Mesto je izboreno za zelenim stolom i to je za ovaj klub istorijski iskorak. Grad kakva je prestonica Srema je odavno zasluživao bar to mesto, ali zbog raznih okolnosti ga nije bili vrlo dugo, praktično od gašenja brenda kakav je bio Fudbalski klub Srem.

No to je sada samo istorija, a Radnički korača nekim novim kolosekom. O tome najbolje govore reči sportskog direktora kluba Dragana Despotovića,

„Radnički je krenuo sa pripremama. Vidite kakva je situacija oko korone, ali prosto ceneći da više nemamo vremena za neka odlaganja krenuli smo. Uradili smo sve što je do nas. Da se momci dezinfikuju. Merili smo temperaturu, niko nije izašao iz zone 36,5. Lekar ih je pregledao. Jedna grupa igrača koje vidite ovde iza nas, koji su i na probi i koji su bili pomalo starosedeoci, svi će biti sa nama. Svi će biti u istom tempu do perioda subote ili nedelje. Tada ćemo skratiti spisak na nekih 26 momaka, koji će se boriti za tih 24 koji bi trebalo da se maksimalno pripreme za start prvenstva. To je 15.avgust, za sada kakvo je stanje. Sam klub je organizovan na nivou, koji je bio za Srpsku ligu. Mi smo pokušali u ovih par dana otkada smo saznali da smo prvoligaši, da se reorganizujemo. Ja se nadam da ide sve u dobrom smeru, od omladinske škole do seniorskog pogona na način na koji će sve to funkcionisati. Tako da ćemo ceo deo priprema u ovoj prvoj fazi obaviti ovde na Hesni, na Radničkom. Na glavnom i pomoćnom terenu. Dogovorili smo takođe da ćemo sve utakmice i Prvoj ligi igrati u ovoj takmičarskoj 2020/21. godini na stadionu Srema u Sremskoj mitrovici. Tu je u fazi rekonstrukcije, malo tribina, malo unutra svlačionica, terena i tako dalje. Tako da će on biti maksimalno spreman i u petak bi trebalo da dođe komisija u prvom delu oko prijema terena. Sve ostalo će ići u hodu. Rešili smo pitanje stručnog štaba, rešili smo pitanje okosnice fudbalera„.

Dragan Despotović poseduje ogromno iskustvo na ovom mestu i treba verovati da će momci u crvenim dresovima dugo igrati važnu ulogu u fudbalskoj Srbiji.

Od sezone 2020/21 Hesnerci su po prvi put u svojoj istoriji članovi Prve lige Srbije. To je po rangu takmičenja Druga liga, elitni rang takmičenja, gde igraju mnogi kvalitetni fudbalski klubovi iz čitave Srbije.

Radnički je osnovan 15. aprila 1922. godine u radničkom predgrađu Mitrovice, popularnoj Hesni. To je klub koji okuplja radnike i radničku omladinu. U svojoj 98. godini postojanja, ispisuje najlepše stranice svoje klupske istorije.

Ono što je bio san i želja mnogih članova i simaptizera Radničkog ostvaren je 2020. godine. Taj predivan san, sanjan punih 98 godina u lepim i divnim, kratkim, letnjim i dugim, zimskim hensrskim noćima, san i težnja Hesneraca, igrača, trenera, članova uprave, radnika i radničke omladine i navijača Radničkog, desio se!!! Ostvaren je san i cilj mnogih generacija vernih crveno-belim bojama radničkog kluba. Vernih i u trenucima kada je Radnički bio u velikim krizama i nemaštinama, kada je klub ostavljen samom sebi i samo svojim Hesnercima. I tada je Radnički hrabro i dostojanstveno takmičio se, izgarao i borio na teškim i vrućim terenima u Laćarku, Martincima, Kuzminu, Čalmi, Manđelosu, Nikincima, Hrtkovcima, Noćaju i ostalim selima širom Srema. I tada protiv malih, ali poštovanih seoskih klubova u opštinskim, međuopštinskim i sremskim ligama, Radnički je dostojanstveno igrao, takmičio, pobeđivao i gubio. Ali nikada nije izgubi veru i nadu da će se vratiti na mesto koje mu pripada i da će se vinuti u najviša i najlepša fudbalska nebesa.

