Pre tri godine, 30. januara 2017. godine, posle kraće i teške bolesti, preminuo je poznati fudbalski trener Bogić Bogićević. Rođen je 18. aprila 1955 godine u Čačku. Prošao je sve se selekcije Borca, a bio je člen čuvene omladinske generacije Borca, koja je osvojila drugo mesto u prvenstvu Jugoslavije 1979 godine. Po okončanju igračke karijere posvetio se trenerskom poslu. Vodio je beogradski Hajduk i Železničar, Bežaniju, Radnički (NB), Radnički (Obrenovac), Big Bul (Bačinci) Inđiju, Zemun, Donji Srem, Javor (Ivanjica), Borac (Čačak) i Napredak (Kruševac). Ostaće upamćeno, između ostalog, da je pećinački Donji Srem za par godina snjime prešao put od Srpske do Super lige.

U to vreme prvi pomočnik mu je bio Dragan Cvetić, trenutno šef stručnog štaba Slobode iz Donjeg Tovarnika.

– Sa Bogijem nisam bio samo saradnik, već i kućni prijatelj – kaže Cvetić – Zajedno smo počeli da radimo 2003. godine u Radnićkom sa Novog Beograda. Put nas je potom vodio u Radnički iz Obrenovca. U Donji Srem smo došli kada je bio trećeligaš i za dve godine smo već bili meću superligašima. Velika je priča tada bila u fudbalskim Pećincima. Klub iz male sredine napravio je bum u fudbalskoj Srbiji. Dugo će se pamtiti, između ostalog, pobeda nad Partizanom. Posle dve i po godine, prešli smo u Javor iz Ivanjice. Zatom smo uspeli da Borac iz Čačka uvedemo u fudbalsku elitu. Završili smo u Napretku.

Iako je prošlo tri godine od smrti Bogića Bogićevića, sećanja ne blede.

– Uvažavali smo se međusobno maksimalno – nastavlja Cvele – Jednostavno, bio je i ostao ljudina. I kao čovek i kao trener. Posle naše pobede sa Javorem nad Crvenom zvezdom, novinari iz jednog lista su došli u Ivanjicu da naprave intervju s Bogijem. Ubrzo je osvanuo naslov „Da li će ovaj čovek biti trener Partizana ili Crvene zverzde!?“ Dugo ću ga pamtiti, kao i njegove reči: „Nema u fudbalu kredita. Sami sebe postavljamo i smenjujemo!“.

NAPREDAK: Nikolić, M.S, Jovanović (Skopljak 68′), Đilas, Kljajić, Sremac (od 79. Dimitrijević), Savić (od 20. Ivković), Janković, Vasilić, Vračev, Pazarski i B.M. Jovanović.

ŽELEZNIČAR: Milinovič, Kekić, Rakar (od 36. Marjanović), Katarić, Kostić, Krivokuća, Jakšić, Jurišić, Lukič, Pavlović, Mrđa (od 46. Draganić).
Igrač utakmice: Miodrag Sremac.

S velikim nestrpljenjem ljubitelji fudbala u „donjem delu Srema“ očekivali su utakmicu uzmeđu Napretka (koji je umnogome pojačao sastav u odnosu na prvi deo sezone) i Železničara ( dosadašnjeg lidera na tabeli). Po mnogima, ovaj susret je trebalo da obeleži 22. sremskoligaško kolo.

Komentar prvog poluvremena u jednoj rečenici: Železničar je stvarao šanse, a Napredak je dao dva gola. U 14. minutu kolosalna prilika za goste: loše postavljena odbrana Napretka i Pavlović utrčava u prazan prostor, ali u odsudnom trenutku ne reaguje najbolje i od „hladnog tuširanja“ domaćina ništa. Sedam minuta kasnije potvrdilo se „staro fudbalsko pravilo“: kazna za neiskorišćenu priliku je stigla. Šut Pazarskog u donji desni ugao Milinovića bio je precizam i neodbranjiv. Vođstvo Napretka nije demoralisalo ekipu iz Inđije i par minuta kasnije, u istom napadu, Kostić u dva navrata propušta priliku da poravna rezultat. S druge strane, Ivković u 28. minutu na najbolji način način okončava lepu akciju Napretka i to je bilo prilično iznenađujučih 2:0. I Jakšić je imao priliku u 35. minutu za „neštio više“. Međutim, rezultat 2:0 bio je konačan za prvo poluvreme.

I u nastavku utakmice fudbaleri Železničara su bili u vrlo izglednim prilikama, posebno Jakšić, ali gol ih nije hteo. Jureći gol, stvarali su mnogo „praznog prostora“ za napadače Napretka. Ivković je mogao da se proslavi. U 73. minutu, Janković, izuzetno raspoložen za igru (posebno za proigravanje saigrača) „stavlja tačku“, odn. povećava prednost Napretka. Desetak minuta pre kraja utakmice, kiks Vasilića, fudbaleri Železničara ne koriste.