Na turniru će nastupiti selekcije FS Beograda, FS Vojvodine, FSR Istočne Srbije i FSR Zapadne Srbije, a pobednik će izboriti plasman na evropsku scenu i predstavljati našu zemlju u daljem takmičenju.

Poziv Slobodinim prvotimcima uputio je selektor Vladimir Šponja, a okupljanje reprezentacije zakazano je za 31. mart u Sportskom centru „Vujadin Boškov“ u Novom Sadu. Kvalifikacioni turnir biće odigran 20. i 21. juna.

Jedan od pozvanih igrača, Uroš Aćimović, nije krio zadovoljstvo zbog ukazane prilike.

„Ovo mi je prvi poziv da se priključim amaterskoj reprezentaciji i zaista mi mnogo znači. Drago mi je da je neko pratio i prepoznao moj rad, što mi je dodatni motiv za dalji napredak. Daću maksimum da ne samo sebe, već i svoj klub predstavim u najboljem svetlu. Ovakve prilike treba iskoristiti. Iskreno, jedva čekam okupljanje„, reči su 24-godišnjeg veziste.

Aćimović je prve minute u seniorskoj konkurenciji upisao upravo u dresu Slobode, u koju se vratio pre godinu i po dana, započevši svoj treći mandat u klubu.

„U Donji Tovarnik sam se uvek vraćao zbog odlične saradnje sa upravom kluba. Svaki dogovor je ispoštovan, a ukazano poverenje sam nastojao da opravdam na terenu. Smatram da sam neke od najboljih partija u karijeri pružio upravo u ovom dresu“ – istakao je Aćimović.

Aćimović se kratko osvrnuo i na igre Slobode u dosadašnjem delu prolećne sezone.

„Zadovoljan sam svojim partijama, ali ne i rezultatima ekipe u poslednje tri utakmice, odnosno od početka prolećnog dela sezone. Smatram da smo zaslužili više, verujem da će se naš, pre svega, kvalitet, ali i trud, zalaganje i borba uskoro isplatiti i vratiti u vidu bodova. Nadam se već u narednom kolu„, dodao je on.

Ekipa Slobode u subotu gostuje u Kikindi, ali Aćimović zbog suspenzije neće biti u konkurenciji za tim. Ipak, uprkos nešto slabijim rezultatima na startu proleća, kako navodi, optimizam u ekipi nije narušen i to je jedna od stvari koja krasi ekipu.

„Atmosfera u svlačionici je odlična. Ne dozvoljavamo da nas nešto lošiji rezultati poremete. Bilo je dosta promena u igračkom kadru tokom zime i možda nam je bilo potrebno vreme da se uigramo, ali očekujem da ćemo u nastavku prvenstva pružati bolje partije i ostvariti cilj, a to je opstanak bez baraža„, zaključio je Aćimović.

Foto: FK Sloboda Donji Tovarnik

Sa kapitenskom trakom oko ruke, ponosno noseći plavo-beli dres, Irfan iz nedelje u nedelju svojim zalaganjem na terenu, odnosom prema svakom treningu, razboritošću i izraženim liderskim osobinama ispisuje stranice svoje karijere. Istovremeno ostavlja snažan pečat u klubu sa tradicijom dugom jedan vek, opravdavajući poverenje koje su mu ukazali ne samo čelnici kluba, već i verni navijači Tekstilca.

Njihova priča počela je 2022. godine, kada je iz Dinama iz Pančeva stigao u Tekstilac. Kako kaže, poziv iz Odžaka zatekao ga je u potpuno neočekivanom trenutku.

„Bio sam na moru, ležao sam na plaži kada me je kontaktirao Saša Stojadinović, trener sa kojim sam i ranije sarađivao. Fenomenalan stručnjak, ali pre svega izuzetan čovek. Upravo zbog našeg prethodnog odnosa nije bilo mnogo dileme. Razgovarali smo o planovima kluba i ideji da se napadne viši rang, odnosno plasman u Prvu ligu Srbije. Cela priča mi se dopala i brzo smo se dogovorili. U tom trenutku sam, zajedno sa još nekoliko igrača sa kojima sam ranije delio svlačionicu, praktično stigao u Odžake zajedno sa trenerom“ – prisetio se Zulfić.