Krajem 2020. godine počeće pripreme za izgradnji novog stadiona u Hesni. U toku 2021. godine planiran je završetak izgradnje novog stadiona. Stadion će imati kapacitet do 5000 gledalaca. Stadion će u svom kopleksu imati savremene svlačionice, teretanu, kafe-restoran, bioskopsku salu sa 150 mesta, trofejnu salu-Muzej FK Radnički i još dosta drugih pratećih sadržaja. 2022. godine kada klub slavi veliki jubilej 100 godina postojanja kluba, stadion će otvorti najbolji klub u istorji nemačkog fudbala, Bajern iz Minhena. FK Radnički če u narednom periodu imati saradnju, prijateljstvo i starteško partnerstvo sa dva kluba. Jedan je FK Graničar iz Kuzmina a drugi je FK Bajern iz Minhena. U Kuzminu će biti baza za trening i prijateljske utakmice Radničkog, a prvenstvene utakmice će se igrati na stadionu komšijskog Srema.

Prve čestitke za plasman u Prvu ligu Srbije stigle su od uprave Graničara iz Kuzmina i uprave Bajerna iz Minhena. Sportski direktor Bajerna, Braca Salihamiđžić, čestitao je i poželeo uspešnu sezonu crveno-belima iz Hesne.

ČLANOVI PRVE LIGE: Kolubara (Lazarevac), Radnički (Pirot), Kabel (Novi Sad), Grafičar (Beograd), Radnički (Kragujevac), OFK Žarkovo (Beograd), Dinamo (Vranje), Zemun, Trayal (Kruševac), Sinđelić (Beograd), Budućnost (Dobanovci), Smederevo, Željezničar (Pančevo), Jagodina, IMT (Beograd), Borac (Čačak), Radnički (Sr.Mitrovica), Loznica.

Neverovatno je kako vas ponekad neki mali detalji odvedu do neke veoma zaniljive priče.

Pred novogodišnje praznike, tačnije – upravo 31. decembra, nas dvojica “arhivatora” koji pretežno stojimo iza “Crno-bele nostalgije”, pregledali smo i obrađivali materijal za našu narednu istorijsku svesku, PFC Historical. Pre svega toga, u nekom neobaveznom razgovoru, saznali smo da Radnički iz Sremske Mitrovice ima impozantnu monografiju. Bitno je za dalji tok priče…
Čitajući tako izveštaje s kraja šezdesetih, zapalo nam je za oko jedno prezime, iz izveštaja neke nižerazredne utakmice koji se nalazio na istoj stranici gde i izveštaj sa meča Partizan – Olimpija. Naime, već dugo tragamo za identitetom nepoznatog igrača sa jedne timske slike Partizana iz 1967, a neki izveštaji iz “Sporta” govore da bi to mogao biti izvesni Nikolić ili Antonijević. Zapažamo u tom izveštaju Antonijevića, igrača upravo Radničkog iz Sremske Mitrovice, u sastavu protiv Novog Sada, te daleke 1967. Zašto ne pogledati dalje, mada su šanse da “iskopamo” bilo koji podatak ravne nuli. Tako smo mislili…

Prvi šok je usledio kada smo videli Fejsbuk stranicu Radničkog iz Sremske Mitrovice: takvu arhivu i toliki broj slika jedva da poseduju i najveća imena domaćeg fudbala poput Partizana i Crvene zvezde! A mitrovački Radnički u svojoj istoriji, koja traje od 1922, najviše što je uspeo je da dogura do Vojvođanske lige, trećeg ranga takmičenja! Ogroman broj albuma, slike mnogih igrača, hiljade fotografija, zapisnici sa utakmica, pa čak i fotografije sa sahrana istaknutih igrača! Povezujemo, sabiramo dva i dva, i shvatamo da je ta arhiva ustvari služila kao građa za monografiju Radničkog, koja je pomenuta na početku priče. U svim tim slikama i zapisnicima, pronalazimo i tog Antonijevića, tačnije Ivicu Antonijevića, koji je igrao od 1967. do 1969. za Radnički. Teoretski, mogao bi on biti čovek kojeg tražimo sa one timske slike, iako je malo verovatno. Iako je bio 31.decembar popodne, rešim da pošaljem poruku administratoru stranice Radničkog, ne očekujući, najiskrenije, bilo kakav odgovor.

