koji je ove sezone ponovo obukao žuti dres novopazarskog srpskoligaša.

Njegov fudbalski put počeo je upravo u Novom Pazaru i Jošanici, odakle ga je karijera vodila preko Kabela i mostarskog Veleža, zatim kroz Makedoniju, pa sve do Tuzla Sitija, Trayala i Inđije, da bi se potom vratio u sredinu u kojoj je ponikao. Po povratku mu je ukazano veliko poverenje uprave, koja mu je poverila i kapitensku traku.

Iza Jošanice je sezona puna oscilacija, teških trenutaka i rezultata koji nisu ispratili trud ekipe. Izgubljeni bodovi usled individualnih grešaka, manjak sportske sreće u pojedinim utakmicama, ali i nestabilnost tokom prvenstva doveli su do toga da se klub trenutno nalazi na poslednjem mestu na tabeli. Ipak, uprkos svemu, u klubu veruju da Jošanicu čeka svetlija budućnost i da se postavljaju zdravi temelji za godine koje dolaze.

Bihorac priznaje da sezona nije bila nimalo jednostavna i da je bilo mnogo trenutaka u kojima je ekipa morala da pokaže karakter i zajedništvo kako bi prevazišla težak period. – Nije bilo lako, posebno u momentima kada rezultati nisu dolazili kako smo želeli, a nažalost bilo ih je puno. Kao kapiten trudio sam se da držim ekipu na okupu, da održimo pozitivnu atmosferu i zajedno težimo boljem rezultatu – ističe iskusni defanzivac.

I pored loše pozicije na tabeli, veruje da prikazana igra tokom sezone nije u potpunosti oslikala mogućnosti ekipe.

„Mislim da rezultat nije realan prikaz naše igre. Siguran sam da su igrači davali maksimum na svakoj utakmici, ali nam je nedostajalo malo sreće i koncentracije u ključnim momentima. Nekim igračima je možda falilo više fokusa u pojedinim susretima, ali ne mogu da kažem da se nisu borili. Bio sam svedok da su ostavljali srce na terenu, a upravo je to ono što mi je bilo najvažnije„, poručuje Bihorac.

Pred ekipom je sada novi izazov. U subotu, 23. maja, Jošanica će na domaćem terenu dočekati Napredak iz Markovca u pretposlednjoj utakmici pred svojim navijačima ove sezone, sa željom da konačno stigne do rezultata koji bi obradovao pristalice kluba. Susret počinje u 17 časova.

„Očekujem tešku utakmicu, ali se isto tako nadam najboljem. Ovom prilikom želim da se zahvalim navijačima što su bili uz nas u svakoj situaciji. Voleo bih da ih obradujemo dobrim rezultatom!, kaže kapiten Jošanice.

Kao jedan od najiskusnijih igrača u svlačionici, tokom cele sezone trudio se da iskustvo stečeno kroz bogatu karijeru prenese na mlađe saigrače, posebno u trenucima kada ekipi nije išlo onako kako je očekivala. Brojni klubovi i sredine kroz koje je prošao ostavili su značajan trag na njega, ne samo fudbalski, već i životno.

„Uvek je poseban osećaj kada igraš i boriš se za svoj grad i imao sam tu čast. Ipak, možda je najveći utisak na mene ostavila Bosna i klubovi za koje sam tamo igrao, poput Veleža i Tuzla Sitija. Posebno Tuzla Siti, s obzirom na to da je moj otac svojevremeno igrao za taj grad„, priča Bihorac.

Kada se osvrne na dosadašnji fudbalski put, kaže da nema razloga ni za čim da žali.

„Ne znam šta me čeka sutra, ali znam da sam ponosan na svaki klub u kojem sam igrao, na sve poraze i uspehe koje sam prošao. Volim da kažem da fudbal nije samo igra, već život, jer je mene izgradio i kao čoveka. Zahvaljujući fudbalu upoznao sam mnogo dobrih ljudi i stekao prijateljstva koja traju i danas!, zaključio je Bihorac.

