Za „razgovor“ sa Dragim, pitanja skoro i da nisu potrebna.

– Sve je počelo daleke 1982. godine – počinje svoju priču Dragoslav Nikolić – Pomoćno igralište BSK-a u Batajnici. Izabrano je nas dvadesetak među stotinom dece. Prvi trener u mlađim kategorijama bio mi je Dragan Duvnjak, profesor fizičkog u OŠ „Boško Palkovljević Pinki“. Sećam se i debija u seniorskoj konkurenciji, u Sinđeliću iz Ugrinovaca, u sezonai1992/1993. Na utakmici protiv Balkana iz Mirijeva, tadašnjim prvakom Prve beogradske lige, koju smo izgubili 1:0, u beogradskom „Sportu“ dobijam desetku! U to vreme bio sam u više navrata igrač utakmice. Nešto kasnije, predsednik Sibnice iz Sopota dolazi i kupuje pet igrača Sinđelića. Išli smo samo na utakmice. Moje prve pare u karijeri: 1000 maraka na ruke. Jedna novčanica – „bradonja“… Najslađe pare u životu! Posle šest meseci prelazim u Hajduk sa Liona, gde potpisujem ugovor na dve godine i odmah idem na pozajmicu u BASK sa Careve ćuprije. BASK je tada bio filijala Partizana. Godinu dana mi je rezerva bio Jusmir Hatunić, sin proslavljenog prvotimca Partizana i reprezentativca Jusufa Hatunića. Nekako u to vreme poičinjem pregovore sa BSK – om iz Batajnice. Pravim možda jedini kiks u karijeri, nismo se dogovorili i prelazim u Budućnost iz Dobanovaca, u kojima provodim lepih godinu i po dana. Umesto mene u BSK je došao čuveni Radaković. Te godine BSK je u Kupu izbacio Partizana, a Radaković prelazi baš u Partizan. Ubrzo dobijam ponudu iz BSK-a, koju, ovog puta, prihvatam. Za pet godina u dva navrata smo bezuspešno napadali Drugu ligu. Ja sam na dvadesetak utakmica bio najbolje ocenjeni akter. Dok sam bio u BSK-u, dobijam zanimljivu ponudu da pređem u Milicionar, koji je tada bio prvoligaš. Šef stručnog štaba bio je Đorđe Gerum, a trener Rade Zalad. Ponudu nisam prihvatio, jer sam kao uslov morao napustiti posao. Bilo je rizično se odčičiti na takav korak u 28 godini. Još jedna zanimljivost: u BSK-u je u to vreme bio Vinsent Ngong, iz Kameruna, doveden iz Makaedonije, koji mi postaje kučni prijatelj.

Posle svađe sa upravom kluba iz Batajnice, Dragi Nikolić pravi kraću pauzu. Sledi dokazivanje u sremskom fudbalu.

– U periodu 2003 – 2009. godina prelazim u Omladinac iz Novih Banovaca – nastavlja Nikolić – Postajem naslednik „legendarnog“ Hakača. Za ovaj period je karakteristično da sam branio najbolje u karijeri, a da sam najmanje puta bio proglašen za igrača utakmice. Dogovor sa „alfa i omegom“ kluba, Goranom Draguljićem – Austrijom, bio je da se zbog „elana i podstreka“, za najbolje biraju mlađi igrači. Posle pet godinapravljenja ekipe za viši rang, konačno ulazimo u četvrtu ligu, a ja, kada sam bio siguran da sam u Jagodiću deobio pravog naslednika, napuštam Nove Banovce „punog srca“. U Slogi iz Krnješavaca sam proveo godinu i po. Pet – šest puta sam bio najbolji na terenu, a čak sam postigao jedan gol glavom i to za izjednačenje. Prvi put u Popince dolazim 2012. godine i ostajem sezonu i po. Dokazivao sam se, s uspehom, i u Podunavcu iz Belegiša godinu i po dana. Poslednje godine jurili smo prvo mesto u Sremskoj ligi i igrali baraž protiv Slavije iz Novog Sada. Na žalost, nismo uspeli i ekipa se praktično raspušta. Vraćam se beogradskom fudbalu i počinjem da branim za veterane Dunava iz Velikog Sela. Za dve godine prelazimo dva ranga i ulazimo u Prvu ligu. Karakteristično za ovaj period je da sam imao dvadesetak asistencija: dobar degažman, a špic je bio izuzetno brz.

