Jednostavno, savršen sagovornik! Pitanja su poslata uz pomoć „savremene tehnologije“: odgovori su stigli veoma brzo. Na novinaru je ostalo samo da se odgovori prekucaju i priča je gotova!

– Fudbalom sam se počeo u trećem razredu osnovne škole – počinje Darko Drljan – Za razliku od danas, nije se baš rano počinjalo sa ozbiljnijim radom. Bio sam zainteresovan za mnogo sportova, te sam više puta počinjao i prekidao sa treninzima. Sećam se da je „legendarni“ Petar Stolić – Perić, mnogo puta dolazio po mene kući i terao me na Sloven. Bežao sam od njega. Pobegao sam, na kraju, u Prvi maj. Rano sam debitovao kao prvotimac. Bilo je to 1991. godione. Imao sam 16 godina. U to vreme Prvi maj je bio u međuopštinskoj ligi. Brzo se razvijao i došao do Sremske lige. Treneri su bili Franja Špehar i Petar Stolić.

U fudbalskom razvoju Darka Drljana, poseban period je bilo igranje za Tehnoauto Srem, koji je svojevremeno napravio „pravi bum“ ne samo u Sremskom fudbalu, već mnogo, mnogo šire.

– Baš na datum mog 18 rođendana, 10. jula 1993, potrpisao sam za Tehnoauto Srem – nastavlja Drljan – U to vreme, 1992, 1993, 1994. i 1995. godine klub je bio, po mnogo čemu, među „najatraktivnijim“ u Vojvodini, a treniraio ga je Živko Budimirović, „čuveni Buda“. Jovica Kovačević i Vladimir Jocić, uz pomoć Svetislava Cveje Rogića, vlasnika kluba, najzaslužniji su za moj dolazak u Sremske Mihaljevce. Moram istaći da sam u Rumi, tada, dobio mnogo kritika za prelazak u „tamo neke Sremske Mihaljevce“. Priznajem, u početku je bilo kajanja. Sećam se prvog treninga, Došao sam sa Jovicom Kovačevićem. Zatekao sam „tužnu sliku“: trava žuta, teren popucao zbog suše, jedna svlačionica od naboja, jedan tuš… A ja, u Rumi, nisam ni opremu nosio: kopačke uvek naviksane, teren dobar, a na treninge sam pešice dolazio. Pomislio sam tada: „E, moj Darko! Gde si ti došao!?“ Joca me „snimio“ i pitao: „Šta je bilo? Razočaran si?“ Rekao sam; „Ne!“ Počinje trening. Ubrzo sam shvatio koliko sam bio mlad i koliko sam malo znao o fudbalu. Ekipa „jeziva“: Vladinir Jocić, Jovica Kovačević, Goran Kalušević, Branko Rajić, Čeda Kovačević, Vlada Naić, Dragomir Crnomarković, Aca Stefanović, Goran Maksimović… Pomislio sam: „Pa ja ovde nemam nikakve šanse da igram!“ Ipak, sada mogu da kažem, da nisam tada otišao u Sremske Mihaljevce, verovatno ne bih mnogo naučio o fudbalu, a ni prošao… Ne mogu zaboraviti koliko su mi pomogli Jocke, Joca, Kale, Raja, Buda… Tri godine, tri ulaska u viši rang. Prelepo! Koliko je samo priprema bilo! Leti Kopaonik ili Zlatibor, a zimi Bar, Sutomore… Dogurali smo od tipičnog seoskog kluba, do Srpske lige. Na žalost, selo nije imalo sluha za „Cvejine vizije“ i 1995. godine Tehnoauto Srem je napravio fuziju sa Slovenom i eto mene, ponovo, u Rumi.

Bogata Darkova karijera je bila prilično bogata: Prvi maj (1990 – 1992), Tehnoauto Srem (1993 – 1995), Sloven (1995 – 2000. i 2003 – 2008), Jedinstvo Ruma (2000), Jadran, Golubinci (2001), Mladi borac, Putinci (2002). Više klubova, više trenera!