Kao što to često biva u sportu, pa tako i u ovoj priči, put Irfana Zulfića i Tekstilca obeležili su brojni usponi i padovi.

„Prva polusezona bila je veoma teška i puna preokreta. Bilo je to zahtevno razdoblje koje je na kraju rezultiralo i mojim odlaskom iz kluba. U međuvremenu sam pregovarao sa Napretkom iz Kruševca, čak prošao probu, ali me je tada kontaktirao novi direktor Tekstilca, Jovan Miletić i dogovoren je moj povratak. Od tog momenta moje bitisanje u klubu dobilo je jedan sasvim drugi smisao. Na terenu smo bili sjajni i u nastavku sezone vezali smo više od 20ak utakmica bez poraza i ostvarili zacrtani cilj – Tekstilac je zasluženo izborio plasman u Prvu ligu Srbije„, priseća se Zulfić.

Nakon tog uspeha usledio je novi korak u karijeri. Zulfić je potpisao za IMT, ali je već posle dva kola ponovo stigao u Odžake na pozajmicu do kraja sezone, da bi ponovo rastali. Ni ovaj put rastanak nije dugo potrajao, a Irfan se vraća sada u superligaški Tekstilac.

„Bilo je zaista mnogo odlazaka i povrataka. Svaki rastanak mi je teško padao, ali je svaki novi dolazak bio još lepši od prethodnog. Nemam jedno konkretno objašnjenje šta me toliko vezuje za Odžake. Mesto je malo, ali su me ljudi ovde na poseban način prihvatili. Atmosfera u klubu me je uvek vraćala nazad, a moram da istaknem i odnos koji imam sa Jovanom Miletićem„, on odavno prevazilazi relaciju predsednik–fudbaler – objašnjava Irfan.

U dresu Tekstilca upisao je više od 80 nastupa, dok je kao kapiten predvodio ekipu na oko 40 utakmica.

„Bilo je mnogo lepih trenutaka, ali jedan mi je posebno ostao u sećanju. Još dok smo igrali u Srpskoj ligi, dočekali smo Borac iz Šajkaša, koji je tada bio drugoplasirani. Igralo se u Odžacima, a pobednik je praktično obezbeđivao plasman u Prvu ligu. Postigao sam gol u 80. minutu i to je jedan od trenutaka koje ću zauvek pamtiti„, priseća se 25-godišnji vezista Tekstilca.

Zulfić ističe da mu mnogo znači atmosfera koja vlada u klubu, kao i podrška koju ima u Odžacima, kako na terenu, tako i van njega. Upravo su takvi odnosi i osećaj zajedništva nešto što mu je tokom godina posebno prijalo.

„Generalno sam osoba koja ne funkcioniše u negativnom okruženju i u kolektivu gde je svako za sebe. Nažalost, takvih sredina ima i u životu i u fudbalu. Najbolje radim kada je tim okrenut zajedništvu, kada svi zajedno ulažemo trud da ostvarimo neki veći cilj. Podrška koju imam, i u fudbalu i van njega, od kluba i ljudi iz Odžaka, zaista mi mnogo znači„.

Govoreći o ambicijama u završnici sezone, kapiten Tekstilca veruje da njegova ekipa ima kvalitet da umnogome popravi dosadašnji utisak.

„Mislim da Tekstilac do kraja prvenstva ima šta da pokaže. Pred nama su još četiri utakmice i verujem da možemo da izborimo mesto u plej-ofu, gde bismo pokazali pravi potencijal ove ekipe. Imali smo pad forme koji je trajao oko mesec i po dana, ali verujem da smo taj period ostavili iza sebe„, kaže Zulfić i za kraj dodaje:

„Voleo bih da ponovo zaigram Superligu sa Tekstilcem, ali ovog puta da se ona igra u Odžacima. Bilo kako bilo, i kada jednog dana ne budem deo ovog kluba, Tekstilac će zauvek ostati u mom srcu„.