Drago Nikolić posebno pamti dva stručnjaka, koja su uticala na njegov fudbalski razvoj.

– To su Mile Vranješ, po stručnom znanju i Živko Budimirović po neospornoj stručnosti i snalažljivosti u fudbalu, posebno sremskom. Od golmana cenio sam pokojnog Kukića. Kada smo već kod golmana, visoko mišljenje imao o Bufonu. Sličan je meni (!!): autoritet, voljen među sauigraćima, dogovečan, nije sklon kiksevima.

I na kraju, poslednje pitanje: dokle?

– Sve dok osećam poštovanje ljudi s kojima sam i za koje branim – ističe Dragi Nikolić – A kada ne budem na terenu, biću pored, gledajući svoju ili neku drugu decu. Mladima, koji tek počinju da se dokazuju u fudbalu, savet: ne jurite pare i volite ono što radite! Svaki trening više znači i odbrana više!

Dragoslav Dragi Nikolić je, posebno, zahvalan sportskim radnicima u Popincima, koji su u njemu prepoznali golmanske i sve druge kvalitete. Saradnja se nastavlja. Očigledno, na obostrano zadovoljstvo!

Pripreme za novu sezonu teku uobičajenim tokom nakon iznenadne promene u sastavu stručnog štaba. Među najvrednijima ii najiskusnijima je i kapiten Brana Ilić. Pravi primer za sve što je vezano  za fudbalere, ali i uvek spreman za razgovor o njegovoj najomiljenijoj temi, fudbalu. Tako je i započeta analiza predhodne sezone, njegove prve u zeleno belom dresu,

„Ta prošla sezona i moj dolazak se nekako meni namestio. Sve se to spojilo. Hteo sam da se vratim iz inostranstva. Da ostanem u Srbiji. Nisam mogao više da budem preko. Igrom slučaja i putem nekih mojih kontakata uspeli smo da ostvarimo saradnju. Nije moglo bolje. Blizu kuće. U gradu gde sam bio non-stop u Inđiji. Namestilo se da su nam se spojile priče i tako sam došao u klub. Za tim ide sezona koja je bila poprilično teška. Što je bilo i normalno jer se ušlo u ligu. Još se nismo adaptirali, promena trenera i mislim čudna sezona, došla je i korona i mnogo toga se izdešavalo. Na kraju smo mislim pokazali, pogotovo u tom drugom delu da smo zreli i da možemo da igramo sa svim protivnicima. Da ih pobeđujemo. Tako smo ostvarili taj istorijski uspeh, što je meni mnogo drago. Ostali u ligi“.

Vas Inđinčani znaju još od pionirskih dana kroz noćne turnire, preko naravno uspeha kroz Vojvodinu, Partizan i u daljnjoj karijeri. Inđija, možda i poslednja igračka stanica ?

„U Inđiji sam i krenuo kroz te turnire. To je bilo od deset do nekih trinaest, četrnaest godina, jer smo igrali svake godine. Ali i nakon toga sam pratio i bio tu. Mnogo je prijatelja u Inđiji. Tako da mi je drago što sam tu na kraju karijere. Ja planiram da odigram još ovu sezonu i da posle toga završim. Normalno nikada se nezna. To je neki plan i drago mi je što je to Inđija. Što sam blizu kuće“.

Inđija – Golubinci, dva mesta koja su jako  blizu. Nekih sedam kilometara vazdušnom linijom je između ova dva mesta. Vi imate sada dve uloge. Jedna u timu Inđije kao kapiten, igrač i  druga kao predsednik Fudbalkog kluba  Jadran. Kako to uspevate da spojite ?

„To je nešto što ja volim. Volim taj moj klub u selu. Inače Golubinci i Inđija su mnogo povezani. Pogotovo fudbalski. Mnogo igrača iz Inđije je igralo u Golubincima i obratno. Drago mi je da pošto sam se vratio u Inđiju i tamo dobio tu ulogu, pokušavam da napravim neku saradnju koja će biti lepa i dugotrajna. Normalno je da ta saradnja pomogne i Inđiji kao klubu, a pogotovo i Golubincima, to jest Jadranu na neki način. Inđija je trenutno vodeći klub u Sremu. Nadam se da ćemo to da dalje proširimo na Vojvodinu i  Srbiju. Naravno i nama tamo u selu to odgovara, da imamo dobru saradnju. Ima posla, ima obaveza. To je nešto što  volim i nemam problem sa tim“.

