Za gostujući sastav koji je vidno u okrnjenom sastavu stigao na ovu utakmicu ovaj meč je bio i mala pokazna vežba za novog trenera tima koji je stigao u zeleno beli tabor pre dva dana, Gorana Milojevića.

Inđinčani su bili u igri sve do polovine prvog poluvremena kada su bili ravnopravan partner svom domaćinu. I kada se očekivao nastavak te igre usledio je vatromet golova domaćina koji su za samo jedanaest minuta postigli tri gola. Sve je otvorio Nenad Lukić, bivši igrač Inđije. Cucin je izgubio loptu u visini klupe za rezervne igrače, usledila je brza kombinacija domaćina. Lopta stiže do Lukića koji unutrašnjim delom svoga stopala upućuje sjajnu loptu ka golu gosta. Golman Novaković je sve učinio da spreči put lopte u sopstvenu mrežu, ali je samo ulepšao prizor na terenu, 1: 0.

Posle samo par minuta od vođstva, sudija utakmice je pokazao na belu tačku. Čini se da pravog kontakta u kaznenom prostoru gosta nije ni bilo, ali je taj poklon iskoristio Đakovac. Njegov šut sa bele tačke je bio snažan, po sredini gola, 2: 0.

I kako to biva, greška izaziva novu, a ona se desila štoperima Inđije. U naletu da zaustavi loptu, Kamy se zakucava u Krnetu, lopta prolazi do Đakovca kojem nije bilo teško da poklon pretvori u svoj novi gol, sada za 3: 0.

U drugom poluvremenu nije više bilo golova. I pored većeg pritiska ka golu gosta igrači TSC-a su samo jednom imali dobar šut ka golu gosta, a lopta je završila na okviru prečke gostujućeg tima.

TSC – Inđija 3: 0 (3: 0)

Strelci: Lukić 22′, Đakovac 28′ (penal), 33′

TSC: Filipović, Varga, Tomašević, Damjanović, Antonić, Tomanović (K); Đakovac, Tumbasević, Duronjić, Zec, Lukić
Klupa: Jorgić, Balaž, Petrović, Babić, Skopljak, Đakovac, Banjac, Stanojev, Milićević, Dostanić, Đokić

Inđija: Novaković, Cucin, Krneta, Kamy, Protić, Đorđević, Jovanović, Pantelić, Modou, Dimitrov, Bastajić (K)
Klupa: Ljubanović, Čalov, Bojić, Riznić, Aleksić. Radić.

Rival zeleno belima je bio LSK Lođ. Poljski, trenutni drugoligaš je poznato fudbalsko ime koji se i dva puta okitio sa naslovom šampiona ove zemlje, Poslednji put sada već daleke, 1998.godine.

Sama utakmica je odigrana po izuzetno dobro pripremljenom terenu, koji je izdržao veliku količinu padavina koja je bila prisutna tokom celog toka utakmice.

Poljaci bolje otvaraju ovu utakmicu u koju su ušli sa puno motiva jer su pre par dana poraženi od drugog srpskog kluba Radničkog iz Niša sa rezultatom, 1: 0.

Lođ je poveo u 9.minutu utakmice. Bila je to akcija Poljaka po desnoj strani napada. Igrač Lođa, okreće akciju, upućuje loptu na suprotnu stranu kaznenog prostora Inđije, a potpuno usamljeni Sekulski šalje loptu po travi u suprotan ugao gola Jovičića. Golman Inđije je samo paradom ulepšao ovaj gol Lođa. 1: 0.

Posle vođsta Poljaka i fudbaleri Inđije se polako otvaraju i sve bolje igraju. Tako je zabeležen šut Đorđevića po travi u 28. minutu. Golman odbija loptu posle neugodnog šuta po travi do Bastajića, koji iz prve šalje loptu daleko od gola.

U 32.minutu nova prilika za Inđiju. Bila je to prilika za Dimitrova iz neposredne blizine gola, ali na nesreću Piroćanca lopta nije završila u mreži. Nova prilika za Inđiju u 39. minutu. Bila je to i najozbiljnija šansa za poravnanje rezultata i to za kapitena Bastajića. Pantelić je odlično prodirao po desnoj strani napada, uputio je oštar centaršur kroz kazneni prostor. Bastajić u punom trku se baca ka lopti, kači je, ali nedovoljno dobro da ona završi u mreži rivala.

