Mnoga poznata imena su svoje najranije korake započinjala kao stanovnici Inđije, a za sada najpoznatije ime je Miroslav Raduljica. Mnogi koračaju ka njegovim stopama, a među njima je i Filip Branković, rođen 2003.godine. Ovaj mladi košarkaš, kadet, član šampionskog sastava Crvene zvezde, reprezentativac, kapiten, provodi ove dane u svom rodnom gradu na terenu kraj Kulturnog centra. Terenu koji nosi baš ime „Miroslav Raduljica“.

Mnogo simbolike u rečima iznad, ali daje o reč i Filipu da se priseti svojih prvih košarkaških koraka u Železničar Starbasketu,

„Sa sedam godina, na predlog oca, brat i ja počeli smo trenirati košarku u Želji. Treninzi su bili zanimljivi, prilagođeni deci. Vežbali smo kroz igru i od tada je počela moja ljubav prema košarci. Jako sam voleo letnje košarkaške kampove na koje nas je klub vodio„.

Posle prvih koraka u košarkaškom svetu stigli su i uspesi. Brojni su u tim mladim kategorijama. Ipak neka koja te posebno seća na boravak u Želji ?

„Nekoliko godina zaredom bili smo prvaci Srema i plasirali se na završni turnir Vojvodine„.

Pre par godina stigao je poziv koji se kažu neodbija. Kako si stigao do Crvene zvezde ?

„Na sajtu Crvene zvezde 2017.god. objavljeno je da imaju probni trening na koji može da se prijavi ko želi. Prijavio sam se i otišao. Ubrzo posle tog probnog treninga dobio sam poziv da se priključim ekipi Crvene zvezde„.

Nov klub i odmah šampionski prsten prvaka Srbije. Kakav je to novi oseća bio ?

„Osečaj je bio neverovatan. Utakmica se prenosila na TV-u, celu utakmicu sam  imao jaku i tremu pa čak i strah. Kada smo pobedili, danima smo samo o tome pričali„.

Dobre igre su ostavile traga. Stigao je i poziv za reprezentaciju, a na Evropskom prvenstvu i kapitenska traka. Obaveza, uspeh. Kako su te kolege prihvatile i malo nam približi to takmičenje,

„U junu smo se okupili na Zlatiboru, gde smo počeli sa pripremama za Evropsko prvenstvo u Italiji. Tu sam dobio kapitensku traku. Postavši kapiten trudio sam se još više da opravdan ukazano poverenje. Nazalost u Italiji nismo uspeli da ostvarimo zacrtani cilj i plasiramo se na Svetsko prvenstvo. Tamo smo proveli osam dana, ekipa fenomenalna, svi smo bili jako bliski kao jedna porodica„.

Nova titula sa Crvenom zvezdom u ulozi kapitena, ali u kadetskoj konkurenciji. Koliko je prvenstvo bili zahtevno, teško. Obično se najviše pamte takozvani „večiti derbiji“ ?

„Ova sezona u kadetskoj konkurenciji je bila odlična. Imali smo 18 pobeda i 1 poraz i bili smo ubedljivo prvi na tabeli. Na žalost sezona je prekinuta zbog ove trenutne situacije„.

Verujem da kao i mnogi sanjaš da zaigraš jednog dana u prvom timu Crvene zvezde, a kasnije ko zna, možda i NBA ?

„Kao i svi moji saigraci iz kluba i ja bih naravno želeo da zaigram za prvi tim Crvene zvezde, a kasnije i da se oprobam i u NBA„.

Ovaj mladi igrač rođen je u prvoj polovini ovog veka, tačnije  2002. godine. Prve košarkaške korake je načinio uz stručno vođstvo u Košarkaškom klubu Železničar Starbasket. Njegovi prvi učitelji su bili Vladimir Jojić i Igor Marković. Ove dane pod zabranom bavljenja sportom je provodio u svom domu, a u razgovoru sa njim nas je interesovalo kako je uopšte dospeo na košarkaški teren ?