Foto: FK Tekstilac

gde je potpisao za premijerligaša FC Zhetysu.

Novi izazov započeo je na odličan način, pošto je već na debiju uspeo da postigne pogodak. Živanović je u kazahstanski klub stigao tokom zimskog prelaznog roka, nakon što je prethodno uspešno prošao probni period.

„Došao sam u klub na probu, koju sam uspeo da prođem, nakon čega je usledilo potpisivanje ugovora. Ekipi sam se priključio 30. januara na pripremama u Turskoj. Dobro sam se snašao i za sada je sve kako treba. Na sreću, ovde ima nekoliko naših igrača koji su mi mnogo pomogli da se lakše prilagodim novoj sredini„, kaže Živanović.

Prvi zvanični nastup u novom dresu obeležio je pogotkom protiv jednog od najjačih klubova u zemlji – FC Astana.

„Protiv Astane sam postigao i svoj prvenac u dresu Žetisua. Nažalost, tu utakmicu smo izgubili, ali je taj gol za mene lično veoma važan. Dao mi je dodatno samopouzdanje, a stručnom štabu potvrdu da sam u klub došao sa razlogom i da mogu da doprinesem ekipi – reči su Živanovića. Mladi napadač ističe da mu posebnu motivaciju daje podrška koja je stigla iz Srbije. – Dobio sam veliku podršku prijatelja i bivših saigrača i drago mi je što se raduju mom uspehu i dobrim partijama. Mnogo mi znači što sam imao priliku da igram protiv najvećeg kluba u zemlji, na sjajnom stadionu i u pravoj navijačkoj atmosferi„, istakao je Živanović.

Boravak u Omladincu Živanović ističe kao važnu etapu u svojoj karijeri i dobru odskočnu dasku za odlazak u inostranstvo.

„Žao mi je što sam relativno kratak period proveo u Omladincu. Za mene je to zaista dobar klub u kojem sam se osećao kao kod svoje kuće. Iz tog vremena najviše ću pamtiti odličnu atmosferu u ekipi, ali i veliku podršku svih ljudi u klubu, kao i značajnu minutažu koju sam imao„, ističe Živanović.

Za kraj, nekadašnji napadač banovačkog kluba imao je poruku za bivše saigrače i naše navijače.

„Momcima želim mnogo sreće i verujem da mogu do dobrog plasmana u ovoj veoma neizvesnoj sezoni. Navijačima bih poručio da i dalje budu uz Omladinac i dolaze na stadion, jer ta podrška igračima mnogo znači„, rekao je Živanović.

Izvoir: fkomladinac.com

Ljubimac tribina i igrač koji je u prethodnom mandatu ostavio dubok trag vratio se u sredinu u kojoj je pružao svoje najbolje partije.

Sa druge strane, ni on ne krije zadovoljstvo zbog povratka u klub za koji kaže da mu pruža osećaj kao da je kod kuće. Bogato iskustvo sticao je nastupajući za prvoligaške i srpskoligaške klubove, a krase ga kreativnost, izražen osećaj za timsku igru i liderske osobine. U trenucima kada se utakmica „lomi“, često je bio upravo onaj koji preuzima odgovornost i donosi prevagu.
Đurađ je Omladincu bio pre dve sezone, a upravo je u tom periodu ostavio snažan trag.

„U Banovcima je uvek lepo. Već nekoliko nedelja sam tu i osećaj je kao da nikada nisam ni odlazio. Ovo je sredina koja mi prija i u kojoj dobro funkcionišem. U Omladincu sam proveo godinu i po i moram biti iskren i reći da priželjkujem da se to vreme ponovi„, kaže Dobrijević.

Govoreći o aktuelnim pripremama, Dobrijević naglašava da su zahtevne, ali da atmosfera u ekipi uliva optimizam.

