Na ovaj način Napredak Meridian je „podvukao crtu“ na kalendarsku 2022. godinu.

Fudbalsko druženje započeto je minutom ćutanja, kojom odana je pošta svim preminulim fudbalerima i sportskim radnicima, kojima je „crveno – bela“ boja bila u srcu (poslednji na toj listi je Ilija Vasić – Ika, koji je preminuo 14. decembra, ove godine, a koji je za Napredak odigrao preko 300 utakmice). Potom su prisutni imali priliku da pogledaju deo dokumentarnog filma Milana Bogojevića istoričara i pisca iz Popinaca „Vek ljubavi“, posvećen stogodišnjici fudbala u ovom mestu. Gostima se obratio Petar Jovanović, autor knjige „Popinački fudbalski vek 1920 – 2020“.

Posebno je bio „inspirativan u govoru“ Ljubiša Opačić – Takač.

– Drago nam je što ste se odazvali u ovakvom broju – nije krio oduševljenje „legendarni Tale“, koji je godinama uz svoj Napredak, kao igrač, trener ili predsednik – Trudili smo se da se niko ne oseti zapostavljenim. Na žalost, trenutni rezultati Napredak Meridiana nisu u skladu sa očekivanjima. Ipak, cilj nam je i dalje isti: plasman na prva dva mesta, koja direktno ili kroz baraž vode u viši rang. Naši najstariji fubaleri – veterani, održavaju prijateljske odnose sa susednim klubovima, a za svaku pohvali su kadeti, koji su u svojoj ligi prvi bez poraza: devet pobeda, uz dve nerešene utakmice. Pred njima je svetla budućnost. Pratimo naš Napredak Medridan u još većoj meri. Družimo se i dalje! Život je Napredak!

Pomalo sa setom, najstariji fudbaleri popinačkog kluba sećaju se sezone 1983/1984, kada se Napredak takmičio u Novosadsko – sremskoj zoni. Nezaboravna je utakmica i utakmica Kupa Jugoslavije 1977. godine protiv Novog Sada u Popincima, kada je pri rezultatu 1:1 Arsa Jovanović promašio penal, što su novosađani kaznili nešto kasnije golom. Da je Napredak pobedio, u polufinalu Kupa za rivala bi imao Hajduka u Splitu.

To je bilo nekada. A sada? Napredak Meridian je trenutno sedmi sa 23 boda, deset manje od lidera, Budućnosti iz Salaša Nočajskog, šest od drugoplasiranog Šumara iz Ogara.

– Nesporno, Sremska liga je vrlo jaka – ističe Zoran Kokanović, predsednik kluba – Videli smo gde smo grešili. Za sada smo se pojačali s nekoliko vrsnih fudbalera: Nenadom Mitrovićem iz Šumara (Ogar), a iz Slobode (Donji Tovarnik) su došli Borislav Terzić i Aleksandra Antić. Lestvicu stalno podižemo i nadam se konačnom uspehu.

Trener Nikola Cvjetićanin zakazao je početak priprema za 22. januar. Pred njegovim izabranicima biće šest nedelja žestokog rada, uz osam kontrolnih utakmica, gde će za rivale imati, između ostalih, Slobodu (Donji Tovarnik), Sremac (Vojka), Polet (Novi Karlovci), GSP Beograd, Železničar (Inđija), GFK Sloven (Ruma)…

U analima ovog sportskog kolektiv, ostaće „upisana krupnim slovima“. Kraj godine, divna prilika za još jedan razgovor.

Teško je zamisliti ovaj klub bez „neumornog“ predsednika Vatrislava Staničić.