Drugo poluvreme nije ni počelo jer se spustila prava monsunska kiša.

Inđija: Jovičić, Čalov, Bakić, Cucin, Protić, Škorić, Đorđević, Pantelić, Bastajić (K), Dimitrov.
Klupa: Novaković, Ljubanović, Nedeljković, Radić, Hrubik, Jovanović, Mrđa, Filip Ilić, Perošević, Brana Ilić.

LSK Lođ: Arndi, Sobolinski, Klimczak, Moros, Rygaard, Dankovski, Traljka, Hose, Sekuliski, Rozandovič (K).
Klupa: Kot, Dabronski, Gryszkievič, Celea, Tosik, Sajdak, Jankjukovič, Grinič, Dadzinski, Nolski, Marciniak, Kale

Inđinčani su ostvarili prvu pobedu i to posle rezultatskog preokreta. Rusi su poveli u 22.minutu preko Molteninova. Bio je to precizan šut Molteninova sa ivice kaznenog prostora u donji desni ugao golmana Jovičića. Inđija je i pre primljenog gola diktirala igru, a sa istom je nastavila i posle vođstva Rusa.

U 38.minutu novajlija u Inđijskom superligašu Željko Dimitrov je poravnao rezultat. Pre njegove egzekucije glavom je u prečku šutirao Đorđević. Mladi igrač Inđije je još jednom pokazao da ima precizan šut, a odbitak lagano u gol pretvara Dimitrov. I sa tim rezultatom se otišlo na odmor.

Drugo poluvreme i ništa se nije menjalo na terenu za igru. Inđija je i dalje dominantna. Još jedna prečka za zeleno bele u 65.minutu. Ovog puta je Pantelić za malo bio neprecizan. Svoju priliku za gol je imao i štoper Krneta, ali se nije najbolje snašao u ulozi napadača.

Gol odluke je pao u 81.minutu. Taj gol je postigao još jedan novajlija koji je stigao u zimskom prelaznom roku Đorđe Pantelić. Akciju je započeo Nešković. Lopta je upućena ka Hrubiku, a ovaj upućuje sjajan centaršut na glavu strelca kojem nije bilo teško da sa peterca pogodi mrežu rivala.

Inđija: Jovičić, Protić, Bakić, Čalov, Cucin, Škorić, Đorđević, Nešković, Karaklajić, Dimitrov, Bastajić.
Igrali su još: Novaković, Brana Ilić, Perošević, Pantelić, Filip Ilić, Mrđa, Jovanović, Hrubik, Radić, Nedeljković, Ljubanović.

Čertanovo: Radionov, Nikitenkov, Kutin, Gudkov, Tomančev, Sulejmanov, Gerčikov, Molteninov, Pinae, Napolski, Bartaševič.

Slična situacija je i u Ženskom rukometnom klubu Železničar Inđija. Puno prekida je u ovom sportu bilo zbog već opisanog svetskog stanja. O tome nam i govore reči šefa struke inđijskog superligaša Vlade Šimičića,

„Pripreme smo počeli 10.decembra. Ova situacija oko Korone virusa je uticala negativno, kako na ostale tako i na nas. Mi smo imali dve, tri zaražene devojke. kada smo se oporavili, desetog decembra smo krenuli lagano sa radom. Znali smo da imamo dovoljno vremena za pripreme, pošto nam liga startuje 27.januara. Znali smo da treba da lagano uđemo u pripreme, da se lepo spremimo i ove nedelje smo odigrali pripremnu utakmicu protiv šampiona države Jagodine. Igrali smo utakmicu i protiv ekipe Beograda. To su nam za sada dve utakmice koje smo odigrali i ostaje nam još da odigramo treću prijateljsku protiv ekipe Pančeva u Pančevu. Očekuje nas mnogo težak raspored„.

Koliko je teško uskladiti taj rad u stalnom prekidu takmičenja ?

„Ono što je problem ne samo nama već i većini ekipa, od devetog marta prošle godine, kada smo mi odigrali zadnju utakmicu u situaciji pre Korone, pa do 27.januara kada kreće nastavak sezone, to je skoro 11 punih meseci, a mi smo odigrali samo šest takmičarskih utakmica. Raspored  nam je takav da od 27.januara do 27.februara imamo sedam prvenstvenih utakmica, plus predkolo Kupa. Utakmicu koju verujem da ćemo proći. Potom i četvrtfinale Kupa. To znači u 30 dana devet utakmica. Mnogo težak raspored. Predočio sam i Upravi i mislim da je to glavni cilj u januaru, februaru i početkom marta, da se niko nepovredi„.