Vratićemo se ponovo na zeleno-bele. Sezona ispred nas, pripremni period, kako Vi to kao kapiten vidite ?

„Još se uvek nekako  tražimo. Sa obzirom da je opet došlo do promena, došao je novi trener. Zadržan je veći deo ekipe. Svi se još uvek nekako navikavaju na novi tim, još tu neki igrači dolaze, odlaze. Imamo dovoljno vremena da se spremino, jer u principu nismo ni izlazili iz priprema, nismo stajali, nismo imali neku veliku pauzu. Samo sedam dana nakon što je prvenstvo završeno. Nadam se dobrom radu prvenstveno. Još treba da upoznamo novog šefa. Nadam se da ćemo dobro da radimo i da pravimo formu za sezonu“.

Koji bi u ovom trenutku bio dobar plasman ?

„Sve što je da kažemo neki bezbrižan, bezbrižno neko igranje i da krenemo dobro od početka. Da beležimo dobre rezultate i da uđemo u  neku bezbrižnu zonu i  da igramo sledeće sezone. Da iz toga možda izađe kasnije neki veći uspeh. Ja se nadam gornjem delu tabele. Sa obzirom na iskustvo, na igrače koje smo zadržali i verujem na neke koji će doći, kvalitetni. Da možemo to da uradimo, ali kažem da igramo bezbrižno da nema uopšte brige o ispadanju“.

Dva tima su u meč ušla sa izmenjenim sastavima jer su treneri imali različite motive za to. Čukarički da se dobro spremi za polufinalni meč Kupa Srbije sa novosadskom Vojvodinom, a Inđija da iskoristi priliku i da šansu igračima sa manjom minutažom. Ipak to neumanjuje uspeh zelano belih. O tome govore najbolje reči kapitena, Brane Ilića,

„Odigrali smo jednu dobru i zrelu utakmicu. Bili smo bolja ekipa većim delom utakmice što je dovelo i do gola koji smo mogli postići i ranije. Pobeda nam znači zbog samopouzdanja za sledeću sezonu, da shvatimo da možemo sa svima da igramo i pobedimo. Da budemo bodovno što dalje od zone za ispadanje, da pokažemo da nam tamo nije bilo ni mesto„.

Slične utiske ima i sportski direktor Ivan Ivović. Od starta njegovog mandata, mnoge stvari u klubu su poprimile i profesionalnije oblike. On o značaju pobede govori sa sledećim rečima,

„Iako smo i mi i ekipa Čukaričkog u meč ušli sa izmenjenim sastavima, videli smo sadržajnu utakmicu i dosta šansi na obe strane. U takvom meču mi smo se malo bolje snašli i u završnim trenucima utakmice golom Bosančića uspeli da pobedimo. Mada u utakmici nije bilo rezultatskog pritiska, pobeda nam znači mnogo na psihološkom planu pošto završnicu ove sezone vidimo kao idealnu priliku da se što bolje  pripremimo za sledeću takmičarsku godinu„.

Sve misli su očito uprte na sezonu koja će imati 38. kola. Biće to pravi fudbalski maraton, uz kup takmičenje koje takođe počinje na jesen.

Tako su i fudbaleri Inđije na prinudnom odmoru u svojim kućama i stanovima, a među njima je i sadašnji kapiten tima Brana ilić. O problemu koji je njega i klupske kolege zatekao govori nam ovaj vrlo iskusni igrač,

„Sve nas je zatekla ova situacija, ali morali smo da se adaptiramo na nju brzo. Mislim da trenutno nije nikom toliko do fudbala jer smo svi zauzeti brigom o svojim najbližima, uglavnom roditeljima. Treniramo koliko nam to uslovi dozvoljavaju jer smo ograniceni na kuću, mada sam kroz priču sa saigračima video da svi održavaju formu svaki dan. Tako da je reakcija svih bila pozitivna. U zadnje vreme je malo teže zbog novih mera, ali verujem da će se svi potruditi da ostanu u treningu. Mislim da je neophodno da se pridržavamo svega što govore nadležni i da ostanemo kod kuće kako bi sve ovo prošlo brže i počeli ponovo da živimo normalno i igramo fudbal„.

