Legenda jugoslovenske i srpske odbojke Nikola Grbić je iskoristio slobodnih dana da poseti svoj Klek.

Sve to između finalnog turnira Lige Nacije i priprema za Svetsko prvenstvo koje startuje već u prvoj polovini septembra meseca na Filipinima.

Nikola je posetio tradicionalni turnir u odbojci na pesku u Kleku. Igrao odbojku sa svojim najmlađim komšijama.

“Teren mi je pored kuće i svakako volim pauze da iskoristim za ovakve posete. Ovakvi turniri kao što je ovaj u Kleku je super prilika da se deca upoznaju i da stvore lepe uspomene na druženje i igru. Rezultat je na ovakvom mestu u drugom planu, druženje i provođenje vremena na ovakvom mestu je nešto što je svakako neprocenjivo. Moji sinovi se ovde prijavljuju, ja im ništa ne govorim, oni sami ovde pronađu drugare i igraju, a ja sam ovde odrastao i svaki momenat pogotov leti volim da iskoristi da dođem sa porodicom i ovde se najbolje odmorim”, istakao je Nikola Grbić, selektor Poljske reprezentacije.

Odbojkaška reprezentacija Poljske osvojila je Ligu nacija pobedom nad Italijom veoma ubedljivih 3:0. Poljaci, koje sa klupe predvodi selektor Nikola Grbić, stigli su do trofeja bez i jednog  izgubljenog seta na finalnom turniru u kineskom Ningbou.

“Svaki titula je nova i drugačija. Mi smo svojim dobrim igrama i svojim rezultatima već navikli ljude u Poljskoj na velike uspehe, a oni to i očekuju od nas. Naš tim ima veliki broj vrhunskih igrača, a naša prednost je što zbog veliki rostera nemamo velike oscilacije kada neko od igrača nedostaje u timu. Lično se ne opterećujem rezultatom. Ja i njima kažem da uvek pružimo ono što najbolje znamo iako protivnik bude bolji pružimo ruku. Ova titula ima jednu veliku draž obzirom da sam dosta promenio sastav. Čak pet igrača je po prvi put igralo za reprezentaciju na ovako velikom takmičenju i drago mi je da su se brzo uklopili, a moram da istaknem da je ovaj turnir jedan od najubedljivijih od kada sam ja selektor.Ako bog da da se vratim sa Svetkog prvenstva sa zlatom, to će biti jedna posebna emocija obzirom da mi taj trofej još nedostaje” emotivno je sumirao utiske Nikola Grbić.

Za manje od mesec dana sledi Svetsko prvenstvo, a reprezentacija Poljske se uz Brazil i Italiju smatra favoritom.

“Nastavili smo već sa pripremama za Svetsko prvenstvo. nemamo puno vremena, za manje od mesed dana krećemo na šampionat. Ne počinjemo od nule, imali smo zaista malu pauzu i mislim da će sve to za neke stvari koje treba da se poprave u igri, a nadam se da će sve to biti dovoljno da se okitimo nekom od medalja”, rekao je Grbić.

Potom se osvrnuo i na slabe rezultate selekcije Srbije

“Ja, mislim da taj problem nije od juče, te stvari datiraju već neko vreme.Po meni je trebalo više ulagati u mlade igrače i više razmišljati o smeni generacija. Trebalo je nove igrače uključivati uz starije kako bi im preneli neophodno iskustvo. Ranije smo uvodili mlade igrače koji su igrali uz mene, Miljkovića, Gerića… Mislim da je to prirodan tok i da bi tako trebalo raditi. Sadašnji selektor George Krecu je zaista sjajan stručnjak i nadam se da će doneti dobre promene i novine, a da će sve to doneti i bolje rezultate. Ne treba da se zavaravamo odmah sa medaljama, treba bez pritiska raditi sa ovim momcima i tek kroz nekoliko godina možda doći do nekog boljeg rezultata„.

Kao i svakog leta u Kleku je bila prilika da se nešto novo čuje i nauči od Nikola Grbića.

Mladi igrač, rođen 2006.godina će prve seniorske korake upisati u Jedinstvu Banatsko Karađorđevo. Nekada je uz svog dedu Nikolu beležio na stadionu Jedinstva i prve fudbalske korake, pa je tako njegov povratak iz Zrenjanina i povratak kući. Jedinstvo dugi niz godina je među najboljim klubovima Vojvođanske lige grupa „Istok“ i mladi Jovan se nada da će tu i izbrusiti daljnju karijeru,

„Sve me veže za Banatsko Karađorđevo“, započeo je naš razgovor Jovan Jokić i potom nastavio u istom dahu. „Fudbal je postao mnogo ozbiljan sport, a kao senior mislim da ću se najbolje snaći na svom terenu uz majstore fudbala koji dugi niz godina gospodare vojvođanskim istokom. Pa samim tim i smatram da ću imati od koga da i naučim dosta. Prelazni rok je izmenio dosta fudbalskog kadra u Jedinstvu. Pored novajlija tu je i novi ambiciozni trener Đurić. Sa njim sam obavio razgovor i trudiću se da opravdam svaku dogovorenu reč. Da se nametnem treneru, ali i publici“.