Kakvo je stanje u samoj ekipi u ovom trenutku i da li se može govoriti o nekim ambicijama, planu ?

„Naše devojke su uglavnom potpisale ugovor na dve godine. Nama je pik za sledeću sezonu. Naravno ićemo u svaku utakmicu da pobedimo, kao i do sada što smo igrali. Ali, prateći obvo sve što se dešavalo na Evropskom prvenstvu za žene, Lige šampiona, dešavaju se vrlo velike povrede igračica. Odigraćemo čak devet utakmica za mesec dana, manje više niko na to nije spreman. Mi smo zato malo ranije krenuli sa pripremama i verujem da ćemo to odraditi na najbolji mogući način. Mislim da niko ništa nemože da planira zbog velikog broja utakmica na početku sezone„.

Kako je istakao i sam Šimičić, najvažnije je zdravlje igračica. Železničar je već praktično obezbedio članstvo i za narednu superligašku sezonu. Njegov četvrtogodišnji rad u Inđiji ostavlja dubok trag. Kako će biti u budućnosti ostaje tek da se vidi.

Snage i znanje su odmerili igrači Mačve i Inđije. Iako je ovo bio meč na samom početku priprema dva tima, igra koja je prikazana može da zadovolji stručnjake dva tima. Na kraju meča nije bilo pobednika, 2: 2.

Šapčani su poveli na ovom meču, da bi gost početkom drugog dela utakmice, prvo izjednačio, a potom i stigao do vođstva. Ipak „Čivijaši“ su uspeli da poravnaju rezultat meča. Da potsetimo pre samo par meseci na glavnom stadionu Mačva je ubedljivo dobila svog gosta.

U gostujućem sastavu gotovo neprepoznatljiva imena od tog duela. Dosta novih igrača je bilo na terenu, ali takođe i dosta igrača nije viđeno jer su napustili zeleno beli tabor ove zime.

Ipak o samoj utakmici šef stručnog štaba Inđije, Dejan Čelar nam kaže,

„Imali smo danas prvu trening utakmicu sa Mačvom. Dobro smo trčali, bili agresivni, vrlo disciplinovani, taktički baš kako sam tražio od momaka da izgledaju na prvoj proveri. Sa obzirom da smo promenili sistem i ovako nekompletni i još uvek u kombinovanom sastavu smo ipak bili dominantni, gotovo tokom celog meča. Pored Đorđevića, Neškovića, Jovičića i Krnete koji danas nisu igrali zbog lakših povreda i prehlade, potrebna su nam još tri do četiri kvalitetna igrača da upotpunimo tim za proleće. Sportski direktor Ivović će pokušati da završi sve pregovore sa nama zanimljivim igračima do puta u Antaliju, 21.januara. Iako još nismo na nivou uigranosti, koji sam predvideo za našu ekipu zadovoljan sam kako smo izgledali u ovom uvodnom delu priprema„.

Inđija:

Prvo poluvreme: Novaković, Perošević (Dimitrov), Nedeljković, Protić, Cucin, Hrubik, Ilić, Škorić, Karaklajić, Aleksić, Bastajić(K).
Drugo poluvreme: Novaković, Lakićević, Bakić, Radić, Jovanović, Đokić, Dimitrijević, Obradović, Pantelić,Perošević, Ilić(K). Ušli još u drugom poluvremenu: Mrđa i Prošić.

Strelci za Inđiju: Dimitrijević 59′ i Đokić 74′.

Kako je vreme proticalo bez ovog rođenog Vranjanca se nikako nije mogao zamisliti tim koji je kreirao tadašnji šef stručnog štaba Srđan Blagojević. U to vreme je dobio i veliko priznanje „Sremskih novina“, priznanje koje se samo radom i kvalitetom dobija. Ovih slavljeničkih dana smo imali susret i načinili smo zanimljiv razgovor. A, sve je krenulo ovako:

Na početku našeg razgovora, da li možete da nas upoznate o vašim prvim koracima u sportu zvanom fudbal ?