„Kao mali voleo sam sport ali sam više voleo fudbal pa sam tako i počeo prvo to da treniram. U prvom razredu osnovne škole sam odlučio sa jednim drugom da probam da treniram košarku. Tada je bio samo jedan klub I zvao se Inđija. Tu sam trenirao nekoliko godina, ali sam onda odlučio da pređem u Železničar. I nastavio sam tamo da treniram. Treninzi su bili super i zavoleo sam baš košarku I tada sam prvi put razmišljao da želim time da se bavim. U to vreme nisam imao uzore jer nisam puno pratio košarku, ali recimo da sam kao mali voleo Dušana Kecmana od naših, od stranih to je bio LeBron Džejms„.

Za Železničar Starbasket te vežu lepe uspomene iz najranijih igračkih dana. Brojne titule su osvojene tada. Šta nam možeš reći o tom periodu igranja u Želji ?

„Za vreme igranja u Želji generalno imam da kažem sve najlepše. Klub me je dobro prihvatio I imali smo dobru ekipu. Igrali smo lepo, a i bitnije dobro smo se družili. Uspesi su nekako dolazili. Moja generacija 2002/03  konstantno je osvajala titulu prvaka Srema. Najlepša sezona bila mi je u mlađim pionirima kada smo se plasirali među četiri najbolje ekipe u Vojvodini. Tamo smo osvojili treće mesto. Kao prateći pionir igrao sam i sa godištem 2001, ali i sa svojim u još jednoj ligi. I tu smo uspeli da se plasiramo na završni turnir gde na žalost nismo imali sreće. Bilo je dosta klupskih uspeha, a individualno bih izdvojio titulu najboljeg strelca lige. Koju sam u jednoj od sezona osvojio kao i učešće na utakmicama najboljih igrača regiona„.

Prelazak igrice, kako to mladi kažu je i tvoj novi klub, Mega Bemax. Šta je odlučilo da pređeš u taj poznati razvojni klub ?

„Pa pre svega  to se desilo poprilicno slučajno. Nakon niza nekih dešavanja u Inđiji. Bila je to zima 2016. i ja sam bio na raspustu . Dobio sam poziv da se kao gost pridružim nedelju dana treninzima Mege, da vidim kako je. Nakon tih 7 dana pozdravio sam se sa svima i otišao. Međutim treneri su rekli da im se dopadam i da bi voleli da ostanem. Tu je usledilo dogovaranje sa roditeljima i ljudima iz kluba. I odlučio sam se na taj korak i prešao sam u novu sredinu„.

I tu uspeha nije falilo. Spisak je podugačak, ali kreni redom,

„U pionirskoj sezoni pridružio sam se ekipi nakon pet kola. Odigrali smo sezonu u kkvalitetnoj ligi Beograda. Gde smo završili sa samo jednim porazom. Polufinalni turnir Srbije prošli smo bez poraza i na finalnom turniru bili smo vrlo ubedljivi. I postali smo prvaci Srbije. Te sezone osvojili smo i jedan međunarodni turnir kao i Mini Kup Radivoja Koraća u Nišu, koji se tada prvi put igrao za pionire. Sledeće sezone kao prateće godište u kadetima igrao sam beogradsku ligu protiv starijih i osvojili smo treće mesto. Lično ta sezona bila mi je odlična. Beležio sam odlične brojke. Te iste sezone igrali smo i nezvanični turnir najboljih ekipa u Evropi. Pobedili smo prvaka Mađarske, Barselonu i Albu. U finalu smo izgubili od Reala iz Madrida. To je meni lično najdraži turnir u Megi.  Jer sam prvi put igrao protiv najboljih igrača mog uzrasta iz Evrope i pokazao se vrlo dobro. Brojke su bile takođe odlične, ali eto ostaje žal za porazom u finalu. Prošle sezone i te kadetske bili smo zaista sjajni . Atmosfera je bila odlična. Igra takođe pa smo tako uz turnir u Valjevu osvojili i prvenstvo Srbije. I tako nakon pionirske titule uzeli i kadetsku. Ove sezone za sada smo na prvom mestu u ligi, izborili smo plasman među četiti najbolje ekipe u ABA ligi i to bez poraza. Kao i plasman na završni turnir Evrolige u Kelnu zahvaljujući prošlogodišnjem finalu i ovogodišnjem kvalifikacionom turniru, osvojili smo treće mesto. Na žalost sada je ova situacija pa je pitanje da li će se ista od ovoga odigrati i zato mi je izuzetno žao„.

