Od njegovog dolaska sredinom prve decenije ovog veka počeo je i uspon zeleno belog kluba u Inđiji. Kako je rastao klub, tako i on sam, pa je ubrzo usledio put u Rusiju i druge zemlje bivšeg sovjetskog saveza. Ta igračka karijera je morala biti prekinuta zbog povrede leđa, iako je bio u punoj igračkoj zrelosti i snazi. Gde drugo, do opet na početak u Inđiju. Mesto gde je svio svoju porodicu i krenuo u trenerske vode. Radio je sa nekoliko trenera, a potom se okušao i u samostalnom radu. I tako kreće tu negde i ova priča.

Posle pauze od jedne i po sezone Jovan Golić je ponovo među zeleno belima. Kakav je osećaj ponovo biti na dobro poznatom mestu ?

„Sa nestrplenjem iščekujem da krenemo u nove izazove. Inđija je kod mene uvek na prvom mestu i kada ona zove nema puno mesta za razmišljanje. Prošlo je godinu i po dana od mog odlaska iz kluba i osećam da je pravo vreme za povratak. Već osećam pozitivnu tremu i naboj„.

Bili ste u Omladincu iz Novih banovaca, prvi put u svojstvu šefa stručnog štaba. Poslednju polusezonu ste obeležiuli sa odličnim rezultatima. Sigurno Vas vežu lepe usšpomene za taj klub, taj rad ?

„Pre svega želim da se zahvalim ljudima iz FK Omladinac na ukazanoj šansi i poverenju. Retko ko hoće da pruži priliku mladom treneru pogotovo kada mu je to prvi samostalni posao. Ja sam im na tome beskrajno zahvalan. Teško da sam mogao naći bolju sredinu, potpuna sloboda u radu, podrška i dosta dobri uslovi su doprineli da se dobro snađem i da zajedno napravimo dobre rezultate ove sezone. Posebno u drugom delu gde smo možda igrali i najlepši fudbal u srpskoj ligi Vojvodina. Samo lepe uspomene nosim iz Novih banovaca gde sam stekao mnogo prijatelja„.

Nalazite se sada u novom stručnom štabu FK Inđija. Ipak lica saradnika su Vam poznata. Koliko će to olakšati put celoj ekipi trenera, a i Vama samima ?

„Mislim da je napravljena odlična grupa ljudi, počev od ljudskih kvaliteta, znanja, ambicija. Jedan od glavnih razloga između ostalog jeste i dolazak Nebojše Jandrića od koga ću sigurno moći mnogo da naučim i postanem bolji trener i čovek. Mislim da je ključ uspešnog funkcionisanja nekog kluba homogen stručni štab koji je okupljen oko jedne ideje. Hteo sam reći jedan od glavnih razloga između ostalog za moj povratak u klub„.

Inđija je poslele napuštanja elitnog stepena, ponovo prvoligaš. Ali i klub koji praktično kreće u formiranje novog tima, sa visokim ambicijama. Koliko Vam prija taj teret ?

„Ja na celu tu situaciju gledam kao na veliki izazov, a ne kao na neki problem! Siguran sam da ovaj stručni štab i ljudi u klubu mogu da klub vrate na put na kojem je bio kada smo ulazili u Super ligu Srbije. A pre svega mislim na odličan rad, trud, energiju, porodicnu atmosferu…to je ono što je krasilo ovaj kolektiv, a izgubilo se u poslednjih godinu dana. Putrudićemo se da što pre povratimo poverenje naših vernih navijača i vratimo ih na stadion„.

Nekoliko reči o startu priprema, pojačanjima u igračkom kadru ?

„Stručni štab već uveliko radi na pronalaženju potencijalnih novajlija koji će se uklopiti u celu našu zamisao i koji će moći da nose celu priču.Veoma smo probirljivi u odabiru i svakog igrača dobro analiziramo. Mislim da nemamo pravo na grešku jer je u prethodna dva prelazna roka mnogo grešaka napravljeno„.

Za sam kraj nekoliko reči i poruka navijačima koje svi željno čekamo na stadionu kraj železničke stanice ?

„Našim vernim navijačima mogu da obećam da će od prvog dana moći da osete energiju i strast u svakom treningu, da ćemo opet našim igrama skrenuti pažnju na sebe i FK Inđiju. Sa zadovoljstvom će ponovo dolaziti na stadion„!