„Na putu ka stadionu gde se održavao trening, prolazeći pored moje kuće, drug iz školske klupe me je pozvao da krenem sa njim. Tada sam imao nepunih deset godina. Pristao sam i od tada, pa do dana današnjeg  ja sam u fudbalu„.

Na početku karijere često ste menjali klubove, od Zemuna, beogradskog Radničkog dodobanovačke Budućnosti, Srema iz Jakova, OFK Žarkova, Bežanije. Kako je tekao taj put ka profesionalizmu ?

„Prve fudbalske korake sam napravio u dobanovačkoj Budućnosti. Ubrzo je usledio poziv Zemuna, gde sam proveo tri i po godine. Nakon toga, godinu dana u Radničkom sa Novog Beograda, koji je poznat po veoma kvalitetnom radu sa mlađim selekcijama. Sledi povratak u Budućnost, sve do prvog tima. Tada odlazim u Srem iz Jakova koji se u tom trenutku nadmetao u srpskoligaškom rangu takmičenja. Tu i kreće moj put u seniroskom tj. profesionalnom fudbalu. Put koji traje već više od deset godina, nije bio nimalo lak. Profesionalizam zahteva velika odricanja i ogromne psihičke i fizičke napore. Generalno, put fudbalera je jako težak, a naročito u našoj državi, gde su uslovi daleko od idealnih„.

Bežanija je u to vreme bila stabilan prvoligaš, kakve su bile tamo impresije i boravak ?

„To je bio moj prvi susret sa takmičenjem u saveznom rangu. Jedno jako lepo i korisno iskustvo za mene, koje mi je mnogo značilo u nastavku moje karijere. Tada se FK Bežanija borila za plasman u Jelen Super Ligu, ali smo izgubili trku pored Napretka (Kruševac) i Bačke(Bačka Palanka)“.

Od 2018.godine ste zakoračili u tabor inđijskog prvoligaša. Na čiji poziv i želju ste stigli u ovaj klub ?

„Na poziv i želju tadašnjeg šefa stručnog štaba Srđana Blagojevića, sa kojim sam sarađivao u Sremu iz Jakova, Žarkovu, Bežanijii i na kraju u Inđiji„.

Boravak u zeleno belom dresu Vam je prijao, čim ste dobili i inostrani ugovor ?

„Tako je, jako lepih prvih šest meseci u zeleno belom dresu. Mogu slobodno da kažem, kada se pogleda celokupna slika, možda i najlepših, u svakom smislu te reči. Od individualnoig uspeha do ekipnog. Osećaj na terenu I van njega je bio fenomenalan. Veoma uspešna godina je krunisana nagradom za najboljeg igrača Srema za 2018. godinu. Nešto što će mi ostati u jakom lepom sećanju iz perioda provedenog u zeleno belom dresu„.

Kakav je bio boravak u Kaspiy Aktau ?

„Iskreno, najlošija epizoda u mojoj karijeri. Sa druge strane, naučio sam dosta iz tog iskustva, za koje sam siguran da će mi puno značiti u budućnosti„.

Usledio je brz povratak među inđijske zeleno bele i dotakli ste možda do sada i najveće uspehe u karijeri ?

„Borba u Super ligi, utakmice protiv naših najvećih klubova je cilj svakog fudbalera. Lepo je igrati na najvećim stadionima, protiv izuzetno jakih protivnika. To je svakako velika scena domaćeg fudbala. Takođe, u Kupu Srbije smo stigli do četvrtfinala, gde smo poraženi od Crvene Zvezde. To je ujedno i najveći uspeh kluba u kup takmičenjima. Još jedno lepo iskustvo„.

Na žalost u leto 2020. ste napustili tabor sada superligaša i usledio je povratak u Budućnost, povratak kući. Kako ste to doživeli ?

„Na priprema na Zlatiboru sam se zarazio korona virusom. U toku moje izolacije klub je odlučio da više ne računa na mene. Da budem iskren, način na koji je to urađeno, ni malo mi nije prijao. U dogovoru sa predsednikom Mrđom sam odlučio da napustim klub. Sa ove tačke gledišta to je bila ispravna odluka. Neke stvari su se promenile i za mene je bilo najbolje da u tom trenutku odem„.