Igrač, kolega sa kojim si najviše voleo da radiš, treniraš, igraš. Ko je taj i kako sarađujete u timu ?

„Uf, ovo je možda najteže pitanje od svih. Uz toliko klubova i saigrača, kroz razne generacije stvarno je teško izdvojiti jednog. Imao sam odlične saigrače i drugove i u Inđiji i u Megi . Ako bi to baš morao da izaberem, ne bih jednog mogao da kažem nikako, ali recimo da sam u Megi zaista imao par sjajnih kolega: Luka Paunović ,Mihailo Muškikić, Ivan Pavičević i Stefan Agoč. Njih bi ipak izdvojio malo jer sam se nekako najviše družio sa njima i saradnja je zaista sjajna. Razumemo se odlično, treniramo, ali i pored toga se razumemo i družimo opušteno na treninzima što je možda i najbitnije„.

Sada si praktično pred vratima prvog tima sa u ovoj godini 18. navršenih. Tvoj pogled na buduću seniorsku karijeru ?

„Mislim da sam spreman da uđem u seniorsku košarku i radujem se tome. Još ništa nisam definitivno odlučio, ali nadam se da ću nastaviti karijeru u nekom seniorkom klubu. Za početak verovatno u Srbiji, ali trenutno razmatram i odlazak u Evropu ili Ameriku nakon toga. Svakako voleo bih da nastavim da se bavim košarkom i nadam se na viskom nivou„.

Za sam kraj, opet za sada, vidiš li sebe i u dresu seniorske reprezentacije Srbije ?

„To je naravno nešto što bi svaki igrač voleo, ali sada je rano da pričam o tome. Videćemo ako sve bude kako treba jednog dana sto da ne„.

Možda i NBA sanjaš ?

„Naravno. To je veliki san i voleo bih da jednog dana okusim igranje u najjačoj ligi sveta. Dug je put do toga, a pre toga me čeka dosta stvari i videćemo kako će to ispasti, za  sada sve ide dobro i nadam se da će se tako nastaviti„.

Ovaj uzorni sportista sa sa sada već zavidnim iskustvom je igrač oko koga se uglavnom sve vrti u inđijskom košarkaškom trećeligašu. Jedna uspešna sezona za Košarkaški klub Železničar i Igora je završena pre dve nedelje zbog već poznatih donetih odluka Vlade Republike Srbije.

Igor Marković je u našem razgovoru pokušao da objasni trenutna dešavanja,

„Sport kao što svi znate je stao. Nezna se kad ćemo opet moći da kročimo na parket. Sezona je stopirana i do daljnjeg se nezna da li će se nastavljati.  Neko je mišljenje je da ova trenutna tabela treba da bude konača. Do kraja je ostalo četiri kola i mislim da ne bi moglo nešto tu drastično da se promeni. Što se tiče ekipa koje ispadaju i ekipe koje ulaze. Veliko je pitanje na šta bi ličlio to da se posle ovake pauze bez treninga nastavi prvenstvo„.

Praktično Srbija je u izolaciji. Kako taj deo svog života vidi „Mare“. On to objašnjava sa sledećim rečima,

„Dane u izolaciji provodim skroz suprotno od mog načina života u normali. Od osobe koja je aktivna ceo dan, sveo sam se na jedan ozbiljan godišnji odmor. Što se tiče mog treniranja, malo sam odmorio sa košarkom, ali nisam prestao da vodim računa o svojoj fizičkoj pripremi. Uredno treniram svaki dan. U stanu ako je loše vreme, a ako je napolju lepo trudim se da odem negde da istrčim. Naravno ako to trenutna situacija u državi dozvoljava„.

Poruka ?

„Prošli smo gore trenutke, proći ćemo i ovaj. Moramo ostati disciplinovani svi da bi se sve ovo što pre završilo. Mnogi će da krenuo od nule posle ovoga. Kako poslu, neki tako i mi u sportu. Bukvalno što se tiče trenažnog procesa krećemo od nule. Nadam se da ćemo moći da se što pre vratimo na onaj nivo pre one novonastale situacije, pozdrav za sve, budite jaki„.