Nagoveštaja kada će se sve ovo završiti još uvek nema ni u naznakama. Da verovatno neće kratko trajati nagoveštava i odlaganje Olimpijskih igrara u Japanu za 2021.godinu.

Karijera Brane Ilića je poprilično duga jer ga ljubitelji fudbala sa ovih prostora pamte još sa igrama u pionirskoj konkurenciji tada poznatog „Novogodišnjeg turnira“ koji se održavao u inđijskoj hali sportova. Kasnije je kroz seniorsku konkrenciju ostvarivao ono što je malo igrača sa ovih prostora Srema uspevalo. Ipak igranje u poslednjoj sezoni za Fudbalski klub Inđiju ga je opet vezalo za njegove Golubince. I kako to biva došla je možda i preuranjena ponuda baš iz Fudbalskog kluba Jadran.

O čemu se tu radi objašnjava nam Brana Ilić,

„Početkom marta je bila Skupština Fudbalskog kluba Jadran Golubinci. Zbog lošeg stanja i funkcionisanja kluba sam i izabran za predsednika. Nije bilo lako pristati na to jer se još uvek aktivno bavim fudbalom. Ipak zbog velike ljubavi prema Jadranu prihvatio sam poziv i menovanje. Okupio sam ljude oko sebe iz sela koji isto tako žele da pomognu klubu. Tu su moji najbolji drugovi, ali i ljudi koji vode ozbiljne firme u našoj opštini. U principu to su sve ljudi koji su bili igrači i koji isto kao i ja vole Jadran. Cilj je da se klub stabilizuje. Da ostane u ligi, funcioniše normalno i da se sredi izgled stadiona. Na tome je već počelo da se radi. Potom, da se privuče što više dece, pojača rad sa njima. Da izađu iz kuće i igraju fudbal kao sto je to nekad bilo. Ove godine je i sto godina postojanja kluba tako da imamo još jednu obavezu da napravimo pravu priču. Nadam se da ću i sa Inđijom napraviti dobru saradnju, jer zna se koliko su ta dva kluba i mesta uvek bili fudbalski povezani. Uglavnom to je nešto što volim i lep je osećaj kad mogu da pomognem. Ali, prvenstvena okupacija mi je igranje za Inđiju,ostanak u ligi i stvaranje Inđije kao stabilnog superligaša„.

Dve velike želje, dva puta, a sada je sve silom zamrznuto. Ipak igraće se fudbal u Golubincima i Inđiji i u godinama ispred nas.

„Ostanite kod kuće„, poručuje Vam i novopečeni predsednik Jadrana i kapiten Inđije, Brana Ilić.

Pred Rumljanima je težak zadatak da u svojoj debitantskoj sezoni overe opstanak među trećeligašima. Svestan toga je i šef stručnog štaba Miroslav Blanuša koji je iskusan u tim položajima borca za opstanak. On ovako razmišlja u periodu priprema pred svojim klubom,

„Očekuje nas jedna teška polusezona koja je pred nama. Znamo naš primarni cilj, a to je opstanak u ligi. Mislim pre svega da ovaj igrački kadar koji je ovde sa nama, ima potencijal za više nego opstanak u ligi. Vrlo je važno da što pre obezbedimo plasman za opstanak u ligi. Pred nama je trideset i tri treninga i sedam kontrolnih utakmica. Odigraćemo i jednu kup utakmicu. To je neki prvobitni plan,od kojeg možda bude nekih otstupanja„.

Pripremne utakmice ?

„Već za sedam dana imamo prvu proveru protiv prvoligaša Kabela iz Novog sada. Za nas je ta utakmica možda i malo rano za tako teškog protivnika, ali smo izašli u susret ekipi Kabela. Generalnu probu ćemo odigrati protiv ekipe Omladinca“. Tačan datum i mesto odigravanja te utakmice još nismo odredili„.