Izvor/foto: fkjosanica1979.rs

Upravo takav je Admir Kecap. Ime koje u Novom Pazaru ne treba posebno predstavljati. Legenda kluba, čovek koji je dres Novog Pazara nosio na više od 200 utakmica, od čega čak polovinu u najvišim rangovima srpskog fudbala. Sa preko 30 postignutih golova i statusom jednog od miljenika publike, Kecap je godinama ostavljao neizbrisiv trag na terenu, ali i van njega. I danas, u poznim fudbalskim godinama, nastavlja da pokazuje kako se igra za klub, grb i saigrače. Svojim primerom, odnosom i kvalitetom, mlađim generacijama svakodnevno drži lekciju o tome šta znači biti pravi fudbaler i vođa ekipe.

Fudbalski put ga je vodio širom Srbije, preko insotranstva, pa ponovo nazad u svoj kraj. Naposletku, doveoga je i u Jošanicu, klub u čijem dresu već neko vreme ostavlja podjednako snažan trag. Sa istom strašću, energijom i posvećenošću sa kojom je godinama gradio ime u Novom Pazaru i brojnim durugim klubovima, Kecap danas sa ponosom nosi žuti dres i predstavlja jednog od najvažnijih oslonaca ekipe.

I u Jošanici je brzo pokazao ono što ga je kroz čitavu karijeru izdvajalo — liderski duh, pobednički mentalitet i kvalitet koji ne bledi sa godinama. Za mlađe saigrače je autoritet i primer, a za navijače igrač kojem se veruje kada je najteže.

Nažalost, njegov tim trenutno se nalazi u nezavidnoj situaciji, ali iskusni fudbaler veruje da Jošanica i dalje ima za šta da se bori do samog kraja prvenstva. Kako ističe, lošiji plasman najvećim delom je posledica sopstvenih grešaka i neiskustva ekipe tokom jesenjeg dela sezone.

„I u jesenjem delu smo imali korektnu ekipu, ali smo mnogo bodova izgubili zbog individualnih grešaka. Često smo ostajali bez rezultata u poslednjim minutima utakmica. Imali smo dosta mladih igrača, a za mnoge od njih to su bile prve seniorske utakmice. Neki se nisu najbolje snašli, ali smatram da smo uglavnom sami krivi za lošiji plasman, jer smo praktično poklanjali bodove protivnicima i tako ostali u donjem delu tabele„, rekao je Kecap.

Dodaje da je prolećni deo sezone doneo određeni pomak u igri i rezultatima, međutim to nije bilo dovoljno, ali i pored teške situacije na tabeli, predaja, kako kaže, nije opcija.

„Sada jesmo u nešto težem položaju, ali do kraja je ostalo još pet utakmica i u opticaju je još 15 bodova. Teoretski smo i dalje u igri i nećemo odustati nijednog trenutka. Borićemo se maksimalno do kraja, pa kako bude – biće„, poručio je Kecap.

Naredni izazov za Jošanicu biće duel protiv Šumadije iz Kragujevca. Utakmica je zakazana za subotu, 9. maj, sa početkom od 16:30 časova na Atletskom stadionu u Novom Pazaru.

Iskusni fudbaler poručuje da njegov tim uprkos teškoj situaciji na tabeli ne gubi veru i da će do poslednjeg kola pokušati da izbori opstanak.

„Kao što sam rekao, još ništa nije gotovo i verujem da možemo da zakomplikujemo finiš prvenstva. Pokazali smo da umemo da iznenadimo i mislim da niko ne sme unapred da nas otpisuje. U utakmicu protiv Šumadije ulazimo maksimalno motivisani, sa jasnim ciljem i velikom željom da osvojimo sva tri boda„, rekao je Kecap.

Novi Pazar je obeležio njegov fudbalski put. Dres kluba iz rodnog grada nosio je godinama, postao rekorder po broju odigranih utakmica u Superligi Srbije sa čak 107 nastupa, a imao je čast i da kao kapiten predvodi ekipu. Status legende kluba stekao je partijama, odnosom prema dresu i poverenjem koje je godinama uživao među navijačim, ali Jošanica za njega ima posebno mesto u srcu. Upravo je u ovom klubu, još kao mlad igrač Novog Pazara na dvojnoj registraciji, napravio prve seniorske korake i počeo da gradi put koji će ga kasnije odvesti do statusa jednog od najprepoznatljivijih fudbalera iz ovog kraja.

„Mislim da je možda i sudbina da karijeru završim tamo gde sam je i počeo, u Jošanici – kaže Kecap, ipak i u 38. godini još uvek ne razmišlja o tome da okači kopačke o kiln. Kako kaže, i dalje oseća veliku želju za fudbalom i motiv da svojim iskustvom doprinese ekipi, a činjenica da ga tokom karijere nisu pratile ozbiljnije povrede omogućila mu je da sačuva kontinuitet i produži igrački vek.

– Igraću dokle god se budem dobro osećao, dok sam fizički spreman i dok mogu da doprinesem ekipi svojim znanjem i iskustvom. Kada čovek iskreno voli fudbal, onda ništa nije teško„, kaže on.

Pored obaveza u Jošanici, Kecap je i dalje povezan sa Novim Pazarom, ali sada kroz drugačiju ulogu, radeći sa mlađim kategorijama kluba. Upravo zbog toga posebno ističe koliko su disciplina i posvećenost važni za razvoj mladih fudbalera.

„Mladim igračima bih poručio da pre svega vode sportski život, da budu maksimalno disciplinovani i posvećeni na svakom treningu, jer bez discipline, rada i odricanja nema ni pravog uspeha„,  poručio je Kecap.

Izvor: fkjosanica1979.rs

Foto: Senko Župljanin

Na turniru će nastupiti selekcije FS Beograda, FS Vojvodine, FSR Istočne Srbije i FSR Zapadne Srbije, a pobednik će izboriti plasman na evropsku scenu i predstavljati našu zemlju u daljem takmičenju.

Poziv Slobodinim prvotimcima uputio je selektor Vladimir Šponja, a okupljanje reprezentacije zakazano je za 31. mart u Sportskom centru „Vujadin Boškov“ u Novom Sadu. Kvalifikacioni turnir biće odigran 20. i 21. juna.

Jedan od pozvanih igrača, Uroš Aćimović, nije krio zadovoljstvo zbog ukazane prilike.

„Ovo mi je prvi poziv da se priključim amaterskoj reprezentaciji i zaista mi mnogo znači. Drago mi je da je neko pratio i prepoznao moj rad, što mi je dodatni motiv za dalji napredak. Daću maksimum da ne samo sebe, već i svoj klub predstavim u najboljem svetlu. Ovakve prilike treba iskoristiti. Iskreno, jedva čekam okupljanje„, reči su 24-godišnjeg veziste.

Aćimović je prve minute u seniorskoj konkurenciji upisao upravo u dresu Slobode, u koju se vratio pre godinu i po dana, započevši svoj treći mandat u klubu.

„U Donji Tovarnik sam se uvek vraćao zbog odlične saradnje sa upravom kluba. Svaki dogovor je ispoštovan, a ukazano poverenje sam nastojao da opravdam na terenu. Smatram da sam neke od najboljih partija u karijeri pružio upravo u ovom dresu“ – istakao je Aćimović.

Aćimović se kratko osvrnuo i na igre Slobode u dosadašnjem delu prolećne sezone.

„Zadovoljan sam svojim partijama, ali ne i rezultatima ekipe u poslednje tri utakmice, odnosno od početka prolećnog dela sezone. Smatram da smo zaslužili više, verujem da će se naš, pre svega, kvalitet, ali i trud, zalaganje i borba uskoro isplatiti i vratiti u vidu bodova. Nadam se već u narednom kolu„, dodao je on.

Ekipa Slobode u subotu gostuje u Kikindi, ali Aćimović zbog suspenzije neće biti u konkurenciji za tim. Ipak, uprkos nešto slabijim rezultatima na startu proleća, kako navodi, optimizam u ekipi nije narušen i to je jedna od stvari koja krasi ekipu.

„Atmosfera u svlačionici je odlična. Ne dozvoljavamo da nas nešto lošiji rezultati poremete. Bilo je dosta promena u igračkom kadru tokom zime i možda nam je bilo potrebno vreme da se uigramo, ali očekujem da ćemo u nastavku prvenstva pružati bolje partije i ostvariti cilj, a to je opstanak bez baraža„, zaključio je Aćimović.

Foto: FK Sloboda Donji Tovarnik

Sa kapitenskom trakom oko ruke, ponosno noseći plavo-beli dres, Irfan iz nedelje u nedelju svojim zalaganjem na terenu, odnosom prema svakom treningu, razboritošću i izraženim liderskim osobinama ispisuje stranice svoje karijere. Istovremeno ostavlja snažan pečat u klubu sa tradicijom dugom jedan vek, opravdavajući poverenje koje su mu ukazali ne samo čelnici kluba, već i verni navijači Tekstilca.

Njihova priča počela je 2022. godine, kada je iz Dinama iz Pančeva stigao u Tekstilac. Kako kaže, poziv iz Odžaka zatekao ga je u potpuno neočekivanom trenutku.

„Bio sam na moru, ležao sam na plaži kada me je kontaktirao Saša Stojadinović, trener sa kojim sam i ranije sarađivao. Fenomenalan stručnjak, ali pre svega izuzetan čovek. Upravo zbog našeg prethodnog odnosa nije bilo mnogo dileme. Razgovarali smo o planovima kluba i ideji da se napadne viši rang, odnosno plasman u Prvu ligu Srbije. Cela priča mi se dopala i brzo smo se dogovorili. U tom trenutku sam, zajedno sa još nekoliko igrača sa kojima sam ranije delio svlačionicu, praktično stigao u Odžake zajedno sa trenerom“ – prisetio se Zulfić.

Kao što to često biva u sportu, pa tako i u ovoj priči, put Irfana Zulfića i Tekstilca obeležili su brojni usponi i padovi.

„Prva polusezona bila je veoma teška i puna preokreta. Bilo je to zahtevno razdoblje koje je na kraju rezultiralo i mojim odlaskom iz kluba. U međuvremenu sam pregovarao sa Napretkom iz Kruševca, čak prošao probu, ali me je tada kontaktirao novi direktor Tekstilca, Jovan Miletić i dogovoren je moj povratak. Od tog momenta moje bitisanje u klubu dobilo je jedan sasvim drugi smisao. Na terenu smo bili sjajni i u nastavku sezone vezali smo više od 20ak utakmica bez poraza i ostvarili zacrtani cilj – Tekstilac je zasluženo izborio plasman u Prvu ligu Srbije„, priseća se Zulfić.

Nakon tog uspeha usledio je novi korak u karijeri. Zulfić je potpisao za IMT, ali je već posle dva kola ponovo stigao u Odžake na pozajmicu do kraja sezone, da bi ponovo rastali. Ni ovaj put rastanak nije dugo potrajao, a Irfan se vraća sada u superligaški Tekstilac.

„Bilo je zaista mnogo odlazaka i povrataka. Svaki rastanak mi je teško padao, ali je svaki novi dolazak bio još lepši od prethodnog. Nemam jedno konkretno objašnjenje šta me toliko vezuje za Odžake. Mesto je malo, ali su me ljudi ovde na poseban način prihvatili. Atmosfera u klubu me je uvek vraćala nazad, a moram da istaknem i odnos koji imam sa Jovanom Miletićem„, on odavno prevazilazi relaciju predsednik–fudbaler – objašnjava Irfan.

U dresu Tekstilca upisao je više od 80 nastupa, dok je kao kapiten predvodio ekipu na oko 40 utakmica.

„Bilo je mnogo lepih trenutaka, ali jedan mi je posebno ostao u sećanju. Još dok smo igrali u Srpskoj ligi, dočekali smo Borac iz Šajkaša, koji je tada bio drugoplasirani. Igralo se u Odžacima, a pobednik je praktično obezbeđivao plasman u Prvu ligu. Postigao sam gol u 80. minutu i to je jedan od trenutaka koje ću zauvek pamtiti„, priseća se 25-godišnji vezista Tekstilca.

Zulfić ističe da mu mnogo znači atmosfera koja vlada u klubu, kao i podrška koju ima u Odžacima, kako na terenu, tako i van njega. Upravo su takvi odnosi i osećaj zajedništva nešto što mu je tokom godina posebno prijalo.

„Generalno sam osoba koja ne funkcioniše u negativnom okruženju i u kolektivu gde je svako za sebe. Nažalost, takvih sredina ima i u životu i u fudbalu. Najbolje radim kada je tim okrenut zajedništvu, kada svi zajedno ulažemo trud da ostvarimo neki veći cilj. Podrška koju imam, i u fudbalu i van njega, od kluba i ljudi iz Odžaka, zaista mi mnogo znači„.

