Iz rođene Čalme podno prelepe Fruške Gore do Radničkog iz Sremske mitrovice i u još pionirskim danima put ga je vodio u Inđiju. Pre par sezona je on bio taj igrač koji je poneo najveći teret u borbi za opstanak među prvoligašima, kada su Inđiju svi već prežalili. Njegove odbrane su bile prepoznatljive, ali su kasniji događaji doprineli da on sada bude uglavnom na klupi za rezerven igrače. No takva je sudbina golmana u celom fudbalskom svetu.

I pored toga Dejan je pravi profesionalac i sigurno možda i fizički najspremniji u Srbiji. I njega, kao i sve sportiste je zatekla ova neočekivana situacija oko epidemije virusa. Dejan i sam potvrđuje te činjenice sa sledećim rečima,

„Niko nije mogao da predvidi da će se ovako nešto dogoditi. Nikome nije lako. Nema fudbala i treninga. Ali, sada je najbitnije da svi budemo disciplinovani. Da ostanemo kod kuće. Dobili smo program rada od našeg kondicionog trenera. Trudim se da istreniram koliko mi to uslovi dozvole. Evo već ulazimo u treću nedelju pauze. Nadam se da će se sve ovo što pre završiti. Da se vratimo starim rutinama. Da se vratimo životu„.

Inđija: Stanivuković, Bjeličić, Jovanović, Bosančić (K) (Vidić 82′), Bastajić (Vasilije Janjić 62′), Janković, Milan Janjić, Rogač, Čermelj, Rajevac (Milosavljev 62′), Josović.
Trener: Jovan Golić

Proleter: Elesin, Mitrović (Jovanović 46′), Lukaševič, Novaković, Marjanović (Čolović 65′), Radinović (Mirosavljev 70′), Pantić, Andrejević, ćepanović, Kovačević, Ruščević.
Trener: Branko Žigić

Zanimljivu fudbalsku prestavu su videli gledaoci na Gradskom stadionu u Inđiji. U osmini finala Kupa Srbije su igrali stari poznanici Inđija i Proleter. Ovog puta na klupama dva tima su bili mladi stručnjaci Jovan Golić i sa druge strane Branko Žigić. Inđija je danas inače po prvi put posle dve godine na teren istrčala bez šefa struke Srđana Blagojevića, ali igra prikazana na terenu je po mnogo čemu i potsećala na taj period pod rukovodstvom tog stručnjaka.

Iako je na terenu bilo relativno malo takozvanih prvotimaca u igri se to nije posebno osetilo, čak šta više ti možda i zapostavljeni pojedinci su imali dobre role. Posebno se to odnosi na Nikolu Jankovića koji je sjajno odigrao na mestu desnog beka, ali što još više raduje golgeterski post je prekinuo Nebojša Bastajić. Ovaj igrač je zatresao rivalsku mrežu u 21′. Bila je to precizna akcija zeleno belih. Sve je započeo raspoloženi kapiten tima Bosančić, lopta stiže do Jankovića, a ovaj pronalazi Bastajića koji trese mrežu iz peterca gosta. 1: 0.

Drugi gol je pao posle kaznenog udarca. U 35.minutu golman gostiju u svom kaznenom prostoru ruši Josovića i sudija odmah pokazuje na kreč. Josović je takođe danas kao „rezerva“ pobrao vrlo lepe utiske. Siguran sa bele tačke je bio Bosančić za 2: 0.

Sem ova dva gola domaći igrači su bar još tri puta mogli do mreže gosta, ali su Rajevac u dva navrata, te Bjeličić i Jovanović za malo bili neprecizni.

U drugom delu druga i slika na terenu. Gosti polako preuzimaju igru u svoje ruke. Ipak su to uglavnom bili jalovi napadi, a ono malo posla je Stanivuković sigurno rešavao. Ipak golman domaćina kao i njegov kolega sa druge strane ruše rivalske igrače i sudija je u 77′ ponovo pokazao na kreč. Tada je, kao i prvi put to bio školski prekršaj za kazneni udarac, ovog puta za gosta. Sa bele tačke je sada precizan bio Šćepanović. 2: 1.

U drugom minutu nadoknadnog vremena, ona stoprocentna prilika za gol i dodatne penale. Rušević prima loptu u samom srcu kaznenog prostora. Sam, neometen. Loše šutira, a svemu tome je predhodio slobodan udarac koji je izveo Čolović. Bila je to ujedno i poslednja prilika za gol i Inđija je zasluženo pobedila i ponovila uspeh plasmanom u četvrtfinale Kupa Srbije posle 17 godina.

Inače danas je za šefa stručnog štaba Inđije postavljen Aleksandar Janjić, koji će od sutra i zvanično preuzeti inđijskog superligaša odradivši prvi trenig sa igračima.

U Inđiji će se u nedelju od 17 časova odigrati utakmica sedmog kola u kom će zeleno beli za rivala imati komšijski sastav Proletera sa „Slane bare“. Ova dva kluba su kroz noviju istoriju često vodila vrlo važne bitke za bodove, a i sada je tako. Jedan od igrača koji je iz zeleno belog tima bio deo i novosadskog kluba je Dejan Stanivuković. Ta karijera među crveno-belima nije bila duga. Dejan je dugi niz godina deo zeleno belog tabora i sem kratkog perioda u OFK Bačkoj i Proleteru, on spada među najstarije igrače po stažu u svom klubu. Tu je od praktično pionirskih dana, a sa dozom respekta govori o nedeljnom rivalu,

„Iako sam trenutno na klupi za rezervne igrače, ja sa velikim očekivanjima ulazim u taj meč. Svi u klubu prosto živimo jedan kompaktan takmičarski život. Radimo, posebno mi iz zadnje linije odbrane da sa te strane bude sve u najboljem redu. Bodovi su nam vrlo važni, ali sam i sam osetio u ranijim utakmicama na golu Inđije koliko je Proleter nezgodan rival. Ipak nadam se da ćemo uz pune tribine stići i do treće pobede„.

Stanivuković se kao i većina igrača okreću i podršci sa tribina. Ta podršaka je uvek vrlo važna, a to su potvrdile i nedavne utakmice odigrane na Gradskom stadionu. Uprava kluba je sa te strane učinila ono što je jedino mogla u ovom trenutku. Ulaznice za utakmicu protiv Proletera neće biti potrebne. Odnosno ulaz će biti besplatan.