Ispred Jovana je fudbalska budućnot. Tome se svakako nadaju i u samom Jedinstvu.

Klub iz Žitišta je na kraju trke zauzeo drugo mesto u takmičenju. Malo je falilo da se kroz baraž posle 20 godina plasira u Srpsku ligu grupa Vojvodina. Dugo je ekipa OFK Begeja bila u trci za prvo mesto sa ekipom Mladosti iz Omoljice, ali je posustala u finišu prvenstva. U baražu je u dve utakmice od Žitištana bila bolja ekipa Veternika.

Vrlo dobar je bio bilans OFK Begeja u prvenstvenoj trci sa skorom od 22 pobede, 7 poraza i jednog remija što je bilo dovoljno za 67 bodova. Slobodan Grbić je postigao 13 golova, Mladen Novak 11, a Strahinja Umićević 7. OFK Begej je kao i prvoplasirana Mladost primio samo 30 golova, što je u proseku jedan po utakmici. Jedan od najzaslužnijih za dobru defanzivu je golman Bojan Trivunović,

„I pored toga što smo se prošlo leto okupili dve nedelje pred početak lige i da je zimus bilo pitanje da li ćemo igrati zabeležili smo sjajan rezultat i malo je falilo da posle 20 godina odemo u Srpsku ligu. Igrali smo dobro, atmosfera je bila sjajna u timu i mislim da je sve to rezultiralo plasmanom na drugo mesto. Mislim da smo mogli i do prve pozicije, ali eto neke stvari su uticale da to ne ostvarimo. Mogu da budem ponosan na moje saigrače i želim im da se i kroz naredne sezone pružaju dobre igre. Mogu biti zadovoljan svojom partijama iako smatram da nisam u formi kao u ranijim sezonama„.

Bojan Trivunović od naredne sezone menja dres kluba i staće na gol Jedinstva iz Banatskog Karađorđeva.

„Iskreno stiglo je do zasićenja ili zamora. U poslednje tri godine smo prošli svašta, od borbe za opstanak do baraža za plasman u Srpsku ligu. Jednostavno neke stvari se ne menjaju i jednostavno ne mogu da se nosim sa tim. Stigao je poziv iz Jedinstva, i sve smo se brzo dogovorili. Ekipa iz banatskog karađorđeva je godinama u vrhu Vojvođanske lige, ima kvalitetne igrače i nadam se da će tako biti i naredne sezone“ – dodao je Trivunović.

Begej su do ovog trenutka napustili golman Boja Trivunović i Slobodan Grbić. Obojica su pojačali ekipu jedinstva iz Banatskog Karađorđeva. Trenutno je ekipu pojačao Danijel Zambo koji stiže iz OFK Gradnulice.

Ženski rukometni klub Ruma u poslednjih nekoliko sezona izrasta u klub koji je teško zaobići na sportskom mapi grada, Srema i u sezonama za nama u Vojvodini i Srbiji. Nakon debitantske sezone u Super „B“ ligi Srbije se odmah dospelo i do baraža za popunu Super lige. Na putu ka eliti im se tada isprečio kruševački Napredak.

„Sam uspeh je bio protekle godine sa ekipom koja je i ušla u Super „B“ ligu, gde se ostvario taj plasman na treće mesto iako smo imali šansu da se kao drugi plasiramo u Super ligu. Gde smo u finišu prvenstva izgubili od direktnog rivala RK Beograd, sadašnjeg Partizana koji se plasirao u Super ligu. A, mi smo pokušali kroz baraž što je po mom mišljenju bilo jako teško u tom momentu. Svakako superligaška ekipa koja je osma na tabeli je težak protivnik za tako nešto. Možda bi se tako nešto desilo u jednoj utakmici, ali u dve je to već teško da se ostvari. Što se na kraju ispostavilo i kao tačno“, izjavio je Dragan Vidović trener RK Ruma.

U prijatnom ambijentu SC Ruma smo nastavili naš razgovor, a tema je i dalje bila 2024.godina. U dahu je izanalizirana i druga polovina 2024.godine.