Kapiten Aleksandar Radišić je svestan šta ih očekuje u narednim nedeljama, a to obrazlaže na sledeći način,

„Okupili smo se danas da se dobro pripremimo i da što pre u prvenstvu prikupimo bodove i da ostanemo u ligi. Za to nas očekuje veoma naporan rad, dosta prijateljskih utakmica. Mislim da nam je to sve i potrebno kako bi ostvarili taj cilj koji je pred nama. Za mene samog ovo su dvadeset i pete pripreme tokom karijere. Tačnije od svoje šesnaeste godine, pa sve do sadašnjih trideset„.

Još od utakmice u prvom kolu Linglong Super lige Srbije protiv ekipe Partizana, Dimitrov je osetio bol i to se na kraju moralo završiti sa operacijom i pored pokušaja da se oporavkom izbegne takva situacija. Sama operacija je postala gotovo rutinska u svetu sportista i Dimitrov je već u svom domu, istog dana kada je i krenuo put Novog sada na hirurški zahvat.

Dan kasnije kapiten ovako vidi svoj sadašnji položaj,

„Operacija je dobro prošla. Za sedam dana bi trebalo da počnem sa terapijama i jačanjem noge. Za tri nedelje očekujem da počnem da radim normalno na treninzima sa ekipom. Nadam se da ću za to sve biti spreman, a sve to pomalo zavisi i od dobro odrađenog oporavka. Ako budem u stanju zaigraću već u prvoj utakmici, ali je realnije da se na teren vratim u drugom kolu nastavka takmičenja„.

Sam osmeh kapitena zeleno belih nam govori da će sve biti po zacrtanom planu i da će povratak na zeleni teren doći vrlo brzo.

Ovaj igrač je jedini u ovom sastavu Fudbalskog kluba Inđija koji je imao tu priliku da zaigra sada u već istorijski prvi put dotaknutom elitom na početku ove decenije i sada na samom njenom završetku. Tada kao veoma mlad igrač, a sada kao već iskusan i sa internacionalnim iskustvom. Pravi sagovornik da na neki način uporedi dve situacije, kako u svojoj karijeri, tako i u Fudbalskom klubu Inđija.

Srđan Dimitrov to vidi na ovaj način,

„Mogu da napravim neko poređenje. Mislim da je tada liga bila, dosta i mnogo jača naspram ove. Takođe mislim da smo sada u daleko boljoj situaciji, realno boljoj da izborimo opstanak„.

Potom smo mu tražili da da i osvrt na ovu polusezonu, ali i ocenu godine pomalo iza nas,

„Ova godina jeste uspešna za fudbalski klub. Izborili smo plasman u Super ligu. Krenuli smo dobro, malo stali i opet se vratili u neki život. Na kraju smo koliko toliko izvukli sezonu. Što se tiče kupa, jedan stvarno istorijski uspeh posle toliko godina. Idemo da probamo da što dalje stignemo u tom kupu„.

Nov osvrt, ovog puta na ulogu Dimitrova kao kapitena u timu, koji je uz trenera ta spona sa timom. O toj odgovornosti on kaže,

„Velika odgovornost. Bio sam i ranije, kao mlađi igrač kapiten. Naravno moja je uloga da moram da budem u službi ekipi i da budem produžena ruka treneru. Da bodrim te momke. Da bukvalno dam sve od sebe. Da izborimo ono što svi očekujemo, a to je opstanak„.

Na kraju i poruka kapitena,

„Želja nam je da se svi dobro odmorimo. Odmor koji nam je preko potreban. Što se tiče navijača, njihova podrška nam je preko potrebna. Voleo bih da vidim što više ljudi, da nam bukvalno pomognu i igračima, upravi, klubu, kako bi mi izborili opstanak„.

Taj sagovornik nam je Nemanja Bosančić koji je praktično ponikao u zeleno belom klubu prošavši sve uzrasne kategorije iako nije rođeni Inđinčan, nego je stigao iz Niša. Za Nemanju prošla 2018-ta i sam početak ove kalendarske nije ništa dobrog donosio ovom igraču lucidnih poteza. Dva preloma ključne kosti u vrlo kratkom periodu, a samo godinu dana pre toga je sve počelo sa prvim prelomom tada u crnogorskom prvoligašu. Naravno pre svega nas je zanimalo kako on sada vidi neprijatan period iza sebe,

„Tačno tako. Prvi deo prošle sezone je bio težak period za mene. Imao sam ta dva preolma kosti na istom mestu. Na kraju mogu biti zadovoljan kako sam se vratio. Verovao sam u to da ću moći da se vratim na teren. Nije toliko strašna povreda za fudbalera, ali svakako da nije bilo prijatno u tom periodu kada sam bio povređen. Odvojen od ekipe i treninga. Tako da sam ulazio malo sporije u ritam. Ali, mogu na kraju biti zadovoljan kako se sve završilo što se tiče mene„.

