– Moji počeci odlazaka na utakmice Crvene zvezde su davne 1987. godine – kaže Micković – Tada sam imao samo četiri godine, kada me je deda odveo na utakmicu Kupa šampiona između Crvene zvezde i Real Madrida. Još uvek čuvam kartu sa te utakmice. Samostalno sam počeo ići na utakmice 1998. godine, kada sam krenuo u srednju školu. Od tada, evo, moja ljubav prema Zvezdi traje preko dve decenije i sve je jača.Ni jednog trenutka nisam izgubio volju i želju da gledam voljeni klub. U početku, na utakmice sam išao sa društvom iz Ašanje. Kako me je uvek put vodio preko Šimanovaca, upoznao sam grupu istomišljenika iz tog mesta. Negde 2013. godine, naš košarkaški klub je bio na ivici ponora i jedva je uz pomoć države i gospodina Nebojše Čovića, tada vlasnika KK FMP Železnika, uspeo da se vrati , preko fuzije sa FMP-om, na staze stare slave. Tada su navijači našeg najvećeg protivnika – JSD Partizan, počeli da nas provociraju kako mi više nismo Zvezda nego FMP. Na to smo odgovorili tako što smo sami sebe nazvali Panteri iz Železnika, kakav je bio nadimak kluba FMP.S obzirom da je većina momaka iz Šimanovaca rodom iz

Hrvatske i Republike Srpske, napravili smo malu šalu, pa smo preimenovali naše ime u „Panteri Željeznik“. Godinama naši prijatelji i ljudi iz okruženja znaju za nas kao Pantere i mi smo ponosni na tu činjenicu da smo postali prepoznatljivi i autentični. Najviše vremena i utakmica na kojima sam bio, proveo sam sa kumom Milošem Milivojevićem iz Šimanovaca. On mi je „desna ruka“ i podrška u svakoj odluci da krenemo na neko putovanje. Ostali momci iz grupe pridružuju nam se kako kome obaveze u školi, na poslu i finasije dozvole. U proteklih nekoliko godina obišli smo mnoge gradove širom Evrope bodreći našu Zveudu: Atinu, Milano, Pariz, Salcburg, Beč, Budimpešta, Malme, Trst, Napulj, Bern, Minhen… Naredna destimacija trebalo bi da bude London, gde Crvena zvezda igra protiv Totenhema.

Udruženje navijača nema „vođu“. Odluke se donose na drugarskoj osnovi. Ipak…

– Najviše se sluša reč Marko Mickovića – kaže Miloš Milivojević – Logično je, pošto ima najduži navijački staž. U grupi su još i Savo i Vladan Ninić, Jovan Micković, Dragoljub Bovan, Bojan Dragaš, Đorđe Živanović, Mirko Petrović, Darko Grujić, Miloš Radosavljević, Aleksandar Berić, Nebojša Gajica, Aleksandar Lemajić, Petar Vukašinović, Dajana Živković i Kristijan Sajkovski. Pored odlazaka na fudbalske, košarkaške i druge utakmice Crvene zvezde po našoj zemlji i Evropi, pratimo i utakmice u kojima su aktivni kao igrači naši članovi: Fudbalskih klubova Slobode iz Donjeg Tovarnika, Hajduka iz Šimaniovaca i Kamenog iz Ašanje, Košarkaškog kluba Šimanovci, kao i nastupe našeg Dragoljuba Bovana u kik boksu. Posebno smo ponosni na činjenicu da smo učestvovali u organizaciji i finasijski pomogli Memorijalni turnir u futsalu „Peđa Gajić“ ui Šimanovcima. Takođe, pomažemo naš KK Šimanovce, donacijom sredstava za iznajmljivanje hale u Vojki, gde klub kao domaćin igra.

Šta je Crvena zvezda za vas?

– Strast, ljubav i emocija – ističe Miloš Milivojević – Već u ponedeljak razmišljamo o sledećem vikendu, kada ćemo gledati našu Zvezdu, u beogradu ili negde drugde. Svejedno! Najlepše trenutke u životu doživeli smo s njom. Bilo je, naravno, i teških momenata, ali Zvezda je uvek iznad njih! Šta znači biti par sati na utakmici može da razume samo onaj ko ima istu strast prema nekom klubu.

– Ušli smo zasluženo u Sremsku ligu, gde nam je po svemu i mesto – ističe Marković –Kroz do sada odigrane prijateljske utakmice, videlo se se da je uprava kluba tokom prelaznog roka odradila dobar posao. Mislim da ima prostora za još neka pojačanja, kako bi dodatno učvrstili ekipu. Ambicije kluba su i dalje velike: vrh tabele! Igrači, na čeli s kapitenom Mitrovićem, daće sve od sebe da se opravdaju očekivanja. Željno očekujemo početak nove sezone i nadigravanje sa ostalim ekipama u ligi, za koju se kaže da nikada jača nije bila.

Zanimljiva je karijera Dalibora Markovića. Počeo je u mlađim kategorijama Zemuna sa 6 godina i u njemu je proveo narednij 11 godina. Prvi seniorski nastup je imao u Borcu iz Ostružnice (četvrta Beogradska liga). Potom se dokazivao i Pekaru tri sezone, gde ga je zapazio Stanislav Karasi i dovodi ga u Bežaniju (Druga liga). U njoj je priveo samo pola godine i fudbalski put ga vodi u Beograd (Treća liga). Posle poduže pauze, reaktivirao se i s velikim uspehom je igrao za OFK Brestač, gde je u 28 odigranih utakmica postigao 26 pogodaka.

Ljubitelji fudbala očekuju da će s uspehom dokazivati i u sremskoligaškom društvu.