Kakva zabluda! Već sutradan, 1. januara, stiže odgovor! Javlja se gospodin Jovica Stević, administrator stranice Radničkog. Kaže da je on autor te monografije, da Radnički poseduje hiljade i hiljade slika, te da će proveriti arhivu Radničkog u želji da nam pomogne oko identiteta igrača kojeg tražimo. Ljubazno se zahvalimo, očekujući da će se to desiti u narednih nekoliko dana. Ne, Jovica Stević se javlja posle par sati, 1.januara (!?) i daje nam informacije! Nije uspeo da pronađe Ivicu Antonijevića, ali je od njegovog bivšeg saigrača saznao gde živi, kontaktirao je posle dva dana i njegovog brata, raspitao se o karijeri Antonijevića, i – najverovatnije, mitrovački Antonijević nije anonimni momak kojeg tražimo. Ipak, gospodin Stević ništa ne prepušta slučaju – poslao je i pismo Antonijeviću!

Zatečeni smo brzinom reakcije, posvećenošću i profesionalnim odnosom Jovice Stevića. Kamo sreće da kompletan srpski fudbal počiva na tim osobinama. I onda, kad smo već kod arhive, radoznalo ptetražujemo naše podatke i vidimo da je Partizan preko dvadeset puta igrao u Sremskoj Mitrovici, ali u 99% slučajeva to je bilo protiv FK Srem, a samo jednom protiv Radničkog, u Hesni, kako se zove deo Sremske Mitrovice gde je ovaj klub smešten. Ipak, bilo bi lepo da imamo i te slike, ako ih Jovica Stević poseduje, i ako je voljan da ih podeli sa nama…
Jovica Stević ne samo da je voljan da podeli slike sa nama, već ih je ekspresno i poslao – čitav album, čak 23 slike sa utakmice Radnički – Partizan, odigrane 2002. povodom 80 godina Radničkog! Neverovatno!

Uzgred, saznajemo i da je gospodin Stević verni navijač Partizana. Sve to nije presudno za našu priču – njegova poslovnost i ljubaznost imponuju,bez obzira na klupske boje kojima je privržen, ali svakako je lepo saznanje da jedan takav fudbalski zanesenjak, u najbljem smislu te reči, navija za naš klub.

Dakle, dobijamo i slike, i dozvolu, da ih podelimo sa našim čitaocima. Osim slika, dobijamo i poziv da za dve godine budemo gosti na proslavi 100 godina Radničkog! Planirano je, i načelno dogovoreno da tim povodom u mitrovačkoj Hesni gostuje…nećemo vam otkrivati, čekamo da se to i obelodani, a onda ćete biti šokirani. Ne, nije Partizan, već neki drugi velikan koji uopšte nije iz Srbije…

Upoznavanje sa istorijom Radničkom, njegovom bogatom arhivom i pre svega gospodinom Stevićem, bilo je zaista više nego prijatno iskustvo. Raduje da u malim sredinama postoje ljudi koji brinu o istoriji svojih klubova. I ništa više nema potrebe dodati, osim reči Jovice Stevića:

– Radnički je mali klub, ali sa velikim srcem. A bez kvalitetnih i dobro organizovanih malih klubova, nema ni dobrog profesionalnog fudbala.

Jovici Steviću i njegovom Radničkom želimo puno uspeha, još jednom se zahvaljujemo na slikama i pomoći, u očekivanju stogodišnjice kluba.

* izvor slika: arhiva FK Radnički (Sremska Mitrovica).

Redakcija Sportin-biza se zahvaljuje autoru teksta Aleksandru Pavloviću koji nam je odobrio da Vam otkrijemo i ovaj lepi deo prošlosti dva kluba.

crno – bela nostalgija