„Pripreme su teške kao i svake, ali radimo zaista dobro. Atmosfera je odlična i ne treba je kvariti. Svi momci koji su došli, kao i ja, osećaju se nikad bolje„, istakao je on.

Reakcije navijača, prvenstveno na društvenim mrežama, pokazuju koliko im znači njegov povratak, a Dobrijević ima jasnu poruku:

„Možete od mene da očekujete puno toga. Verujem da će biti dosta golova i asistencija, a nadam se i boljim rezultatima nego u prvom delu sezone. Voleo bih da se navijači vrate na stadion u što većem broju i da nam budu vetar u leđa„.

Omladinac je tokom pripremnog perioda odigrao šest kontrolnih utakmica, zabeležio tri pobede, dva poraza i jedan remi, što predstavlja solidnu uvertiru pred nastavak prvenstva. Poslednja provera, ujedno i generalka pred početak drugog dela sezone, zakazana je za naredni vikend protiv ekipe iz istog ranga takmičenja, FK Dinamo 1945 iz Pančeva.

Obradović ima 34 godine i iza sebe bogatu karijeru ispunjenu superligaškim, ali i značajnim internacionalnim iskustvom. Fudbalski put započeo je u Zemunu i Partizanu, odakle je napravio iskorak ka inostranstvu i prvi put se otisnuo put Belgije. Usledio je kratak povratak u region, u Radnik iz Bijeljine, a zatim i dugogodišnja internacionalna epizoda u Kazahstanu, Azerbejdžanu i Uzbekistanu, gde je sticao dragoceno iskustvo u zahtevnim ligama i različitim sistemima igre.

Povratak u srpski fudbal usledio je kroz Spartak iz Subotice, nakon čega je nosio i dres Novog Pazara, kao i kruševačkog Napretka. Poslednja stanica pre dolaska u Slobodu bila je Loznica, za koju je nastupao tokom protekle polusezone.

Do saradnje sa Slobodom došlo je pre svega zahvaljujući nešto ranijoj dobroj saradnji sa šefom stručnog štaba Zdravkom Trivkovićem.

„Pre potpisivanja za Loznicu, celokupne letnje pripreme prošao sam sa Omladincem iz Novih Banovaca, koji je u tom periodu vodio Trivković. Putevi su nam se tu nakratko razdvojili, međutim ostali smo u kontaktu i, kako se otvorila mogućnost da pojačam tim iz Donjeg Tovarnika, dogovor je brzo postignut. Jedan od važnih razloga za ovu odluku bila je i blizina rodnog mesta, s obzirom na to da sam iz Starih Banovaca, što mi omogućava da budem sa svojom porodicom„, reči su Obradovića.

Kako ističe, u Slobodi je prepoznao i ozbiljnu, zdravu fudbalsku priču, pa je dogovor realizovan bez mnogo komplikacija. Govoreći o zimskom periodu rada, Obradović naglašava da su pripreme izuzetno zahtevne i iscrpljujuće, sa utakmicama na svaka tri dana, što je ostavilo traga u vidu umora.

„Umorni jesmo, ali to je, da kažem, normalna pojava u ovoj fazi priprema„, kaže on.

Rezultate u kontrolnim susretima, u kojima je ekipa ostvarila šest pobeda u sedam mečeva, ne uzima kao merilo onoga što sledi u prvenstvu. Smatra da pripremne utakmice ne moraju biti realan pokazatelj ni individualne ni kolektivne forme. Ipak, pobede donose dobru energiju, podižu samopouzdanje i doprinose pozitivnoj atmosferi u svlačionici. Prava slika, ističe, videće se kada počne borba za bodove.

Već na startu prvenstva Sloboda dočekuje Dinamo iz Pančeva, a kompletan fokus usmeren je upravo na tu utakmicu, sa jasnom željom da se sezona otvori trijumfom.

„Kostur ekipe ostao je na okupu, uz nekoliko pojačanja koja su dodatno osnažila tim. Smatram da Sloboda ima kapacitet da ostvari postavljene ciljeve, a prioritet je da se što pre približi sigurnoj zoni, jer to zaslužuje„.

