešće u nekom od Evropskih takmicenja. Ali pre svega meni kao treneru je cilj da igračice još više napreduju, da nastavimo da pružamo igru koja je moderna i prati razvoj ovog našeg sporta i naravno uključivanje još malo većeg broja igračica iz druge ekipe u prvu i to ne samo u trenažnom procesu već i u takmičarskom smislu„.

Stara godina na izmaku, Nova stiže, prilika za čestitke,

„Na kraju bih želeo da se u ime kluba, devojaka i stručnog štaba zahvalim Vama što nas i ove kao i prethodnih godina stvarno pratite i pružate podršku. Vama kao i svim vašim pratiocima želim da čestitam Novogodišnje i Božićne praznike i poželim svima zdravlja, sreće i puno uspeha„!!!

U srpskom boćanju Novi Beograd je neprikosnoven. Međutim, i nameđunarodnoj sceni rezultati su za poštovanje.

– Pobedili smo na vrlo jakom turniru u Meljinama, u Crnoj Gori –nastavlja Milaković – Povodom 25 godina postojanja, nedavno smo organizovali međunarodni turnir, gde smo bili sveukupni pobednici, u konkurenciji boćara iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Iako je zvanična sezona okončana, BK Novi Beograd ne prekida s aktivnostima, odn. treninzima. Ponovo putujemo za Crnu Goru, gde nas 12. i 13. novembra, očekuje učešće na međunarodnom turniru, koji organizuje BK Maini iz Budve, povodom Dana opštine. Postoji mogućnosti za učešće na turniru parova u Frankfurtu, 19. novembra. Generalno, iza nas je sjajnih pet uzastopnih sezona, uz napomenu da smo, zbog korona virusa, prošle godine smo odustali od takmičenja. Znamo da je u sportu daleko teže odbraniti trofeje nego osvojiti. Naš cilj je da održimo ekipu na okupu i da idemo putem, koji smo zacrtali.

U poslednje vreme, Lazar sve više izbija u prvi plan, te mu, ovog puta, posvećujemo najviše prostora i vremena.

Počinje prvi intervju. Za početak pitanje i nije potrebno.

– Imam 12 godina i učenik sam VI razreda OŠ “Dušan Jerković Uča” – počinje Lazar – Košarku treniram od svoje pete godine u KK Pink. Već posle prvog postignutog koša, zavoleo sam sport kojim ću se baviti u životu. Sećam se dana kada sam se učlanio u klub, baš kada je bilo slikanje za novogodišnji kalendar. Oduševio sam se kada sam video mnogo dečaka i devojčica u dresovima kluba. Za sve ovo vreme upoznao sam mnogo vršnjaka, posetio više košarkaških kampova. Jedan od njih je bio na Zlatiboru, koji je vodio proslavljeni košarkaš Miroslav Pecarski.

Lazar je uveliko u “takmičarskim vodama”.

– Naš Pink se trenutno takmiči u Kvalitetnoj ligi Vojvodine – nastavlja Lazar – Nedavno sam dobio poziv u reprezentaciju Vojvodine, za uzrast 2009. godišta i jednom meselno se okupljamo u Novom Bečeju. Ovo mi je podstrek da još više i jače treniram. Pozivam vršnjake da mi se priključe, da treniraju i da žive svoje snove. Baš kao i ja.

Planovi?

– Samo da igram košarku i da upišem sportsku gimnaziju.

Dakle, zna svoj put! Ako bude ”sve po planu”, možda će Šimanovci jednog dana dobiti “svog Stefija Karija” (Golden State Warriors), koji je uzor Lazara Matića. Ko zna!?

Duga je pauza između dve takmičarske sezone. Posle velikog uspeha u sezoni iza nas, šta se sve dešavalo u klubu u proteklih skoro pola godine ?

„Radili smo tokom celog perioda koji ste naveli predano, posle slavlja zbog velikog rezultata. April i maj smo iskoristili da ispravljamo uočene nedostatke. Intezivno smo radili na dovođenju pojačanja u skladu sa mogućnostima, ali smo iskoristili vreme korisno pa smo odigrali nekoliko kontrolnih utakmica protiv superligaških timova. Radili smo na stvaranju svih potrebnih uslova za takmičenje u Super ligi koji nisu mali I mislim da smo uradili veliki posao i u tom delu. Promenili smo lopte, igraće se sa novim loptama i opremu„.

One zvanične pripreme, kada su krenule i šta se tu uradilo ?

„Od 1. avgusta od kada smo krenuli sa pripremama uradili smo sve što je planirano u planu i programu. Odigrali smo devet kontrolnih utakmica, od toga šest protiv naših najboljih timova. Pokušali smo kroz te utakmice da uhvatimo nivo odbojke koji nas očekuje u Super ligi, a koji je potpuno drugačiji i mnogo viši u odnosu na ono što smo imali priliku da vidimo u Prvoj ligi. Osim povrede Teodore Isailović koja je istegla ligamente kolena i koja je bila na pauzi tri nedelje sve ostale igračice su prošle kompletan pripreman period„.

Pred Vama je i prvi prvenstveni izazov, putujete na noge možda i najkvalitetnijem sastavu lige ekipi Uba ?