Dragan Vidović je bio veoma precizan,

„Same pripreme su tekle dosta dobro. Imali smo učešće na jedom turniru u Bosni. Gde smo osvojili taj turnir. Pobedili smo u finalu prvaka Bosne, koji je u proteklih desetak sezona, jedno osam puta uzimao titulu prvaka Bosne. To nam je bio pokazatelj da smo već na pravom putu, što se tiče ekipe, kao ekipe, Da ekipa poseduje određeni kvalitet za Super „B“ ligu. Tokom jeseni imali smo i finale kupa Vojvodine. To je bila dosta emotivna utakmica sa starim rivalom Temerinom i moguće da je i to jedan od razloga za jedini prvenstveni poraz nakon toga. Bila je to dobra utakmica, mi smo na kraju pobedili, osvojili Kup. Plasirali smo se u predkolo Kupa Srbije koje je na programu 29.januara“.

Nova 2025.godina je započeta radno. Treninzi polako postaju svakodnevnica u jasnom cilju, kako bi upravo ona bila još jedna stepenica više za ovaj uzorni kolektiv. Prva prava provera je upravo kup utakmica, a rival je igrom slučaja baš rival iz baraža Napredak-12 Kruševac.

„Rukometom sam počela da se bavim već od svoje 7. godine u matičnom VGSK iz Velikog Gradišta, kod prvog trenera Lepice Aleksića. Brzo sam počela da ostvarujem i neke lepe uspehe. Već 2005. sam sa svojim timom postala prvakinja Srbije u pionirskoj konkurenciji, bila sam član mlađe pionirske reprezentacije Srbije, član pionirske reprezentacije lige Centralne Srbije, najbolji mladi sportista opštine Veliko Gradište„ – rekla je Marina Pandurović

Marina je kroz svoju seniorsku karijeru nastupala većinom takođe za svoj klub VGSK, a tu je i danas, a uz igru zavšila je trenersku školu, i radi kao trener i kao delegat na utakmicama.

„Sebe dajem najviše na rukomet, trudim se da i kao trener prenesem svoje znanje na druge. Moj prvi trenerski posao bio u RK Putunci, ekipa koja se takmiči u Drugoj ligi Vojvodine, oni su jako zanimljiva ekipa i bio je zaista lep period tih godinu dana u tom timu. Posebnu zahvalnost dugujem Petru Pejakoviću, Lazaru Karanu i Damiru Blagojević, naravno i svim ostalim članovima kluba koji su bili divni prema meni. Od samog početka imala sam veliku podršku igrača i uprave što mi je pomoglo u radu u ovom klubu. Trenutno radim sa decom u RK VGSK, pored trenera Merlina Petrovića, Maje Ivović i Violete Vasiljević kroz igru i zabavu učim decu prvim rukometnim koracima, a mogu da kažem da sada već ima preko 60 mališana u našem klubu„– dodaje Marina

Marinu smo pitali da li je teško postaviti autoritet pogotovo u muškoj seniorskoj ekipi ako ste mlad i simpatičan trener.

„Ja sam pre svega znala i pre trenerskog aganžmana rukometaše Putinaca, a mi smo svi živeli rukomet, tako da smo svi bili u tome. Još jednom moram da kažem da su se svi u klubu trudili da me prihvate i slušaju na terenu, tako da sam kroz svoje znanje pre svega nametala autoritet. Kod dece je mnogo lakše biti uzor na terenu, njima sve lepo pokažem i objasnim i kroz neki zabavan način sve usvajaju i sigurna sam da će mnogi od njih ostati na rukometnom terenu“ – kroz osmeh kaže Marina Pandurović.

Pored rada sa decom i takmičenja u MK ligi sa generacijom 2012/13, Marina će ove sezone pomoći i klubu u svom mestu da ostavri što bolji plasman. Ekipa VGSK je spoj mladih i iskusnih devojaka, a takmičiće se Prvoj ligi istok. Marina ima i desetogodišnju ćerku koja će biti rukometni naslednik u budućim godinama.

Piše i foto: Damir Petrović

Vreme provedeno u Deču, Petar će po mnogo čemu pamtiti.

– Iza mene su dve i po prelepe godine provedene u Sremcu – kaže Petar Majstorović – Došao sam u klub kada je bio u MOL-u Istok i te, 2020/21. takmičarske godine osvojili smo prve mesto i plasirali se u Sremsku ligu. Odigrao sam i celu prošlu sezonu uspešno, kada smo obezbedili opstanak, što nam je i bio cilj. Ova polusezona je poslednja za mene što se tiče dresa Sremca. Mogu slobodno reči da je period proveden u Deču jedan od najlepših u mom životu. Pored osvojenog pehara, uz veliku pomoć saigrača i uprave kluba, na terenu sam zaprosio tadašnju devojku Jovanu, a sadašnju suprugu. Sremac napuštam jer mislim da je došlo do zasićenja i da je vreme da se oprobam u jednom drugom klubu, novoj sredini.