Uz kapitena Miloša Josimova, Obradović je među najiskusnijim igračima u ekipi, ali tu ulogu ne doživljava kroz godine, već kroz odgovornost. Ističe da je tim spoj mladosti i iskustva, te da su svi igrači ravnopravni. Stariji fudbaleri imaju zadatak da mlađima prenesu znanje i pomognu im da brže sazrevaju, ali i da budu produžena ruka stručnog štaba na terenu i u svlačionici.

„Svi igrači su maksimalno posvećeni ovim pripremama, u ekipi vlada izuzetno dobra atmosfera. Zajedničkim radom želimo da što pre stabilizujemo rezultatsku situaciju, osvojimo što veći broj bodova i obezbedimo mirnu završnicu sezone, sa ambicijom da se pozicioniramo u gornjem delu tabele“ – poručio je Obradović.

koji je član Slobode već tri sezone, pa će braća Kokir prvi put zajedno deliti svlačionicu i teren u seniorskoj konkurenciji.

Upravo su Nikolina pozitivna iskustva i stabilnost kluba presudili da Jovan, nakon epizode u Dubočici iz Leskovca, odluči da se po prvi put oproba u Srpskoj ligi. U mlađim kategorijama važio je za jednog od najtalentovanijih krilnih napadača u Evropi, a iako u dosadašnjoj karijeri nije u potpunosti dostigao projektovane visine, iza sebe ima značajno iskustvo igranja u najvišim rangovima domaćeg fudbala, u Superligi i Prvoj ligi Srbije. Nema sumnje da će takav igrački profil predstavljati veliko pojačanje za tim iz Srema.
Veliku radost Jovan je izrazio zbog činjenice da je u istom taboru sa bratom.

„Prvi put Nikola i ja igramo zajedno u istom klubu. On je stariji osam godina od mene i, iskreno, nismo ni razmišljali da bi karijera mogla da nas spoji u istoj ekipi. Sada se to desilo spletom okolnosti i osećaj je zaista poseban. Lepo je deliti svlačionicu i teren sa bratom„, kaže Jovan.

Za sada je, kako navodi, izuzetno zadovoljan svojom odlukom da dođe u Slobodu i saradnjom koju je ostvario sa šefom stručnog štaba Zdravkom Trivkovićem, ali i saigračima.

„Mogu da kažem da sam zaista prezadovoljan načinom na koji sam prihvaćen. Imamo odlične uslove za rad, treniramo na terenu sa veštačkom podlogom i sve funkcioniše na visokom nivou. Atmosfera je dobra i pripreme protiču u najboljem redu. Nije mi bilo teško da se prilagodim, dosta momaka poznajem odranije, sa nekima sam već igrao, poput Stefana Kuburovića i Marka Ilića, a tu je i nekoliko dobrih prijatelja. Uz brata, sve je išlo prirodno. Mogu da kažem da je atmosfera u svlačionici zaista odlična i da je u pitanju zdrava sredina, što je veoma važno. Što se tiče saradnje sa šefom stručnog štaba, ranije nismo radili zajedno, ali poznajemo se jako dugo, isti nam je pogled na fudbal i dobro funkcionišemo od prvog dana„, ističe Kokir.

Sloboda se trenutno nalazi u borbi za opstanak, što po njegovom mišljenju nije realna slika kvaliteta ekipe, ali ni kluba u celini.

„Nisam detaljno ispratio prvi deo sezone, pa ne mogu da analiziram razloge zbog kojih je Sloboda u donjem delu tabele, ali uveren sam da imamo potencijal da obezbedimo siguran opstanak. To je primarni cilj. Što se mene tiče, želim da na svakoj utakmici pružim maksimum, da budem sve bolji i da golovima i asistencijama doprinesem rezultatima ekipe. Iako mi je nakon povrede kolena karijera krenula nešto drugačijim tokom od očekivanog, povreda je stvar prošlosti, osećam se sjajno i verujem da ću, upravo sa tim iskustvom koje sam stekao u višim rangovima takmičenja, pružiti dobre partije u Slobodi“ poručio je Kokir.