– Teško je odgovoriti ko je od trenera posebno uticao na moj fudbalski razvoj – kaže Darko Drljan – Trudio sam se da od svakog trenera „nešto ukradem“. Ali, sigurno je da sam najviše nauočio od Vladimira Jocića, Gorana Kaluševića i Živka Budimirovića. Svako od njih je imao nešto svoje!

Svojevremeno je Kalušević govorio: „Nema leka od fudbala!“

– Posle toliko godina igranja, shvatio sam da bez njega ne mogu – priznaje Drljan – Kada sam završio igračku karijeru, osećao sam potrebu da nastavim da se oprobam i kao trener. Godine 2011. upisao sam se na kurs za „C licencu“, a 2015. i za „B licencu“. Prvi klub koji sam vodio bili su Donji Petrovci 2011 – 2012. godine, u međuopštinskon ligi. Ambicije kluba su bile Sremska liga. Teška sezona, a ja početnik. U klubu nisu imali baš puno poverenja na početku preiprema. Međutim, bila je dobra sezona, a cilj je bio ispunjen. Sezona 2012/2013. dobro je počela za Donje Petrovce. Osam kola bez poraza, u prvih pet kola gol – razlika 24:0! Fenomenalno“! Šumar iz Ogara preuzimam 2014/2015. godine. Klub je na polusezoni imao samo 13 bodova i praktično, već je bio ispao iz lige, ali sa deset pobeda uspevamo da dođemo do baraža. „Spletom čudnih okolnosti“ nismo uspeli da opstanemo. Rumski Sloven je sledeći mog klub 2016/2017. godine. Mlada ekipa, skoro otpisana u Sremskohj ligi. Beležimo, ipak, 11 utakmica bez poraza i dolazimo do trečeg mesta u jesenjem delu sezone. U nastavku nismo imali podršku opštine i razilazimo se posle osam kola. Godine 2018. ponovo sam u Šumaru, a sadašnji Radnički iz Iriga preuzimam 2020. godine, u petom kolu jesenjeg dela sezone. Mlada uprava, mlada ekipa. Cilj je bio da posle prvog dela prvenstva budemo među prve tri ekipe. Uspevamo da dođemo do druge pozije, sa samo bodom zaostatka iza Srema iz Sremskih Mihaljevaca. S obzirom na bogato fudbalsko iskustvo, mogu reći da je Radnički iz Iriga među najorganizovanijih klubova u širem okruženju. Trenutno, igrački kadar čini 18 igrača iz opštrune Irig i samo četiri sa strane. Prosek godina je 22. To je neprocenjivo! Odaziv na treninzima je veoma visok: svi igrači imaju bar 90 % treninga. Rezultati, jednostavno, moraju doći! Moram napomenuti izuzetan rad s mlađim kategorijama. Radnički u Školi fudbala ima oko 80 dečaka, 14 devojčica, 16 kadeta. Školu vodi bivši igrač Radničkog, Rudara iz Vrdnika i Prvog maja, Darko Krstić. S kadetima radi Veljko Popović, sadašnji prvotimac Radničkog. Za sada, jako zdrava priča. Uprava, na čelu s predsednikom Srđanom Bakaijem, sjajno funkcioniše. Obezbeđeni su dobri uslovi za rad svim kategorijama u klubu.

Pitanje za kraj: gde ide sremski fudbal?

– Sremski fudbal je u velikom problemu! – tvrdi Darko Drljan – Izgubili su se svi kriterijumi i sistemi vrednosti. Svako danas radi u fudbalu. Previše je politike ubačeno u sport, pogotovo u seoski. Klubove treba usloviti za rad s mlađim kategorijama, jer bez toga nema ništa! Dovoditi igrače nedeljom samo da odigraju utakmicu , bez treniranja, po meni je propast. To je, jednostavno, veštačko održavanje klubova. Ako ovako nastavimo, za koju godinu nećemo imati kvalitetnog fudbala u Sremu. Danas 90% klubova u Sremu ne može da skupi 11 dečaka za kadetsku ekipu. Katastrofa!

Eto, to je Darko Drljan!