Fudbalsku karijeru Petar Majstorović je započeo u rodnom Kupinovu, trenutno je meštanin Rume.

– Iz Kupinova sam prešao u Donji Srem iz Pećinaca, u vreme kada je bio član Super lige – nastavlja Petar – Na Suvači sam proveo godinu dana, a trener mi je bio Vlado Čapljić. Vratio sam se, potom, na pozajmicu u Kupinovo i te sezone osvajamo prvo mesto u Sremskoj ligi i prelazim u Vojvođansku ligu. Posle nekoliko sezona, fudbalski put me vodi u 13. maj iz Zemuna, odakle u Slobodu iz Donjeg Tovarnika, s kojima osvajam šampionsku titulu u Sremskoj ligi. Sledeći klub mi je Napredak iz Popinaca, pa Sremac iz Deča. Ostaje žal što sa Napretkom nisam osvojio ništa. No, ko zna!?

Stefan Kuburović (24) je „najstariji po po stažu“ u ovoj generaciji prvotimaca ekipše iz „donjeg dela Srema“.

– Prvenstvo smo započeli sjajno – kaže Kuburović – Posle prva tri kola, maksimalan učinak , uz gol razliku za poštovanje: 8:1! Na žalost, posle četvrtog kola i poraza u derbiju u Divošu, od Hajduka, „malo smo se poljuljali“, te ulazimo u rezultatsku krizu. Dolazi do promene trenera, ekipa se malo trgnula. Do kraja polusezone igrali smo promenljivo, uz napomenu da sportska sreća nije uvek bila na našoj strani. Sve u svemu, nismo ispunili zacrtan cilj. Hajdxuk je zasluženo na liderskoj poziciji. Prate ga GFK Sloven iz Rume i Sloga iz Erdevika i među njima treba tražiti konačnog pobednika. Lično smatram da, uz ovakav igrački kadar, Sloboda ima potencijal za prve 3 – 4 ekipe. Iz godine u godinu, Sloboda napreduje, što je posledica sve boljih uslova i organizacije.

Stefan Kuburović je kao sedmogodišnjak počeo u BSK- u iz Batajnice. Potim prelazi u Zemun, gde ostaje četiri godine. Kao prvotimac debituje u Dunavu iz Starih Banovaca, kod „legendarnog“ Gorana Dragoljića – Austrije.

– Na polusezoni vraćam se u BSK, gde ostajem dugi niz godina. Fudbalski put ga vodi u Radnički iz Nove Pazove, gde ostaje jednu sezonu. Po drugi put dolazi u Donji Tovarnik.

Za fudbalski razvoj, Stefan Kuburović je zahvalan dvojici poznatih trenera.

– U mlađim kategorijama mnogo je na mene uticao Goran Milošević – ističe Kuburović – Kasnije, kao senior, sa Živkom Budimirovićem sarađivao sam više puta i jednom sa Slobodom bio prvak!.

Po mnogim ljubiteljima fudbala, ovo se i moglo očekivati. Isto mišljenje kao i fudbalska javnost ima i Radovan Kesić, kapiten Poleta.

– Par godina smo iz prikrajka vrebali priliku da se borimo za ulazak u Sremsku ligu – priznaje kapiten Kesić – Ove godine smo plasman u viši rang postavili kao prvi i jedini cilj. Doveli smo 5-6 kvalitetnih igrača, koji su se dokazivali u kvalitetnim ligama, sa neki imaju i intrernacionalno iskustvo. Momci su se odlično uklopili i zato je rezultat ovakav kakav jeste. Izuzev utakmice u Ljukovu, gde smo podbacili, na svim ostalim mečevima igra je bila više nego dobra. Nadamo se da ćemo u prostalim utakmicama zadržati pobednički ritam i zadrđati čelnu poziciju.

Kapiten, Radovan Kesić, osvrnuo se i na učinak konkurenata.