U jeseni iza nas Budućnost je dobro startovala, a na kraju jeseni je ipak blizu donjem delu tabele i borbi za opstanak. Kako ocenjujete to i svoju igru ?

„Dobar start, ali smo nastavak takmičenja odigrali sa dosta oscilacija. Dosta “dobijenih” utakmica smo gubili u završnici, što je prouzrokovalo tek desetu poziciju, tik iznad zone ispadanja. Smatram da smo po igrama i nekom kvalitetu koji posedujemo zaslužili bolji plasman. Sreća je u nekim ključnim trenucima izostala. Nadam se da ćemo u drugom delu prvenstva biti bolji, snažniji i da ćemo tu sreću zaslužiti. Što se tiče moje igre, generalno mogu biti zadovoljan, ali smatram da mogu još bolje i daću sve od sebe u nastavku da podignem svoj nivo igara„.

Trenutne ambicije su vezane samo za Budućnost ili očekujete neki u budućnosti povratak u elitni rang takmičenja ?

„Da, trenutno su planovi vezani za Budućnost. Uključen sam i u rad sa mlađim kategorijama. Sa upravom kluba i direktorom mlađih kategorija, mojim prijateljem Aleksandrom Vasiljevićem, trudim se da napravimo veoma lepu priču i da ceo klub u svim segmentima podignemo na još viši nivo. Verujem da ćemo uspeti. Naravno, lično se nadam povratku na superligaške terene. Voleo bih da to bude i sa mojim matičnim klubom, međutim, nikad se ne zna i videćemo gde će me put odvesti„.

U timu Budućnosti je i nekoliko igrača sa kojima ste delili, da tako kažem hleb u Inđiji. Kakvi su odnosti sa njima ?

„Jako sam srećan što su sa mnom momci sa kojima imam toliko lepih uspomena iz Inđije. Odnosi su uvek bili odlični. Ponovo se zajedno borimo na terenu, to me veoma ispunjava i uživam u svakom trenutku koji provedem sa njima na travnatoj podlozi. Nadam se da ćemo ponoviti uspehe„.

I na samom kraju da li smo u ovom trenutku nešto propustili da kažemo, pitamo ?

„Iskoristiću priliku da pozdravim i da se zahvalim svim ljudima iz Inđije koji su me podržavali, bodrili i bili uz mene sve vreme provedenom u fudbalskom klubu Inđija„.

Sve to možete pogledati ovde:

Inđinčani su dobro otvorili meč i imali lepu priliku za vođstvo, ali je Stevanović otklonio priliku gosta ispred gola Belića. Priliku za gosta je imao i bivši igrač domaćina, Aleksić koji je glavom šutirao sa oko osam metara od gola domaćina u golmana. Domaćin se po šansama otvara tek u 21.minutu. Vidosavljević je šutirao sa 15 metara, bio je zamalo neprecizan. Uzvratili su gosti pet minuta kasnije, bila je to sjajna prilika za Inđijce, Brana ilić je fantatično uposlio Obradovića, koji je izbegao ofsajd zamku, ali je pored istrčalog Belića bio neprecizan sa 15 metara. Mogao je Čukarički do vođstva posle odlične akcije u 31. minutu, Stevanović, se odlično snašao pored trojice čuvara, prosledio je loptu do Šarića, ovaj odmah ka Jovanoviću, ali je ispred mladog napadača reagovala odbrana gosta. Šansa za vođstvo Inđije je propuštena u 37.minutu. Bastajić, poznat kao kradljivac lopti“ i ovog puta je bio budan. Kupinac je ostao sam ispred golmana Belića, koji je još jednom pokazao klasu.

U drugom poluvremenu su gosti nastavili da promašuju svoje prilike i postavlja s pitanje koliko ih treba da bi pogodili „začaranu“ mrežu svojih rivala. Aleksić poput Bastajića krade loptu domaćinu, odlučuje se za šut sa oko 15.metara, ali je projektil završio na prečki golmana Čukaričkog. Domaći do prilike stiže u 68.minutu. Mijailović je šutirao sa oko 20.metara od gola Novakovića. Ovaj je bio dobro postavljen i lako kroti tu loptu. Minut kasnije i nova prilika za domaćina i opet je talentovani Novaković bio pobednik. On je posle šuta Birmančevića loptu izbio u polje. Domaćin bolji u poslednjoj deonici meča i do gola stiže autogolom bivšeg igrača Čuke, Vasilija Bakića.