Proleće je završeno na očekivanim pozicijama I završila se sa baražem za popunu Super lige Srbije. Ipak  realno pančevački  Železničar je bio nepremostiva prepreka uz veoma čudne odluka Fudbalskog saveza  Srbije. Inđinčani su bili primorani da igraju kao lažni domaćini u Loznici.

Posle tih dešavanja, ali I promena u strukturi opštine dolaze teška vremena za ovaj klub. Praktično  bez finansija se krenulo u novu prvoligašku sezonu. Uz to leto iza nas je uz pomoć obilnih sunčanih i vrellh dana spržilo “star” teren za igru. Trave naprosto  više nije bilo. Na samo par utakmica su Inđinčani  bili domaććini na svojoj Toyo Tires Areni, što je upotpunilo onu  staru izreku  “Nesreća nikada ne dolazi sama”.

“Prva polusezona nije bila ni malo laka. Iskreno, imali smo svi druga očekivanja. Uprkos smanjenja budžeta od 30% naspram prošle sezone 2023/24, ovo je sigurno jedan od najtežih sezona kroz koje klub prolazi. Nije lako raditi bez finansija, a pogotovo kada od tih finansija zavisi cela porodica. Zahvalio bih se svim ljudima u klubu koji su se maksimalno trudili da se kriza što manje oseti”, izneo je deo svog mišljenja sportski direktor kluba Bojan Dubajić.

Uz tešku situaciji, gde su prvotimci započinjali svoje utakmice sedenjem na travi, su postali i u neku ruku junaci u zeleno beloj boji.

“Najviše bih zahvalio igračima, koji su do poslednjeg dana motivisali sebe na još jedan trening i na još jednu utakmicu. Naravno da ova ekipa po imence zaslužuje i može da bude u play off-u, ali u situaciju koju smo upali bilo je daleko teže to ostvariti. Njihov profesionalizam i dobar stav na svim treninzima nas je doveo do toga da nas uprkos svemu niko nije nadigrao iako su svi mislis da će se mnogo lakše izlaziti na kraj sa nama. Svaka im čast, kapa dole”.

Kraj jesenje sezone je već dobrim iza ovog uzornog kolektiva koji je više od decenije i po redovan član prve, a tri puta i superligaškog društva. Prelazni rok je praktično počeo i sa poslednjim zviždukom sudije.

“Trenutno smo u situaciji da nam igrači odlaze, čega smo bili i svesni. Iz ovog iskustva su sigurno izašli metalno jači, više ništa nemože da ih spreči da naprave dobre karijere. Mi se okrećemo drugoj polusezoni, gde smo svi u klubu svestni da će biti teško, ali niko nenapušta brod. Zbog cele situacije, obavio sam razgovore sa mnogim superligašima i ideja nam je da imamo desetak igrača sa pozajmice kako bi rasteretili maksimalno budžet. Takođe priključićemo još omladinaca iz naše škole, koji bi bili tu i da je situacija u klubu idealna. Radimo na tome da nađemo dogovor sa nekoliko igrača koji su u klubu od početka sezone”.

Kroz ceo razgovor sa sportskim direktorom Bojanom Dubajićem je budžet bio taj kao primaran u radu kluba. Razumljivo bez novca, nema kluba, nema ničega. Ipak ?

“Sa tim ćemo rasteretiti budžet kluba i gde će tih nekoliko igrača lakše biti isplaćeni, a dobićemo i zdravu svlačionicu sa mladim ambicioznim igračima sa kojima verujem da ćemo uspeti da ostanemo u ligi. Što je svakako primarni cilj”.

Klub koji je osnovan daleke 1933. Godine su prolazile od tada, ali i kroz teške periode u svom sportskom životu. Jedna od njih je bila i u trenucima kada je tada Železničar postao PK Inđija. Možda je pravo  vreme za neko novo ime, novog sponzora, nov život vremešnog starca.