„Spremni dočekujemo početak prvenstva. Prvo kolo nas dočekuje prošlogodišnji šampion ekipa Uba. Želimo da kroz tu utakmicu još jednom proverimo stanje naše forme I da se još bolje spremimo za drugo kolo kada igramo u Inđiji (Subota 09.10.2021 od 20 casova) sa ekipom Spartaka iz Subotice„.

Već ste govorili da su ambicije jasne, a to je borba za opstanak u eliti. Da li ona praktično kreće od drugog kola i utakmice sa Subotičankama ?

„Ambicije za ovu sezonu su jedine moguće I realne, a one su vezane za opstanak u ligi. Neki moj račun kaže da će za to biti potrebno i dovoljno tri pobede I oko 9-11 bodova I mi ćemo učiniti sve da taj cilj ostvari„.

Ova sezona ispred Vas će biti i poslednja u ovom formatu, šta se zapravo menja u sistemu takmičenja ?

„Sistem takmicenja je takav da sledi proširenje Super lige na 12 ekipa od sezone 2022/2023. Što znači da samo poslednja ekipa iz Super lige ispada direktno iz lige. Devetoplasirana ekipa ove godine neće igrati baraž sa opstanak već će ga tim plasmanom direktno ostvariti. Prve tri ekipe iz Prve lige ulazi u Super ligu, pa slobodno mogu reći da ako ove sezone uspemo da sačuvamo superligaški status, dugo će Inđijska publika imati priliku da gleda najkvalitetniju Superligasku odbojku„.

Kvalitet lige, kakav nas čekuje ?

„Ovogodišnja liga će biti bitno jača u odnosu na prethodne sezone. Velika su ulaganja u žensku odbojku u Srbiji. Veći broj timova je napravio izuzetno kvalitetne timove i budžete tako da neće biti nimalo lako. Ali ćemo u svaku utakmicu ući sa željom da damo sve od sebe„.

Priča oko borbe za opstanak po Vašoj proceni će se voditi, sa kime ?

„Protivnici gde vidimo našu šansu da se ravnopravnije nadigravamo su Spartak Subotica, Klek iz Zrenjanina i Srem iz Sremske Mitrovice. Među ovim ekipama treba tražiti jednu ekipu koja će napustiti elitni rang srpske odbojke. Mi ćemo načelno biti okrenuti tim utakmicama i u šest utakmica sa direktnim konkurentima tragaćemo za tri pobede o kojima sam govorio malo pre. Težak posao, tezak cilj.  ali ne i neostvarljiv„.

Neka poruka gledaocima pred ovu novu istorijsku sezonu za inđijsku žensku odbojku,

„Na kraju želim da pozovem što više ljubitelja sporta da popune tribine sportske hale u Inđiji. Ulaz na utakmice će biti besplatan, a devojke i svi mi u klubu se nadamo da zaslužujemo podršku i da će imati priliku da gledaju lepu odbojku u najjačoj ligi zemlje osvajača olimpijske i evropske medalje. Zahvalio bih se i rukovodstvu kluba na jednom partnerskom odnosu, veliki je ovo zalogaj za sve nas i zaista veliki trud je uložen da takmičenje krene onako kako zaslužuje jedan superligaški tim„.

Pred bovling igračima je, uobičajena, letnja pauza. Dakle, pravo je vreme za analizu takmičarske 2020/2021. godine, saDraganomPetrović, generalnim sekretarom Bovling saveza Srbije.

–Uz dosta muke privelismo sezonu kraju – kaže Dragana Petrovič – Na žalost, ova situacija sa kovidom uticala je na naš sport. Bilo je mnogo odlaganja utakmica. Ipak, generalno gledano, kalendar je ispoštovan, sa vrlo malim zakašnjenjem. Tokom cele takmičarske godine, Fortuna i Meralac su pokazali najviše i sasvim zasluženo su u finalu. Najprijatnije iznenađenje je Crvena Zvezda, povratnik u srpski bovling. Njihovi rezultati, pogotovo, u drugom delu prvenstva, bili su izvanredni. Po meni podbacio je Zemun. Trebalo je da bude bar u plej-ofu. Po prosečnom učinku bio je treći u Ligi. Međutim, splet razno raznih okolnosti su uticali nanjihov konačan plasman na tabeli.

Gde ide srpski bovling?

–Poslednjih godina, na žalost, nema nekog naročitog pomaka – nastavlja Dragama Petrović – Mora se priznati, bovling je vrlo skup sport. Za ozbiljnije bavljenje bovlingom, svakom igraču je potrebno par kugli godišnja, a svaka je nekoliko stotina evra. Tu su i patike… Malo je uspešnih privrednika koji su spremni ulagati novac u bovling. Na žalost, malo je mladih igrača., Između ostalog, njihovim roditeljima je svakako problem izdvojiti sredstva za osnovnu opremu. Za sada, najvažnije je da opstanemo. Korona će proći i svi se nadamo boljim vremenima za bovling. Pozivamo sve zainteresovane, posebno mlade, da posete bovlng centre. Dodatne informacije mogu dobiti na sajtu Saveza- bowlingsavezsrbije.com.