Eze je uputio pravu bombu ka golu gosta i to glavom. Lopta završava na prečki i kao odbitak od noge Bakića u mreži, 1: 0.

Strelac: 1:0 – Bakić autogol u 84. minutu. Stadion na Banovom brdu. Igrano bez prisustva gledalaca. Sudija: Andrija Stojanović. Pomoćnici: Novak Novaković i Nenad Radoičić. Žuti kartoni: Lukić, Šarić (Čukarički), Radin, Bakić (Inđija).

ČUKARIČKI: Belić, Stevanović, Puškarić, Kamenović, Tošić, Lukić, Kajević, Vidosavljević, Šarić, Bosnić, Jovanović.
Igrali su još: Petrović, Ćirković, Šapić, Mijailović, Birmančević, Eze, Mudu.

INĐIJA: Novaković, Cucin, Protić, Mihajlov, Krneta, Aleksić, Bastajić, Đorđević, Radin, Obradović, B. Ilić.
Igrali su još: Novaković, Veličković, Dimitrijević, Sekulić, Bakić, M. Ilić, Purtić, Tripković, Vujasin, A. Jovanović, Marković.

Pobeda je utoliko značajnija jer je izvojevana sa samo jednim krugom prednosti nad drugoplasiranom ekipom Stražilova iz Sremskih Кarlovaca. Ovo je na neki način za SК Mladost, kompenzacija za prošlogodišnji gubitak šampionske titule od ekipe iz Pirota , koja je tada ekipu iz Inđije pobedila za 1 krug. Ekipu Inđije na ovogodišnjem finalu Кupa su činili: pionir Кresojević Mihajlo, pionirka Bošnjaković Tijana, junior Bojić Strahinja, juniorka Savić Кalina, senior Gaćeša Dimitrije i seniorka Džonić Lana.

Naredni izazov za strelce Mladosti je 3. kolo lige pionira Vojvodine koje se održava 15. 11. 2020. u Sremskoj Mitrovici.

Njihov rival je bio tim IMT-a. Novobeograđani su u ovoj sezoni postali članovi prvoligaškog društva, a posle današnjeg meča mogu ovu 2020. nazvati i istorijskom.

IMT je golovima Nikole Terzića u 39. i 56. minutu pobedio inđijskog superligaša. Gol utehe po gosta je postigao Kosta Aleksić u 42.minutu meča. Taj gol je dugo opisivan kao autogol domaćeg igrača.

Samu utakmicu gost počinje u sastavu koji nije često zajedno bio na terenu za igru. Čak, reklo bi se po prvi put su se ti igrači našli zajedno na početku jedne utakmice. Svoj debi, onaj prvenstveni, takmičarski je imao golman Radomir Novaković. Uz njega tu je na početku bilo još puno takozvanih „bonus“ igrača.

Na ovaj način šef stručnog štaba Inđije, Dejan Čelar je hteo da još više upozna svoju ekipu i njene mogućnosti za nastavak superligaških borbi.

Sam rezultat je ostao u drugom planu iako su najavljene veće ambicije zeleno belih u ovom takmičenju. Prošle sezone su oni stigli među osam najboljih u Srbiji.

IMT – Inđija 2: 1 (1: 1)

Novi Beograd. Stadion IMT. Sudija: Milan Mitić. Pomoćnici: Oliver Petrović i Dejan Dimitrijević. Četvrti sudija: Nikola Đorđević. Strelci: Terzić 39′, 56′ – IMT, Aleksić 42′ – Inđija. Crveni karton: Vuković 90+1′ (drugi žuti).  Žuti kartoni: Bakić 27′, Radin 62′, Mihajlov 64′, Eliomar 82′ – Inđija.

IMT: Blagojević, Vuković, Stefanović, Lukić (Arsić 57′), Terzić (Peralović 90′), Jovanović (Marković 69′), Damjanović, Radojičić, Lučić (Dimitrić 46′), Đuričković, Lazović (Marković 69′).
Trener:

Inđija: Novaković, Dimitrijević, Mihajlov, Eliomar, Marković (Bastajić 46′), Milijan Ilić (K), Veličković (Radin 46′), Aleksić (Nešković 69′), Purtić (Obradović 46′), Đorđević, Bakić (Čermelj 59′).
Trener: Dejan Čelar