– Početkom godine realizovan je veliki projekat, boćarska hala – ističe predsednik kluba Vatroslav Staničić – Što se tiče takmičarskog dela, šampioni smo Prve lige i osvajači Kupa BS Beograda, BS Srbije, kao i Super kupa. I na međunarodnim takmičenjima, ekipnim i pojedinačnim, bili smo veoma uspešni. Posebno smo ponosni na činjenicu da smo osnovali ženski Boćarski klub NBGD, koji koji je pobedio u prvenstvu Druge lige – Jug, te se plasirao u najelitnije ekipno takmičenje – Prvu ligu. Naši najuspešniji pojedinci su Milica Kolundžija i Dejan Kovačević. Milica Kolundžija je pobedila na Prvenstvu Evrope u disciplini krug. Na Mediteranskim igrama, u preciznom izbijanju, naš Dejan Kovačević je osvojio bronzanu medalju. Izborili smo se za visok ugled. U susedstvu nas prepoznaju kao uspešan i dobro organizovan klub, te je sve više poziva za učešće na međunarodnim turnirima. Da bi bili uspešni, moraćemo se pojačati i sa igračima iz inostranstva. Kada sam pre sedam godina došao u klub, nisam mogao očekivati da će se klub razvijati ovim tempom. Ove godine nam se priključio i Nemanja Petrović. Svojim iskustvom i entuzijazmom, s obzirom da je dugi niz godina bio vrlo uspešan i kao reprezentativac, dao je ogroman doprinos da se sve ovo napravi: od hale, do osnivanja ženskog boćarskog kluba, pa do pokretanja regionalne lige u muškoj i ženskoj konkurenciji.

Po stažu u klubu, neprekidno od 2000., najiskusniji prvotimac je Slavko Pekić (68). S boćama druguje četrdesesetak godina. U „svoje vreme“ dokazivao se s velikim uspehom u Šibeniku kao igrač malog fudbala, ali i kao atletičar.

– Dugo sam u boćanju i mogu se pohvaliti da sam bio jedan od osnivača Boćarskog kluba Solaris iz Šibenika – kaže Pekić – Kada sam se registrovao 2000. godine, Novih Beograd je imao dve ekipe: jednu u Prvoj, a drugu u Drugoj ligi. Za sve ove godine, osvojeno je mnogo trofeja. Nagli uspon Novi Beograd započinje, odprilike, 2016. i 2017. godine. Kadrovski smo se izuzetno pojačali, a i odredili smo prioritete u radu, ali za dugoročni period. Od tada smo, skoro, neprikosnoveni u srpskom boćanju.

S obzirom na višedecenijsko bavljenje boćanjem, Slavko Pekić (69) je merodavan da odgovori: gde ide ovaj sport?

– Sve je pitanje energije – kaže Pekić – Čini mi se i da smo pomalo i zasićeni. Moraju doći novi ljudi, sa više volje, koji su spremni da promene postojeće stanje. Činjenica je da nemamo previše igrača, ni kvalitetnih trenera, uslova za rad…

Godinu dana stariji je Momčilo Popić. Za razgovor o boćanju uvek dostupan i raspoložen.

– U klub sam stigao 1997. godine – započinje Popić – Ubrzo sam izabran za generalnog sekretara. Već sledeće godine bili smo šampioni Prve lige. Potom, 2005, 2010. godine i tako dalje. Nikako ne smemo zaboraviti prvog predsednika kluba Iliju Travica. Drugi je bio Jovan Baša, potom Špiro Matijević, Radovan Durbaba i sada Vatroslav Staničić. Travica i Baša su postavili dobre temelje, a dalje je sledila nagradnja. Bilo je teškim momenata, kada smo bili, skoro, pred gašenjem. Godine 2015. smo probleme prevazišli, kada su došli ljudi sa energijom i voljom. Formirani su jaka uprava i igrački kadar i sve je krenulo daleko, daleko bolje. Zbog dokazivanja, četiri godine sam imao „izlet“ u BK Zemun. Na insistiranje pojedinih ljudi, vraćam se u Novi Beograd. Ponovo preuzimam poslove sekretara i do danas sam na tom mestu. Nisam nekada mogao zamisliti da će od ideje za izgradnjom boćarske hale, do realizacije proći nepunih godinu dana , najviše zahvaljujući entizuijazmu Nemanje Petrovića i Vatroslava Staničića. Stalno ističem: sve nam je ovo badava, bez mladih kadrova i Škole boćanja. Nadam se da ćemo uskoro početi „izbacivati“ mlade igrače..Ima nas starijih, kojima je sportska karijera pri kraju i mlađi treba u svakom pogledu da nas zamene. Odavno sam hteo da se „penzionišem“: kao sekretar i prvotimac. Ubedili su me mlađi da ostanem. Zdravlje me i dalje služi.

Statistika pokazuje da Momčilo Popić još uvek ima šta da pokaže na terenu. Procenat uspešnosti dvojke Novog Beograda, Momčilo Popić – Miloš Balać je vrlo visok.

Mladi prvotimac Novog Beograda, Dejan Kovačević (23), iza sebe ima vrlo uspešnu 2022. godinu.

– Posle pauze, zbog korone, nastavio sam s dobrim rezultatima – kaže Kovačević – Počelo je 2019 godine na Prvenstvu sveta za igrače do 23 godine u Alasiju (Italija). U paru, sa Denisom Švalmom osvojio sam bronzanu medalju, a u preciznom izbijanju srebro. Ove godine, na Mediteranskim igrama u Oranu (Alžir), u preciznom izbijanju osvojio sam bronzanu medalju.

Dejan Kovačević je u boćanju od 2008. godine.

– Meni je teren, u Somboru, bio od kuće udaljen stotinu metara – nastavlja Kovačević – Stariji boćari su nas polako uvodili u ovaj sport. Prvo smo ga igrali „kroz šalu“. Potom je postajalo sve ozbiljnije. Prvi seniorski nastup za BK Sombor imao sam kao četrnaestogodišnjak. Od ove godine sam član BK Novi Beograd.

Boćari iz Srbije su sve konkurentniji „evropskoj prvoj ligi“. Ipak, razlika je još uvek očigledna.

– Razlika je vidna posebno u tehničkim disciplinama – ističe Dejan Kovačević – Oni bar 200 dana treniraju, a 100 dana su na takmičenjima. Drugo, kod nas se ljudi bave boćanjem iz hobija. Ovde profesionalaca nema. Skoro sam saznao zanimljiv podatak. Jedan od najboljih igrača iz Slenije, Davor Janžič, koji ima četrdesetak godina, prvi put se zaposlio pre dve godine. Pre toga se isključivo bavio boćanjem.

Jedan od „bisera“ ne samo BK NBGD, već i srpskog boćanja je Milica Kolundžija.

– I za mene je 2022. posebna – priznaje Milica Kolundžija – Uspela sam da učinim ono zbog čega treniram desetak godina: ostvarila sam se kao evropski šampion. U finalu Prvenstva Evrope u Ljubljani, , u disciplini krug, pobedila sam predstavnicu Hrvatske, Nives Jelovicu, 21:20. Godinu ću posebno pamtiti i po dolasku u novoformirani NBGD, klub koji nam je pružio najbolje moguće uslove za treninge. Kao ženska ekipa uspele smo da se pridružimo momcima u Prvoj ligi. U ABC Kupu, međunarodnim takmičenju, osvojile smo drugo mestu. Na Kupu evropskih šampiona, u Italiji, bile smo trećeplasirane. Iza nas je bilo dosta domaćih i međunarodnih takmičenja i na svakom smo ostvarile uspehe. Nadamo se da ćemo i u 2023. nastaviti istim tempom.

Dakle, Boćarski klub Novi Beograd ne menja prioritete – ostati na pravom putu!

Solidan start, ali posle poraza od Partizana iz Vitojevaca u 4. kolu na domaćem terenu, Jadran je „izgubio korak“. Ubrzo je usledila serija od četiri vezana poraza. Ipak, s tri uzastopne pobede popravljaju opšti utisak i na zimsku pauzu odlaze kao petoplasirana ekipa, sa 26 osvojenih bodova, sedam manje od lidera, Budućnosti iz Salaša Noćajskog.

Bez obzira na sve, fudbalske radnike iz ovog mesta ne napušta optimizam.

– I dalje gajimo ambicije za sam vrh tabele – ne krije optimizam predsednik Milorad Marić – Mića – Za sada, doveli smo tri vrlo kvalitetna igrača: Vladana Ninića iz Železničara (Inđija) i Danila Kovačevića iz Hajduka (Beške), a iz Švajcarske se vratio Predrag Milaković. Zadržali smo sve igrače, a kvaliteti Pejića, Milakovića, Ninića, Spalevića, Jerkovića i drugih, daju realnu osnovu da se borimo za mesta, koja direktno vode u Vojvođansku ligu – Jug ili bar u baraž.

Pripreme za nastavak sezone zakazan je za 23. januar.

Sjajan start: tri vezane pobede, uz gol razliku 8:1! u Sledećih osam kola samo jedna pobeda, četiri neodlučene utakmice i tri poraza. Konačno, u finišu prvog dela sezone: dve pobede, jedna podela bodova i poraz. Jesenji učinak: 23 boda (6 pobeda, 5 „remija“ i i 4 poraza) i gol razlika: 25:19, što je dovoljno za sedmo mesto na tabeli.
Malo ili mnogo!?

– Posle analiza svega učinjenog, zaključak je da je učinak ispod očekivanog – kaže trener (povratnik) Miloš Đokić – Rezultati se nisu poklopili sea kvalitetom igračkog kadra, s kojim je Sloboda raspolagala. Kada sam ekipu ponovo preuzeo, znao sam da je trebalo da prože vremena da se ibgrači prilagode nekim mojim principima i stilu igre. Kako je vreme odmicalo, igrali smo sve bolje U nekim utakmicama nismo imali sportske sreće, te nismo uspeli da osvojimo bodove, iako smo bili bolji (Indeks, Sloga iz Erdevika…). Inače, liga je prilično izjednačena i ubeđen sam da se šampion neće znati do samog kraja.

Iako je pauza, čelnici Slobode ne smanjuju aktivnosti.

– Mnogo promena će biti u igračkom kadru – ističe Đokić – Nužna su osveženja. Fudbaleri su dobili plan i program za individualni rad dok ne krenemo sa treninzima. Prozivka je zakazana za 16. januar. Već su zakazane i prijateljske utakmice: 29. januar, Napredak (Popinci); 1. februar, Prvi maj (Ruma); 4. februar, Jedinstvo (Stara Pazova); 11. februar, Rađevac (Krupanj); 15. februar, Jedinstvo (Surčin); 18. februar, Omladinac (Novi Banovci) i 25. februar, Mačva (Bogatić). Sve u svemu, cilj nam je da se ekipa što bolje fizički i taktički pripremi. U drugom delu prvenstva, bićemo tim koji će forsirati napadački fudbal i to bi trebalo da nas dovede u sam vrh tabele.

Prvog takmičarskog dana, svoje umeće igranja malog fudbala pokazivalo je 2010. i 2009. godište.

Godište 2010. Rezultati: SK Ruma – Olimpiko (Jarak) 8:0, Prvi maj (Ruma) – Lavovi (Beograd) 2:1, SK Ruma – Prvi maj 2:1., Lavovi – Olimpiko 1:1, SK Ruma – Lavovi 6:1 i Prvi maj – Olimpiko 2:0.
Tabela: 1. SK Ruma (16:2) 9, 2. Prvi maj (6:3) 6, 3. Lavovi (3:9) 1 i 4. Olimpiko (1:11) 1 bod. Iz šampionske ekipe su nagrađeni najbolji pojedinci: golman – Vujadin Maljen; igrač – Teodor Zirojević i najbolji strelac – Petar Dudiković sa 7 postignutih golova. Nagrade je dodelio Igor Damjančuk, direktor Sportskog centra.

Godište 2009. Rezultati: Mladost (Bački Jarak) – Beteks plus (Ruma) 1:0, Crno belo (Ruma) – Petlić (Beograd) 5:0, Beteks plus – Crno belo 0:4, Sloboda (Donji Tovarnik) – Mladst 2:0, Crno belo – Sloboda 2:0, Petlić – Beteks plus 1:3, Sloboda – Petlić 3:2, Mladost – Crno belo 0:3, Petlić – Mladost 0:1 i Beteks plus – Sloboda 0:0.
Tabela: 1. Crno belo (14:0) 12, 2. Sloboda (5:4) 7, 3. Mladost (2:5) 6, 4. Beteks plus (3:6) 3 i 5. Petlić (3:12) bez bodova.

Najbolji pojedinci: golman – Veljko Popović; igrač – Uroš Dragić; strelac – Uroš Zdjelarić (7 golova), svi iz pobedničke ekipe. Nagrade je dodelio Damjan Marčeta, fudbalski internacionalac, koji je „prve fudbalske korake“ napravio u SK Ruma, kod trenera Petra Stolića, sada direktora Međunarodnog festivala dečijeg fudbala „Novogodišnja radost“.

Danas, drugog „radnog dana“, u finalu parova, Postojna je bila ubedljiva protiv Novog Beograda 3 10:5, dok je Sežana, u meču za 3. mesto slavila protiv Ilirske Bistrice 9:3.

Zanimljivo je bilo finalno „raspucavanje“ u preciznom izbijanju, gde su u konkurenciji bila četvorica najboljih u kvalifikacijama. Rezultati: 1. Nenad Tadić (Istra), (1,0,0,3,4,4,0,0,0,3,0) 15 poena, 2. Erik Čeh (Postojna), (1,2,5,3, 0,0,0,0,0,0,0) 11 poena, 3. Branko Mastilica (Trpanj), (1,0,0,3,0,0,0,0,0,0,0) 4 poena i 4. Pero Čubela (Zrinjevac), (0,0,0,3,0,0,0,0,0,0,0) 3 poena.

Članovi BK Novi Beograd, Momčilo Popić i Slavko Pekić, nagrađeni su prigodnim poklonima za višegodišnju vernost klubu.

U čestvovalo je 16 ekipa, koje su bile raspoređene u četiri grupe. Prvog takmičarskog dana na programu je bilo razigravanje parova po grupama, četvrtina finala i polufinale.

U preciznom izbijanju bilo je dva kruga eliminacija

PAROVI.

GRUPA A – Novi Beograd 1 (Miloš Milaković, Uroš Šarac), Postojna (Dejan Kofren, Erik Čeh/Matija Polanec), Kozara (Darko Gagić, Saša Nestorović/ Milorad Bjelinić), Val (Đuro Milanović, Davor Škanata). Rezultati: Novi Beograd 1 – Postojna 10:1, Kozara – Val 3:10, Novi Beograd 1 – Val 9:8, Postojna – Kozara 7:5, Val – Postojna 6:11.

GRUPA B – Zrinjevac (Tomislav Kolobarić, Peru Čubela), Ilirska Bistrica (Andrej Kastelic, Robert Bašić/Silvo Boštjančič), Novi Beograd 3 (Milan Janković, Dejan Kovačević), Vukovar (Stjepan Glavurdžić, Ivan Nišavić). Rezultati: Zrinjevac – Ilirska Bistrica 2:6, Novi Beograd 3 -Vukovar 7:5, Ilirska Bistrica – Novi Beograd 3 3:2, Zrinjevac – Vukobar 13:5, Novi Beograd 3 – Zrinjevac 5:10.

GRUPA C – Trata (Damjan Sofronievski, Damjan Urbančič/ Saša Grgantov), Novi Beograd 2 (Miloš Balać, Milan Rašković), Istra (Nenad Tadić, Zlatko Marović), Maine (Tomislav Ranković, Rade Zec/Nenad Ranković). Rezultati: Trata – Novi Beograd 2 6:4., Istra – Maine 5:0, Trata – Istra 10:1, Novi Beograd 2 – Maine 7:9, Istra – Maine 7:8.

GRUPA D – Dinara (Veselin Skakić, Nikola Radlović/ Nikola Tanasković), Meljine (Marko Luković, Tripe Luković /Boro Jurišić), Sežana (Martin Zdauc, Gašper Kraševec/ Robert Dekanj, Ervin Ozbič), Trpanj (Branimir Nastelica, Nenad Milović). Rezultati: Dinara – Meljine 13:1, Sežana – Trpanj 6:4, Dinara – Seđana 2:9, Meljine – Trpanj 5:2, Dinara – Meljine 6:9.

Četvrtina finala: Novi Beograd 1 – Maini 7:5, Ilirska Bistrica – Meljine 13:4, Trata – Postojna 7:9 i Sežana – Zrinjevac 9:8. Polufinale: Ilirska Bistrica – Novi Beograd 1 3:4 Postojna – Sežana 8:5.

PRECIZNO IZBIJANJE. Prvi krug eliminacija: Nenad Tadić (Istra), Tomislav Ranković (Maini) i Dejan Kovačević (Novi Beograd 3) po 21, Erik Čeh (Postojna) 19, Pero Čubela (Zrinjevac) 19, Branko Mastilica (Trpanj) 15, Miloš Balać (Novi Beograd 2) 14, Miloš Milaković (Novi Beograd 1) 12, Đuro Milanović (Val), Andrej Kostelic (Ilirska Bistrica) Boro Jurišić (Meljine) i Martin Udouc (Sežana) po 10, Nikola Radlović (Dinara) 9, Saša Nestorović (Kozara) 7, Stjepan Glavurdžič (Vukovar) 5 i Damjan Urbančićč (Trata) 1 poen. Drugi krug eliminacija: Pero Čubela (Zrinjevac 21), Erik Čeh (Postojna), Nenad Tadić (Istra) i Branko Mastilica (Prpanj) po 14, Miloš Milaković (Novi Beograd 1) i Tomislav Ranković (Maini) po 13, Miloš Balać (Novi Beograd) 7 i Dejan Kovačević (Novi Beograd 3) 6 poena.

Danas, 18. decembar, u finalu parova igraju: Novi Beograd 1 – Postojna, a za 3. mesto, Ilirska Bistrica – Sežana.

U završnom delu preciznog izbijanja razigravaju: Pero Čubela, Erik Čeh, Nenad Tadić i Branko Mastilica.
Za višegodišnju vernost Boćarskom klubu Novi Beograd nagrađeni su Momčilo Popić i Slavko Pekić.

– Rođen sam u Sremskoj Mitrovici, ali sam sve vreme u Erdeviku – počinje Ćalić – Ovaj podatak mi je jako bitan: Erdevik pruža dosta mogućnosti za uživanje! U Sremskoj Mitrovici sam 2017. završio gimnaziju i iste godine upisao psihologiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Od 2021. godine sam diplomirani psiholog, a trenutno sam na master studijama. Radim kao zamena u dve škole u Šidu: u Gimnaziji „Sava Šumanović“ u nastavi, a u Tehničkoj školi „Nikola Tesla“ kao stručni saradnik.

Sremac, a boćar!?

– Boćanje je, nekako, za mene nastavak porodične tradicije – nastavlja Lazar – Otac Svetozar i njegov stric su igrali za klub u Erdeviku i vodili me na treninge i utakmice. U to vreme još jedan stric je postao boćaroš. Svi smo i dalje u ovom sportu. Treba istaći da je još nekoliko rođaka, manje – više igralo. I tako, malom po malo, i ja sam se sve više počeo zanimati za boćanje. Naravno, otac mi je bio prvi trener. Prva registracija mi je bila 2011. godine, a od 2015. sam stalni član BK „Fruška gora“ iz Erdevika. Dok sam studirao, igrao sam za BK „Vojvodina“ iz Novog Sada i tamo upoznao Prvu ligu. Taj period za mene je vrlo bitan, jer sam uvideo značajnu razliku između igranja za Prve i Druge lige. Ne samo u kvalitetu, već i po samom rezonovanju igre. Ove godine sam se vratio u matični klub. Pored boćanja, počeo sam se zanimati i za petanku. Dakle, do sada sam se takmičio u Prvoj i Drugoj ligi. Posebno pamtim osvojena Prvenstva Vojvodine i Srbije, za uzrast U 18 i U 24. Mislim da su pojedinačna prvenstva „pravo ogledalo“ svakog igrača: sami odlučujete, samo dobijate i gubite. Svaka odluka je bitna, jer nema saigrača da „peglaju“ vaše greške ili da se „šlepaju“ uz vas. Rado se odazivam pozivima da učestvujem na domaćim i međunarodnim turnirima. I dalje mislim da boćanje kod nas nije dosegao adekvatan nivo. Većina klubova se usredsređuje na opstanak, a ne na razvoj. Malo smo zastupljeni u medijima, a okolina nas dalje gleda čudno. I dalje su boćari za njih, uglavnom, penzioneri koji se rekreirahu. Ne vide onu lepšu i zahtevniju stranu sporta. Naravno, vidim poboljšanje u odnosu na onu igru, u koju sam ušao kao mali. Pojedinci, evidentno, napreduju i sve su više konkurentni igračima iz evropskog i svetskog vrha. Srpsko boćanje dobija i prve zatvorene terene, odn. balone i hale. Uz bolju organizaciju treninga i, da ne bude egositično, dobar rad psihologa i pravu promiciju u javnosti, možemo privući mlade.

Iako je imao više ponuda, