Popularni „Šone“ je ceo svoj dosadašnji život posvetio najlepšoj sporednoj stvari na svetu, fudbalu. A o čemu drugom bi i divanili, pa je priča i krenula od samog korena,

„Počeo sam da igram fudbal sa pet godina u Radničkom iz Nove pazove„, započeo je Ivančević, a potom dodao, „Sa nepunih 17 godina sam debitovao za prvi tim, iskreno ne mogu da se setim ekipe protiv koje sam igrao. Kao i svima, taj prvi nastup uvek je pun neke pozitivne treme, jer svi te gledaju i ti pokušavaš da se njima predstaviš u što boljem izdanju„.

Prvi nastup za matični klub je uvek posebna priča, kako je tekao daljnji nastup za svoj matični klub,

„Slazem se. Prvi nastup je posebna priča. Bilo je treme, što se kaže u tim uvodnim trenutcima meča. Kako je vreme odmicalo tako je odlazila i trema. Opustio sam se i igrao dobro. Na našu žalost u Prvoj ligi Srbije smo se zadržali samo jednu sezonu, ali iskustvo je bilo sjajno. Igrati protiv ekipa kao što je Napredak, Čukarički, Voždovac i drugih timova je veliko iskustvo. Kasnije sam ostao da igram za Radnički, srpsku ligu i nakon par sezona otisao sam za Montanu (Bugarska). Tamo sam se zadržao jedniu sezonu. Iskustvo je bilo sjajno. Igrao sam protiv velikih ekipa kao što su Ludogorets, CSK-a, Levski, Botev Plovdiv..„.

Bio je to Vaš prvi ino nastup, da nas malo približite tom bugarskom fudbalu,

„Tako je. Prvi inostrani nastup, nešto sasvim novo. Igrati protiv igrača koji imaju iza sebe sjajne karijere, koji su igrali Ligu šampiona, ligu Evrope u tom trenutku. Jako brz fudbal, mnogo duela, mnogo fizički zahtevan. Jednostavno bila je velika razlika na onaj fudbal koji sam igrao u Srbiji. Ali brzo sam se uklopio, imao sam i momke sa naših prostora koji su igrali sa mnom tako da sa te strane mi je bilo mnogo lakše adaptirati se. Nakon godinu dana igranja, vratio sam se u Srbiju, tačnije u FK Inđija, gde sam i dan danas„.

Kao i što ste sami rekli, Inđija. Dve godine boravka u klubu za srpske prilike je dug period. Blizu kuće, a opet ste bili na prvoligaškoj sceni. Kako su protekle te dve godine, do po Vas, ali i klub nesretnih okolnosti,

„Jeste, ljudi koji su u klubu predsednik Mrđa i direktor Pilipović, odlično rade posao. Veoma lako smo našli zajednički jezik i sa moje tačke gledišta imam samo reči hvale, da kažem za njih. Ispoštovano je sve što je i dogovoreno i šteta što nema više takvih ljudi u srpskom fudbalu. Što se tiče stručnog štaba na čelu sa Srđanom Blagojevićem i Jovanom Golićem, samo reči hvale. Možda jedni od najboljih stručnjaka sa kojima sam sarađivao. Izuzetno vredni, marljivi i predani svom poslu. Jako profesionalno se radi i to mi se jako sviđa. Zbog tih razloga sam i odabrao Inđiju. Na žalost, ove godine sam na meču protiv Kragujevca doživeo tešku povredu, nakon sudara sa golmanom. Slomljena mi je leva potkolenica i bio sam primoran da preskocim ono najlepše, a to je baraž koji smo igrali i nakon kojeg smo uspeli da izborimo Super Ligu Srbije. Trenutno se oporavljam i za nekih 15-ak dana priključujem se ekipi. Konkurencija je mnogo jaka pogotov na mojoj poziciji, ali vraćam se i nadam se da ću uspeti da se izborim za svoj status„.

Sezona u elitnom rangu takmičenja vrlo brzo počinje. Na startu i vrlo jak protivnik. O tome Nebojša Ivančević ima svoj pogled na predstojeće događaje,

„Prvi protivnik, ekipa Partizana. Jedna od najboljih ekipa u Srbiji. Jako težak zadatak i veliki izazov na samom početku. Nadam se da ćemo se predstaviti u najboljem svetlu i da ćemo izboriti pozitivan rezultat. Veliki je žal što neću moći da pomognem saigračima na toj utakmici, ali sigurno ću biti uz njih na tribina i bodriti ih„.

Na kraju i o planovima ovog vrsnog igrača,

„Moji planovi su uglavom vezani za Inđiju. Trenutno smo još u fazi pregovora i siguran sam da ćemo uskoro i postići dogovor na obostrano zadovoljstvo„.

U svakom slučaju vreme radi za ovog napadača i za ljubitelje zeleno belih boja.