Govoreći o ambicijama u završnici sezone, kapiten Tekstilca veruje da njegova ekipa ima kvalitet da umnogome popravi dosadašnji utisak.

„Mislim da Tekstilac do kraja prvenstva ima šta da pokaže. Pred nama su još četiri utakmice i verujem da možemo da izborimo mesto u plej-ofu, gde bismo pokazali pravi potencijal ove ekipe. Imali smo pad forme koji je trajao oko mesec i po dana, ali verujem da smo taj period ostavili iza sebe„, kaže Zulfić i za kraj dodaje:

„Voleo bih da ponovo zaigram Superligu sa Tekstilcem, ali ovog puta da se ona igra u Odžacima. Bilo kako bilo, i kada jednog dana ne budem deo ovog kluba, Tekstilac će zauvek ostati u mom srcu„.

Foto: FK Tekstilac

gde je potpisao za premijerligaša FC Zhetysu.

Novi izazov započeo je na odličan način, pošto je već na debiju uspeo da postigne pogodak. Živanović je u kazahstanski klub stigao tokom zimskog prelaznog roka, nakon što je prethodno uspešno prošao probni period.

„Došao sam u klub na probu, koju sam uspeo da prođem, nakon čega je usledilo potpisivanje ugovora. Ekipi sam se priključio 30. januara na pripremama u Turskoj. Dobro sam se snašao i za sada je sve kako treba. Na sreću, ovde ima nekoliko naših igrača koji su mi mnogo pomogli da se lakše prilagodim novoj sredini„, kaže Živanović.

Prvi zvanični nastup u novom dresu obeležio je pogotkom protiv jednog od najjačih klubova u zemlji – FC Astana.

„Protiv Astane sam postigao i svoj prvenac u dresu Žetisua. Nažalost, tu utakmicu smo izgubili, ali je taj gol za mene lično veoma važan. Dao mi je dodatno samopouzdanje, a stručnom štabu potvrdu da sam u klub došao sa razlogom i da mogu da doprinesem ekipi – reči su Živanovića. Mladi napadač ističe da mu posebnu motivaciju daje podrška koja je stigla iz Srbije. – Dobio sam veliku podršku prijatelja i bivših saigrača i drago mi je što se raduju mom uspehu i dobrim partijama. Mnogo mi znači što sam imao priliku da igram protiv najvećeg kluba u zemlji, na sjajnom stadionu i u pravoj navijačkoj atmosferi„, istakao je Živanović.

Boravak u Omladincu Živanović ističe kao važnu etapu u svojoj karijeri i dobru odskočnu dasku za odlazak u inostranstvo.

„Žao mi je što sam relativno kratak period proveo u Omladincu. Za mene je to zaista dobar klub u kojem sam se osećao kao kod svoje kuće. Iz tog vremena najviše ću pamtiti odličnu atmosferu u ekipi, ali i veliku podršku svih ljudi u klubu, kao i značajnu minutažu koju sam imao„, ističe Živanović.

Za kraj, nekadašnji napadač banovačkog kluba imao je poruku za bivše saigrače i naše navijače.

„Momcima želim mnogo sreće i verujem da mogu do dobrog plasmana u ovoj veoma neizvesnoj sezoni. Navijačima bih poručio da i dalje budu uz Omladinac i dolaze na stadion, jer ta podrška igračima mnogo znači„, rekao je Živanović.

Izvoir: fkomladinac.com

Ljubimac tribina i igrač koji je u prethodnom mandatu ostavio dubok trag vratio se u sredinu u kojoj je pružao svoje najbolje partije.

Sa druge strane, ni on ne krije zadovoljstvo zbog povratka u klub za koji kaže da mu pruža osećaj kao da je kod kuće. Bogato iskustvo sticao je nastupajući za prvoligaške i srpskoligaške klubove, a krase ga kreativnost, izražen osećaj za timsku igru i liderske osobine. U trenucima kada se utakmica „lomi“, često je bio upravo onaj koji preuzima odgovornost i donosi prevagu.
Đurađ je Omladincu bio pre dve sezone, a upravo je u tom periodu ostavio snažan trag.