Biće to treći sustret zeleno belih boja i Jovana Golića. Pa neka bude „Treća – Sreća“.

Povreda leđa koja je bila hronična je odvojila ovog raznovrsnog fudbalera od zelenog terena, ali ne daleko, samo kraj istog u trenerskoj klupi. Golić je najbolje dane u srpskom fudbaliu dao kada je bio član Fudbalskog kluba Inđija. Od trećeligaških voda, on i njegovi saigrači su gradili superligašku istoriju u ovom sremskom gradu. I posle tih uspeha otisnuo se ka istoku Evrope u Rusiju. Potom ga je put vodio i do Kazahstana gde je i okačio kopačke o klin. Onu drugu  trenersku je započeo, a gde  bi nego u Inđiji gde je i zasnovao porodicu. I opet je dotakao sazvežđe srpske elite. Uz šefa struke, Srđana Blagojevića je kormilario sve do sredine jesenjeg dela Linglong Super lige Srbije, a potom je na istom mestu bio saradnik i sa novim stručnjakom Aleksandrom Janjićem. Teško je ponoviti reči Janjića na početku priprema za drugi deo sezone kada je Jovan Golić otišao u „svoj“ Kazahstan, po drugi put. Ovog puta kao trener, prvi pomoćnik, a kome drugom do Srđanu Blagojeviću.

I tu počinje naša priča. Jovan Golić, sjajni saradnik na svim poljima, je počeo svoje izlaganje o Kaspiju,

„Klub 19 godina nije igrao Premijer ligu Kazakstana. Čak neko vreme nisu ni igrali ovde u gradu jer nije bilo uslova. Stadion nije zadovoljavao pa su igrali i živeli 3.000 km odavde od grada Aktau! Pre dve godine postavljena je nova veštačka trava i sređena infrastruktura pa se klub vratio u svoj grad da igra. Prošle godine su uspeli kao drugoplasirani da se vrate u Premijer ligu Kazakstana„.

O kakvom klubu se radi, najbolje govore sledeće reči izbačene kao iz topa,

„Zatekli smo ekipu sa samo jednim strancem (Brankom Čubrilom iz Hrvatske) i velikim brojem Kazakstanaca koji nikada nisu igrali Premijer ligu ili su već u poznim godinama. Za dva meseca priprema uspeli smo da dovedemo još sedma stranaca i 6-7 domaćih igrača. I da napravimo ekipu dostojnu Premijer lige. Ono što nam nije išlo na ruku jeste raspored u prvih pet kola. Igrali smo sa pet prvoplasiranih ekipa od prošle godine. Do ove vanredne situacije i zaustavljanja prvenstva odigrali smo dve utakmice, obe kao domaćini i doživeli dva poraza. Prvu 0: 2 od ekipe Zhitisua. Ono u čemu smo mogli da uživamo jeste ambijent i pun stadion koji prima 3.500 ljudi (ovde su željni fudbala).

Na žalost u drugom kolu smo dočekali šampiona Astanu pred praznim stadionom (zbog Korona virusa ). Žao nam je zbog toga jer bi to bio praznik fudbala za ovaj grad i navijače. Poraženi smo 2: 3. Bili smo dostojan protivnik najjačoj ekipi u Kazakstanu. Kao i svuda sada je i ovde sve obustavljeno (utakmice i treninzi) do 15.aprila, pa ćemo videti za dalje. Grad je na Kaspijskom moru i jedan od lepših u Kazakstanu. Trenutno je ovde u timu četiri Srbina i jedan Hrvat, a isto tako i u stručnom štabu. Tu su: golman Marko Milošević (došao iz Napretka Kruševac), Bojan Kovačević (naš „Kova“  iz Proletera), Stefan Bukorac (u Belorusiji igrao poslednju godinu) i Aleksandar Stanisavljevic (iz Voždovca)„.

Još jedna zanimljivost,

„Jedina smo ekipa u Premijer ligi iz zapadnog dela Kazakstana tako da nam je najblize gostovanje oko 3.000 kilometara„.

Jovan Golić se otisnuo ponovo ka kazakhstanskom fudbalu gde je proveo četiri godine kao igrač. Zbog povrede leđa je morao ranije da prekine tu karijeru (2016.), a po povratku u Srbiju se vratio praktično u svoj matični klub Inđiju, gde mu je i porodica. Golić se pridružio svom ranijem šefu stručnog štaba Srđanu Blagojeviću i zajedno će voditi povratnika na elitnu scenu kazakhstanske „Premijer lige“, Fudbalskom klubu „Kaspi“. Ovaj klub je više puta menjao svoje ime od svog osnivanja 1962.godine, kao „Trud“. Ovo novo ime nosi od 2002.godine, po obližnjem Kaspijskom moru gde se i nalazi.

Ranije iz Inđije je otišao i Ivan Rogač, a zimski prelazni rok fudbalera praktično je tek na početku u Srbiji.

Za sada zvanično je u zeleno bele redove stigao samo jedan igrač Miloš Mihajlov iz beogradskog Voždovca. Po najavama iz ovog kluba uskoro će biti predstavljeni novi članovi zeleno belog tabora.

Dugo su tamni oblaci neuspeha bili nad zeleno belim taborom, a „posle kiše stiglo je sunce“. O svemu tome najbolje svedoče i reči pomoćnog trenera Inđije Jovana Golića pred gostovanje u Surdulici,

„Iza nas je jako dobar period. U predhodne dve nedelje, tri utakmice bez poraza. Sedam osvojenih bodova. Mislim da nam ova utakmica dolazi u jako dobrom momentu po nas. Jedno od težih gostovanja u ligi, ali mislim da se nalazimo u odličnoj formi, odličnoj atmosferi koja nas krasi. Nemamo mnogo toga da izgubimo, ako izgubimo u Surdulici. Treba da igramo hrabro kao i u predhodnim utakmicama. Da se nadigravamo sa njima. Oni poseduju određeni kvalitet, ali i slabe strane koje mogu koje mogu da se iskoriste. Ono što je najvažnije u ovom momentu je da mi funkcionišemo dobro u ovom momentu. Verujemo u sebe, verujemo u ono što radimo. Da smo na nekom dobrom putu. Poslednja je utakmica pred nama. Treba da odemo i odigramo hrabro, da se predstavimo u što boljem svetlu i možemo da se vratimo neporaženi„.

Stručni štab sigurno neće moći da računa na Vasilije Janjića, Branislava Tomića i Filipa Rajevca koji su duže vreme van takmičarskog tima zbog povreda. Na spisku putnika neće biti ni Dimitrijevića koji je u meču sa Radom zaradio četvrti žuti karton, samim tim mu sledi i suspenzija za meč u Surdulici. Ostali igrači su na raspolaganju i imaće Inđinčani mogućnost da izvedu dobar sastav na nedeljnoj utakmici u Surdulici.

Pred zeleno belima je derbi začelja jer igraju dve najslabije plasirane ekipe u ligi, Inđija i šabačka Mačva. Inđinčani su u taj položaj stigli ne samo svojom krivicom, ali to se u bodovima nigde pa ni u Srbiji nemeri.

O utakmici sa ekipom iz Šapca, ovako razmišlja pomoćni trener u klubu Jovan Golić,

„Mislim da spremno dočekujemo utakmicu. Utakmica koja nosi više od tri boda. Derbi začelja. Ekipa koju dosta dobro poznajemo. Imali smo i neke prijateljske utakmice tokom ove godine. Prvu utakmicu i na početku sezone. Neka pozitivna stvar u ovom trenutku je da imamo pozitivan skor u poslednje dve do tri sezone sa Mačvom, još iz prve lige. I pred ovu utakmicu to može psihološki da nam da neku prednost, kao i domaći teren. Očekuje nas teška utakmica. Mačva nezaslužuje trenutnu poziciju gde se nalazi sa četiri osvojene boda. Jedna iskusna ekipa. Nadam se da je došlo vreme da prekinemo tu neugodnu seriju neuspeha, pogotovi na svom terenu. Utakmica koja će nam mnogo značiti da uđemo u neku seriju pozitivnih rezultata„.

Inđija neće moći da računa u nedelju na kapitena Dimitrova i Čermelja. Oba odrađuju kazne koje su zaradili u utakmicama za nama. Na lakše povrede se žali još par prvotimaca, ali se očekuje da će sem dvojice pomenutih igrača preostali biti na raspolaganju stručnom štabu i Aleksandru Janjiću na njegovom čelu.

Utakmica se igra u nedelju na Gradskom stadionu sa početkom od 13 časova.

Inđinčani će kao domaćini ugostiti starog sportskog rivala Dinamo iz Vranja. Od samog ishoda meča, čini se mnogo je važnije za zeleno beli tim da se takmičarski vrati posle četiri vezana poraza. O rivalu, ali i tom periodu sada iza kluba govori pomoćni trener u klubu Jovan Golić,

„Kup nosi neku posebnu draž. Utakmica koja donosi plasman u osminu finala ili eventualno eliminaciju jel se igra jedna utakmica. Nema popravnog. Utakmica dolazi u možda jednom teškom momentu, kao što kažete, posle četiri poraza. Međutim, sa druge strane možda imamo priliku da se upravo na ovoj utakmici vratimo, pre svega psihološki. Mislim da ekipa nema problem igre, koliko rezultata u ovom momentu i može da nam mnogo znači. Sa druge strane može da znači i za igrače koji su do sada imali neku manju minutažu da iskoriste ovu utakmicu na najbolji način. Da se nametnu stručnom štabu jel nam ide zgusnut raspored, subota – sreda – nedelja. Utakmica može mnogo da nam donese, ne samo plasmanom u narednu rundu, već i na tom psihološkom planu, ukoliko ekipa uspe da zabeleži pobedu. U utakmicu ulazimo motivisani, sa željom da pobedimo, da se plasiramo u osminu finala i da nam ona donese mir u kući„.

Rival, nemože biti bolji poznanik, Dinamo ?

„Letos smo odigrali čuveni baraž. Dvomeč sa Dinamom za ulazak u Super ligu. Poznajemo tu ekipu. Naravno oni su izvršili neke određene promene u odnosu na prošlu godinu, ali je neki „kostur“ ekipe ostao sa par izuzetno dobrih pojedinaca, poput Stevanovića, Popovića. Tako da se poznajemo. Posebnu sada draž ima ta utakmica, sa obzirom na taj dvomeč koji smo imali, donosi neki možda poseban naboj u ovom momentu i za jednu i drugu ekipu. Ali i to može biti samo dodatan motiv u ovoj situaciji u kojoj se trenutno nalazimo„.

Jovan Golić se obratio i potencijalnim gledaocima sutrašnje utakmice, sa pozivoim da dođu i podrže ovu ekipu u ovom trenutku posle svih već poznatih dešavanja i pored radnog dana i ranog početka utakmice. A on je zakazan za 15.30 časova.

Borben do zadnje kapi svog znoja, a često je bio taj igrač koji je donosio rezultatsku prevagu iako mu to nikada nije bio primaran zadatak. Neočekivani kraj igračke karijere je ovog, sada mladog stručnjaka vezao upravo za zeleno beli klub. Zato smo i započeli naš razgovor sa upravo tim trenerskim počecima.

Tri nepune sezone je iza Vas kao trenera u FK Inđija. Direktno iz igračkih kopački u trenerske vode ste uplivali. Kakvi su utisci ?

„Tačnije dve i po sezone radim kao trener. Došao sam na polusezoni prošlog prvenstva kada je glavni trener bio Spasoje Jelačić. Zbog problema sa povredom leđa neočekivano rano sam morao da prestanem sa igračkom karijerom, sa nepunih 30 godina. Nisam imao dilemu šta dalje. U fudbalu sam ceo život i odmah sam upisao B licencu i krenuo sa trenerskim poslom. Odmah sam uvideo veliku razliku između posla trenera i igrača, ali sam bio spreman da radim, učim i od prvog dana dam svoj dobrinos. Pa da li je to bilo skupljanje i postavljanjem čunjeva ili nečega drugog nije mi bio problem. Bio sam svestan da krećem od nule. Nemogu da ne pomenem odličnu saradnju, pomoć i savete Spasoja Jelačića i sada Srđana Blagojevića„.

Za ove tri sezone bilo je uspona i padova. Ova poslednja je bila vrlo zanimljiva, turbulentna. Da li ste na početku sezone uopšte i razmišljali o ovom sada ostvarenom uspehu svog tima ?