Posle sećanja na neprijatne životne trenutke Bosančića, sa njim smo se i potsetili puta zeleno belih ka Super ligi Srbije kroz baraž, plasman u četvrtfinale Kupa Srbije, igranje u eliti, a o tome jedan od kapitena zeleno belog tima ističe sledeće,

„Slažem se sa Vama. Jedna od najuspešnijih godina za Fudbalski klub Inđija. Ušli smo u Super ligu. Sasvim dobro i solidno započeli takmičenje. Potom je bilo turbulencija. Ne toliko loših igara, već koliko rezultatskih loših utakmica. Usledila je promena trenera. Neka nova energija. Nastavili smo sa korektnim i dobrim igrama i na kraju donekle smo uspeli da izvučemo tu sezonu. Da budemu tu blizu za hvatanje priključka sa ostatkom ekipa iznad nas na tabeli. I očekujem da u nastavku sezone obezbedimo opstanak„.

Bosančić je na kraju imao i poruku svojim saigračima,

„Želim da im poželim lep i ugodan odmor. Da svi napunimo baterije za ostatak sezone. Jako bitnih prvih par utakmica. Da započnemo dobro i da kao što malo pre rekoh, obezbedimo opstanak„.

To je bila prava prilika da se sumiraju utisci o urađenom tokom duge jesenje sezone. Iza igrača je dvadeset odigranih utakmica, a čuvar mreže je bio jedan od kapitena u timu Miloje Preković.

„Svakako nemogu biti zadovoljan što se tiče moje strane, tog broja primljenih golova. Mislim da smo jedna od tri ekipe koje su primile najviše golova u ovoj ligi. Sa te strane sigurno je da nisam zadovoljan. Moglo je da bude bolje i mnogo više u pojedinim situacijama. Što se tiče bodovnog salda, mislim da smo takođe mogli mnogo više. Pogotovo u situacijama gde smo bili mnogo bolji od protivnika, imali igru i sve. Nismo imali sreće, kao što se kaže. Imali smo taj niz poraza koji nas je doveo u tu neugodnu situaciju. Srećom na kraju uspeli smo da ga prekinemo na neki način, da na kraju uspemo da izvučemo celu tu sezonu, da kažemo da smo živi. Mislim da ništa nije izgubljeno. Ima još dosta da se igra. U drugom delu će biti teško. Biće tu dosta ekipa koje će se pojačavati, ali i mi. Biće borbe do kraja. Očekujem da izborimo opstanak. Voleo bih kada ne bi bili na ta dva mesta koja vode u baraž. Kada bi bili iznad toga, ali videćemo. Nema podele bodova, biće jako teško, svakako„.

Preković je bio tokom jesenje sezone na pravoj vetrometini, što se tiče udaraca sa bele tačke. Po tome je svakako neslavni rekorder Linglong Super lige Srbije. On o tome kaže,

„Meni ostaje krivo što je bilo toliko jedanaesteraca, nijedan nisam uspeo da odbranim. Bio sam na lopti par puta, četiri-pet, ali nijedan nisam uspeo da odbranim. To mi ostaje kao žal, veliki„.

Na kraju razgovora i predstojećeg odmora Preković je istakao sledeće,

„Želeo bih svima da poželim dobar odmor. Da se svi dobro odmorimo. Potreban nam je posle ovako duge polusezone. Bilo je dosta utakmica, napora. Psihički pre svega, jako teško smo izneli celu ovu sezonu. Svi znamo šta se izdešavalo. Mislim da će nam svima dobro doći ova pauza. Da provedemo predstojeće praznike u krugu porodice i da se pripremimo dobro za drugi deo sezone. Da ostvarimo cilj koji je pred nama„.