„U Banovcima je uvek lepo. Već nekoliko nedelja sam tu i osećaj je kao da nikada nisam ni odlazio. Ovo je sredina koja mi prija i u kojoj dobro funkcionišem. U Omladincu sam proveo godinu i po i moram biti iskren i reći da priželjkujem da se to vreme ponovi„, kaže Dobrijević.

Govoreći o aktuelnim pripremama, Dobrijević naglašava da su zahtevne, ali da atmosfera u ekipi uliva optimizam.

„Pripreme su teške kao i svake, ali radimo zaista dobro. Atmosfera je odlična i ne treba je kvariti. Svi momci koji su došli, kao i ja, osećaju se nikad bolje„, istakao je on.

Reakcije navijača, prvenstveno na društvenim mrežama, pokazuju koliko im znači njegov povratak, a Dobrijević ima jasnu poruku:

„Možete od mene da očekujete puno toga. Verujem da će biti dosta golova i asistencija, a nadam se i boljim rezultatima nego u prvom delu sezone. Voleo bih da se navijači vrate na stadion u što većem broju i da nam budu vetar u leđa„.

Omladinac je tokom pripremnog perioda odigrao šest kontrolnih utakmica, zabeležio tri pobede, dva poraza i jedan remi, što predstavlja solidnu uvertiru pred nastavak prvenstva. Poslednja provera, ujedno i generalka pred početak drugog dela sezone, zakazana je za naredni vikend protiv ekipe iz istog ranga takmičenja, FK Dinamo 1945 iz Pančeva.

Obradović ima 34 godine i iza sebe bogatu karijeru ispunjenu superligaškim, ali i značajnim internacionalnim iskustvom. Fudbalski put započeo je u Zemunu i Partizanu, odakle je napravio iskorak ka inostranstvu i prvi put se otisnuo put Belgije. Usledio je kratak povratak u region, u Radnik iz Bijeljine, a zatim i dugogodišnja internacionalna epizoda u Kazahstanu, Azerbejdžanu i Uzbekistanu, gde je sticao dragoceno iskustvo u zahtevnim ligama i različitim sistemima igre.

Povratak u srpski fudbal usledio je kroz Spartak iz Subotice, nakon čega je nosio i dres Novog Pazara, kao i kruševačkog Napretka. Poslednja stanica pre dolaska u Slobodu bila je Loznica, za koju je nastupao tokom protekle polusezone.

Do saradnje sa Slobodom došlo je pre svega zahvaljujući nešto ranijoj dobroj saradnji sa šefom stručnog štaba Zdravkom Trivkovićem.

„Pre potpisivanja za Loznicu, celokupne letnje pripreme prošao sam sa Omladincem iz Novih Banovaca, koji je u tom periodu vodio Trivković. Putevi su nam se tu nakratko razdvojili, međutim ostali smo u kontaktu i, kako se otvorila mogućnost da pojačam tim iz Donjeg Tovarnika, dogovor je brzo postignut. Jedan od važnih razloga za ovu odluku bila je i blizina rodnog mesta, s obzirom na to da sam iz Starih Banovaca, što mi omogućava da budem sa svojom porodicom„, reči su Obradovića.

Kako ističe, u Slobodi je prepoznao i ozbiljnu, zdravu fudbalsku priču, pa je dogovor realizovan bez mnogo komplikacija. Govoreći o zimskom periodu rada, Obradović naglašava da su pripreme izuzetno zahtevne i iscrpljujuće, sa utakmicama na svaka tri dana, što je ostavilo traga u vidu umora.

„Umorni jesmo, ali to je, da kažem, normalna pojava u ovoj fazi priprema„, kaže on.

Rezultate u kontrolnim susretima, u kojima je ekipa ostvarila šest pobeda u sedam mečeva, ne uzima kao merilo onoga što sledi u prvenstvu. Smatra da pripremne utakmice ne moraju biti realan pokazatelj ni individualne ni kolektivne forme. Ipak, pobede donose dobru energiju, podižu samopouzdanje i doprinose pozitivnoj atmosferi u svlačionici. Prava slika, ističe, videće se kada počne borba za bodove.