„Ova sezona je možda i najdraža u moj celokupnoj igračko-trenerskoj karijeri. Na početku letnjih priprema iskreno niko nije ni sanjao o ove. Otišao nam je veliki broj važnih igrača iz predhodne sezone u kojoj smo zauzeli peto mesto. Cilj nam je bio da opet napravimo dobar tim koji bi završio u plej ofu i da pokusamo da budemo za stepenik bolji nego predhodne sezone. Na veliko iznenađenje ostvarili smo najbolji start u Prvoj ligi Srbije u poslednjih deset godina i apetiti su nam porasli. Tada smo već počeli stidljivo i potajno da pričamo o Super ligi. Međutim zimski prelazni rok nas je vratio par koraka u nazad. Opet ostajemo bez 4-5 važnih igrača i krecemo u stvaranje i uklapanje nove ekipe. To daje dodatnu težinu ovom uspehu. Ne bi bilo ne zasluženo da smo u Super ligu ušli i direktno kao jedna od dve prvoplasirane ekipe, ali ovako je na kraju ispalo slađe. Doživeli smo odlične atmosfere na našem stadionu u utakmicama baraža i iza nas je veliko iskustvo iz tih utakmica„.

Po drugi put je FK Inđija ostvario plasman u Super ligu Srbije. Vi ste u oba slučaja bili ti koji su učestvovali direktno u tim poduhvatima. Kakav je to osećaj, prvo kao igrač, a sada trener ?

„Pre svega velika mi je čast i privilegija da sam deo ovoga kluba i njegovih najvećih uspeha. Inđija je poseban klub za mene i zato me ovi uspesi čine posebno srećnim i ponosnim. Mnogo lakše mi je bilo kao igraču da prolazim kroz sve to. Lakse sam podnosio taj stres i manje osećao pritisak. Mnogo je teže sa strane gledati nego biti na terenu. Sa obzirom da sam kao igrač Inđije kroz baraz utakmice ulazio tada u Prvu ligu Srbije, a kasnije i u Super ligu, pokušao sam da to iskustvo prenesem na igrače, skinem pritisak sa njim i dam im neki savet koji bi im bio od koristi„.

Sezona iza nas je iznedrila i nekoliko imena koji su plenili pažnju sportske javnosti. Ko je na Vas ostavio poseban pečat ?

„Iskreno, nevolim da izdvajam pojedince i da nekoga stavljam ispred tima. Pre svega mi smo napravili ovaj uspeh zahvaljujući odličnoj atmosferi, timskom duhu i odnosima unutar kluba. Starosedeoci Preković, Rogač, Anđelković, Ilić, Bjeličić su imali veliku ulogu da prihvate nove igrače i pomognu im da se što pre uklope. Dok sa druge strane novajlije su imale veliki teret da nadoknade odlazak važnih igrača i da ih zamene na najbolji način. Mislim da su svi radili za tim, a lični interes ostavili sa strane. Sigurno da nam je povratak Dimitrova najviše značio i možda bio ključan„.

Za samo nekoliko dana startuju nove radne obaveze. Ovog puta pripreme za Super ligu Srbije. Za Vas i dodatan motiv ?

„Super liga je veliki motiv i obaveza za sve nas. Nosi posebnu draž i zahteva da budemo bolji i organizovaniji nego do sada. Posle osam godina igranja u Prvoj ligi ovo je iskorak koji je klubu i gradu potreban. Većina se zasitila prvoligaškog takmičenja, a mnogi izgubili motiv tako da će nam ova sezona svima biti veliki stimulans za rad. Nadam se i navijačima povod da pune tribine našeg stadiona kao sto je bilo na utakmicama baraža. Što se tiče mene samog, imaću ogroman motiv za rad, neku novu energiju i želju za dokazivanjem i nadmetanjem sa našim najboljim ekipama i trenerima. Tako da jedva čekam početak priprema i izazove koji će biti pred nama.“

Planovi Jovana Golića u budućnosti ?

„Ovaj uspeh će nam svima doneti i afirmaciju na ličnom planu. Nadam se da sam i ja sada korak bliži upisu Profi licence koja je poslednji stepen mog trenerskog školovanja. Nebih da planiram na duže staze. Sve je trenutno vezano za Inđiju i da se što bolje pokažemo na superligaškoj sceni. Bitno mi je da napredujem i sazrevam iz sezone u sezonu pa da dočekam da u skorijoj budućnosti budem i glavni trener prvog tima Inđije. Nadam se da me šef neće pogrešno shvatiti„.