Imao sam priliku da karijeru ovog igrača ispratim od pionirskih dana, a on se isticao prvo sa visinom, neobično dobrom tehnikom i nadasve borbenošću. On sam to sve ovako vidi,

„Tu sam sve mlađe kategorije prošao. Od pionira do omladinaca. Za prvi tim sam stigao debitovati, igrao sam nekoliko godina. Uvek mi je lepo vratiti se kući i na ovaj stadion„.

Kako je to izgledalo na nekom tvom početku i kada si počeo da prvi put treniraš. I kako je to izgledalo kada si ušao u prvi tim ?

„To je bilo ono više zbog društva. Svi drugari idu, ideš i ti. Međutim, mislim da sam u tom fudbalu stekao prijatelje bez kojih danas ne mogu. Drago mi je što je tako ispalo. Što se tiče prvog tima, 2010-te sam debitovao. Protiv Zemuna smo igrali pred ulazak u Super ligu. Kod Momčila Raičevića (šef stručnog štaba pri.aut.) i posle toga sam ostao u prvom timu i odigrao dosta utakmica„.

Posle Inđije put te vodi ?

„Posle toga sam otišao u Kruševac. U Napredak. Bio sam tamo šest meseci, prvih. To jest godinu dana. Desio se peh da smo u međuvremenu ispali iz Super lige tada. I ponovo sam se vratio u Inđiju na pozajmicu jer bilo je nekih neslaganja tamo sa tadašnjim trenerom. Vratio sam se u Inđiju i opet posle toga bio kratko u Kruševcu i na kraju sam zvanično prešao u Inđiju„.

Da li je bilo nekih golova kojih se sećaš ili možda asistencija kojih se sećaš u tom periodu ?

„Tu sezonu kada smo bili ubedljivo poslednji sa 11 bodova. Uspeli smo, da tako kažem, spasimo sledeću polusezonu. Pobedili smo bukvalno svaku utakmicu kod kuće. Tu je bilo dosta lepih golova, ali sad ne bih neke izdvojio. Mislim da je sva ta emocija, taj osećaj, kada vas svi otpišu i posle toga ostanete u ligi. Mislim da je to najveća nagrada i najlepši osećaj koji sam imao tada„.

Posle Inđije, kako je tekla karijera ?

„Dobio sam ponudu da odem u Letonsku Rigu. Otišao sam tamo par dana na probu. Ostao. Drugi dan sam već potpisao ugovor. Već tri godine sam tamo. Mogu da kažem da mi je to jedan od najboljih poteza u karijeri do sada„.

Kako to sve tamo izgleda. Da li je drugačije nego ovde. Kakav je fudbal ?

„Fudbal se razlikuje po tome što oni više posvećuju pažnju toj fizičkoj pripremi. I nekim taktičkim detaljima. Mislim da je kvalitet u Srbiji dosta veći nego tamo. Sama infrastruktura je malo drugačija nego ovde, više vode računa o tome. Finansije nisu problem. U svemu sem kvaliteta fudbala, mislim da je sve za nijansu bolje nego čak i ovde„.

Što se tiče načina treniranja, kako to sve tamo izgleda ?

„Dosta su profesionalni. Dosta ima tih katapulteva, onih merača, ko koliko trči, dosta analiza. Bukvalno analiziraju svaki detalj i na treningu i na utakmici. I kao što sam rekao dosta pažnje posvećuju fizičkoj pripremi. Trci, borbi, to je taj neki njihov stil. Mislim da sam se navikao i da mi prija, bar mom stilu„.

U toku je pandemija oko Korona virusa i znamo da se nisi vraćao u Srbiju. Ali, vaša ekipa je izvukla Partizan (kval. Liga Evrope) i onda si došao u Srbiju. Kako je to sve izgledalo ?