– Kameni iz Ašanje je, svakako, pozitivno iznenađenje – nastavlja Kesić – Ne verujem da ih je bilo ko očekivao na trećem mestu. Jednostavno, dokazali su da se može, uz dobar rad i „timsku hemiju“, napraviti dobar rezultat. S druge strane, negativno iznenađenje je Graničar iz Obreža, ekipa koja jer uvek bila u gornjoj polovini tabele i koja je, pogotovo na domaćem terenu, znala da mnogima „pomrsi račune“. Verujem da će , uz nekoliko pojačanja, popraviti položaj na tabeli. Najveći konkurenti će nam biti Krušedol, koji ima odličnu ekipu i Mladost iz Buđanovaca, koja je nešto slabije počela, ali, polako se podižu i sigurno će na proleće biti još jači. Naravno, ne treba zaboraviti Kameni i ČSK iz Čortanovaca.

Radovan Kesić je u Poletu od svoje četrvrte godine. Počeo je u tzv. petlićima. Kao pionir prelazi u Inđiju, gde ostaje dve godine. Godinu dana, kao kadet, provodi u Hajduku iz Beške, da bi se, potom, vratio u Polet, gde sa 17 godina debituje u prvom timu i gde se, s velikim uspehom, dokazuje deset godina.

Kada je je reč o ovom klubu neizbežni sagovornik je predsednik Dušan Starac – Rus.

– Prioritet u nam najmlađi fudbaleri – ističe Dušan Starac – Kada sam došao u klub, pre godinu i po dana, ideja mi je bila da se maksimalno pojača rad sa najmlađim fudbalerima, odn. da se pokrene Škola fudbala. Trenutno imamo oko 60 polaznika, s kojima rade dva trenera, Vladimir Pejović – Peja i Stanislav Ivaniš – Stana. Deca su podeljena u dve grupe: od 2012 – 2014 godišta i mlađi. Oni igraju po raznim turnirima. Imamo i kadetski uzrast, koji se ove godine ne takmiči. Što se tiče seniora, ambicije su poznate – ulazak u Sremsku ligu. Za sada, dobro se radi. Mislim da imamo ekipu koja može igrati i u višem rangu. Ipak, planiramo da se tokom zimske pauze pojačamo, što bi nam olakšao put do zacrtanog cilja. U svakom slučaju, idemo uzlaznom linijom. Polet je nekada u dva navrata bio u Vojvođanskoj ligi, ali je, potom, pao na najniže grane i 6-7 godina bio u najnižoj ligi. Jednim smo se vratili u Sremsku ligu, ali i odmah ispali. Pouke su, očigledno, izvučene. Klub je stabilan. Finansira se zahvaljujući Opštini Inđija, odn. Sportskom savezu, ali i pomoći lokalnih privatnika i drugih meštana.

Fudbalski klub Polet, kao trener, vodi od leta 2021. godine Đorđe Maletić, u fudbalskom svetu poznato i priznato ime.

– U rezultatskom smislu sam zadovoljan dosadašnjim tokom sezone – kaže trener Maletić – Moramo popraviti odnos prema treninzima, jer to će nam biti veoma bitan segment u radu, ako se uđe u Sremsku ligu. Na tom putu najveće prepreke će nam biti Krušedol i Polet iz Nikinaca.

Iza Đorđa Maletića je prebogata igračka karijera.

– Počeo sam u Jadranu iz Golubinaca – nastavlja Maletić – Igrao sam i za staropazovačko Jedinstvo, Sartid iz Smedereva, Milutinac iz Zemuna…Nastupao sam i za amatersku reprezentaciju Jugoslavije. Igračku karijeru sam završio, gde sam i počeo, u Jadranu.

Kako je svojevremeno govorio Milan Đuričić, „Trenerski koferi su uvek spakovani za put“. Nešto slično se dešava i Nebojši Jandriću koji je za samo sada šest, sedam meseci (ne) svojom voljom promenio nekoliko trenerskih destinacija. Od takozvanog dvogodišnjeg ugovora sa inđijskim prvoligašem, do otkaza ili datog otkaza u trenutku kada je Inđija od fudbalske javnosti viđena kao član elite, do posla u taboru beogradskih „Zmajeva“ i neočekivanog rastanka i sada Crna Gora.

Turbulentnost na visini, a Nebojša Jandrić je sada na čelu aktuelnog lidera na tabeli prve divizije u Crnoj gori, tima Dečića. Inostrani poslovi Jandriću nisu nepoznanica. Nov klub, nov izazov za mladog stručnjaka.

„Kao što kažete, nov klub, nov ambijent, može se reći i nepoznat, ali utisci su za ova dva dana vrlo pozitivni. Upoznajemo se polako, da izgradimo odnos koji će biti temelj uspeha. Asistent je Marko Bajić i u narednim danima treba da bude rešen kondicioni trener. Biće sa mnom, uz postojeći stručni kadar, dva asistenta, trener golmana i još jedan kondicioni. Marko Bajić je bio sa mnom u IMT-u i Voždovcu„.