Već na startu prvenstva Sloboda dočekuje Dinamo iz Pančeva, a kompletan fokus usmeren je upravo na tu utakmicu, sa jasnom željom da se sezona otvori trijumfom.

„Kostur ekipe ostao je na okupu, uz nekoliko pojačanja koja su dodatno osnažila tim. Smatram da Sloboda ima kapacitet da ostvari postavljene ciljeve, a prioritet je da se što pre približi sigurnoj zoni, jer to zaslužuje„.

Uz kapitena Miloša Josimova, Obradović je među najiskusnijim igračima u ekipi, ali tu ulogu ne doživljava kroz godine, već kroz odgovornost. Ističe da je tim spoj mladosti i iskustva, te da su svi igrači ravnopravni. Stariji fudbaleri imaju zadatak da mlađima prenesu znanje i pomognu im da brže sazrevaju, ali i da budu produžena ruka stručnog štaba na terenu i u svlačionici.

„Svi igrači su maksimalno posvećeni ovim pripremama, u ekipi vlada izuzetno dobra atmosfera. Zajedničkim radom želimo da što pre stabilizujemo rezultatsku situaciju, osvojimo što veći broj bodova i obezbedimo mirnu završnicu sezone, sa ambicijom da se pozicioniramo u gornjem delu tabele“ – poručio je Obradović.

koji je član Slobode već tri sezone, pa će braća Kokir prvi put zajedno deliti svlačionicu i teren u seniorskoj konkurenciji.

Upravo su Nikolina pozitivna iskustva i stabilnost kluba presudili da Jovan, nakon epizode u Dubočici iz Leskovca, odluči da se po prvi put oproba u Srpskoj ligi. U mlađim kategorijama važio je za jednog od najtalentovanijih krilnih napadača u Evropi, a iako u dosadašnjoj karijeri nije u potpunosti dostigao projektovane visine, iza sebe ima značajno iskustvo igranja u najvišim rangovima domaćeg fudbala, u Superligi i Prvoj ligi Srbije. Nema sumnje da će takav igrački profil predstavljati veliko pojačanje za tim iz Srema.
Veliku radost Jovan je izrazio zbog činjenice da je u istom taboru sa bratom.

„Prvi put Nikola i ja igramo zajedno u istom klubu. On je stariji osam godina od mene i, iskreno, nismo ni razmišljali da bi karijera mogla da nas spoji u istoj ekipi. Sada se to desilo spletom okolnosti i osećaj je zaista poseban. Lepo je deliti svlačionicu i teren sa bratom„, kaže Jovan.

Za sada je, kako navodi, izuzetno zadovoljan svojom odlukom da dođe u Slobodu i saradnjom koju je ostvario sa šefom stručnog štaba Zdravkom Trivkovićem, ali i saigračima.

„Mogu da kažem da sam zaista prezadovoljan načinom na koji sam prihvaćen. Imamo odlične uslove za rad, treniramo na terenu sa veštačkom podlogom i sve funkcioniše na visokom nivou. Atmosfera je dobra i pripreme protiču u najboljem redu. Nije mi bilo teško da se prilagodim, dosta momaka poznajem odranije, sa nekima sam već igrao, poput Stefana Kuburovića i Marka Ilića, a tu je i nekoliko dobrih prijatelja. Uz brata, sve je išlo prirodno. Mogu da kažem da je atmosfera u svlačionici zaista odlična i da je u pitanju zdrava sredina, što je veoma važno. Što se tiče saradnje sa šefom stručnog štaba, ranije nismo radili zajedno, ali poznajemo se jako dugo, isti nam je pogled na fudbal i dobro funkcionišemo od prvog dana„, ističe Kokir.

Sloboda se trenutno nalazi u borbi za opstanak, što po njegovom mišljenju nije realna slika kvaliteta ekipe, ali ni kluba u celini.

„Nisam detaljno ispratio prvi deo sezone, pa ne mogu da analiziram razloge zbog kojih je Sloboda u donjem delu tabele, ali uveren sam da imamo potencijal da obezbedimo siguran opstanak. To je primarni cilj. Što se mene tiče, želim da na svakoj utakmici pružim maksimum, da budem sve bolji i da golovima i asistencijama doprinesem rezultatima ekipe. Iako mi je nakon povrede kolena karijera krenula nešto drugačijim tokom od očekivanog, povreda je stvar prošlosti, osećam se sjajno i verujem da ću, upravo sa tim iskustvom koje sam stekao u višim rangovima takmičenja, pružiti dobre partije u Slobodi“ poručio je Kokir.

Mladi igrač, rođen 2006.godina će prve seniorske korake upisati u Jedinstvu Banatsko Karađorđevo. Nekada je uz svog dedu Nikolu beležio na stadionu Jedinstva i prve fudbalske korake, pa je tako njegov povratak iz Zrenjanina i povratak kući. Jedinstvo dugi niz godina je među najboljim klubovima Vojvođanske lige grupa „Istok“ i mladi Jovan se nada da će tu i izbrusiti daljnju karijeru,

„Sve me veže za Banatsko Karađorđevo“, započeo je naš razgovor Jovan Jokić i potom nastavio u istom dahu. „Fudbal je postao mnogo ozbiljan sport, a kao senior mislim da ću se najbolje snaći na svom terenu uz majstore fudbala koji dugi niz godina gospodare vojvođanskim istokom. Pa samim tim i smatram da ću imati od koga da i naučim dosta. Prelazni rok je izmenio dosta fudbalskog kadra u Jedinstvu. Pored novajlija tu je i novi ambiciozni trener Đurić. Sa njim sam obavio razgovor i trudiću se da opravdam svaku dogovorenu reč. Da se nametnem treneru, ali i publici“.

Ispred Jovana je fudbalska budućnot. Tome se svakako nadaju i u samom Jedinstvu.

Klub iz Žitišta je na kraju trke zauzeo drugo mesto u takmičenju. Malo je falilo da se kroz baraž posle 20 godina plasira u Srpsku ligu grupa Vojvodina. Dugo je ekipa OFK Begeja bila u trci za prvo mesto sa ekipom Mladosti iz Omoljice, ali je posustala u finišu prvenstva. U baražu je u dve utakmice od Žitištana bila bolja ekipa Veternika.

Vrlo dobar je bio bilans OFK Begeja u prvenstvenoj trci sa skorom od 22 pobede, 7 poraza i jednog remija što je bilo dovoljno za 67 bodova. Slobodan Grbić je postigao 13 golova, Mladen Novak 11, a Strahinja Umićević 7. OFK Begej je kao i prvoplasirana Mladost primio samo 30 golova, što je u proseku jedan po utakmici. Jedan od najzaslužnijih za dobru defanzivu je golman Bojan Trivunović,

„I pored toga što smo se prošlo leto okupili dve nedelje pred početak lige i da je zimus bilo pitanje da li ćemo igrati zabeležili smo sjajan rezultat i malo je falilo da posle 20 godina odemo u Srpsku ligu. Igrali smo dobro, atmosfera je bila sjajna u timu i mislim da je sve to rezultiralo plasmanom na drugo mesto. Mislim da smo mogli i do prve pozicije, ali eto neke stvari su uticale da to ne ostvarimo. Mogu da budem ponosan na moje saigrače i želim im da se i kroz naredne sezone pružaju dobre igre. Mogu biti zadovoljan svojom partijama iako smatram da nisam u formi kao u ranijim sezonama„.

Bojan Trivunović od naredne sezone menja dres kluba i staće na gol Jedinstva iz Banatskog Karađorđeva.

„Iskreno stiglo je do zasićenja ili zamora. U poslednje tri godine smo prošli svašta, od borbe za opstanak do baraža za plasman u Srpsku ligu. Jednostavno neke stvari se ne menjaju i jednostavno ne mogu da se nosim sa tim. Stigao je poziv iz Jedinstva, i sve smo se brzo dogovorili. Ekipa iz banatskog karađorđeva je godinama u vrhu Vojvođanske lige, ima kvalitetne igrače i nadam se da će tako biti i naredne sezone“ – dodao je Trivunović.

Begej su do ovog trenutka napustili golman Boja Trivunović i Slobodan Grbić. Obojica su pojačali ekipu jedinstva iz Banatskog Karađorđeva. Trenutno je ekipu pojačao Danijel Zambo koji stiže iz OFK Gradnulice.