„Jeste. Ja, sam maltene celu godinu bio tamo zatvoren. Nisam mogao da dođem kući. Nije mogao niko meni da dođe tamo. Zbog te situacije sa Kovidom. I onda kada smo izvukli Partizan, realno, mislim da je to najteži protivnik kojeg smo mogli izvući u tom trenutku, ali meni lično je bilo jako drago. Samim tim što se vraćam kući, iako nisam smeo da izađem iz hotela. Bili smo zatvoreni 24 sata. Bez kontakta sa isakim iz spoljnog sveta. Ali dobro, sam taj govor, da čujem ljude koji pričaju, prijalo mi je jako„.

Par reči o nastavku svoje karijere ?

„Produžio sam ugovor do 2024. godine. Neko vreme sam tamo. Ne bih imao problem da tamo završim. Stvarno sam se tamo pronašao i jako mi je lepo„.

Šta dodati u ovom trenutku, osim želje da se Darku ispune očekivanja, da ga zdravlje posluži i da ga povrede zaobiđu.

Kao i velika većina igrača prve korake je načinio kod „Sipija“. Naravno uvek se pamti prvi nastup prvi gol, budućeg golgetera. Kada je to bilo ?

„Tako je, počeo sam kod Sipija, posle sam prošao sve mlađe selekcije FK Inđije. Prvi nastup mi je bio kada smo ulazili u Super ligu prvi put protiv Zemuna 2009/10. A što se tiče prvog gola, prvi gol protiv sam postigao protiv Mladosti iz Lučana„.

Seniorski put je naravno opet bio u zeleno belom dresu. I tu su sigurno burne uspomene ?

„Bilo je uspona i padova, ali sve u svemu većinu onoga što sad znam naučio sam tu. Stekao iskustvo, promenio dosta trenera i od svakog naučio po nešto, lepo iskustvo„.

Posle Inđije put te je vodio u Kruševac ?

„Da, otišao sam u Kruševac, bio sam mlad, nisam se baš najbolje snašao. Ipak i tu sam stekao određeno iskustvo. To je bila dobra škola za mene„.

Na sadašnjoj destinaciji si ako se nevaram, dve sezone. Letonija, Fudbalski klub Riga, potom sadašnji RFS ?

„Dve i po sezone sam ovde. Za sada je sve super. Snašao sam se odlično, upoznao sam se sa njihovim stilom fudbala. Stekao dosta prijatelja i nadam se da će u budućnosti samo ići na bolje„.

Za nas je Letonija velika nepoznanica. Ako je moguće približi nam bar malo o kakvoj se tu zemlji radi, ljudima, klubovima ?

„Zemlja nije velika, sva bitna desavanja odvijaju se u Rigi, koja je ujedno i glavni grad. Ljudi su prijatni, ima dosta ljudi ruske nacionalnosti, koji su dosta slični nama. Tako da nije bilo teško adaptirati se brzo. Što se fudbala tiče, mislim da je u zadnjih par godina u usponu. Dosta pažnje posvećuju taktici i fizičkoj spremi„.

Tvoj sadašnji klub spada u krem lige u kojoj se takmičite. Da li postoji neka crta koja bi mogla da se provuče upoređujući ga sa srpskim fudbalom ?

„Sa obzirom da im fudbal nije prvi sport, ne bih mogao da ga upored sa našim, mislim da mi imamo dosta kvalitetnijih igrača. Sve ostalo je bolje neuzimajući u obzir naše najjače klubove„.

Sadašnja situacija u svetu, pa i u Letoniji je izazvala prekid takmičenja. Kako provodiš ove dane daleko od kuće ?

„Pa da, malo nas je omeo ovaj virus, kao i ceo svet. Tri dana pred početak prvenstva nam je rečeno da se ono odlaže. Sada smo u karantinu, pridržavam se svega što traže od nas u ovim trenutcima. Individualno radim kod kuće treninge. Mada naravno to ne može da zameni teren, ali pokušavam koliko toliko da ostanem u formi„.

Za sam kraj, poruka svima, posebno ljubiteljima zeleno belog tima u Srbiji.

„Redovno pratim utakmice, nekad kad uspem pogledam, imam naše TV programe ovde. Tako da kad ima prenos, obavezno gledam. Prvenstveno zbog prijatelja koji igraju tamo. Nadam se da će uspeti izboriti opstanak u ligi, jer mislim da to zaslužuju„.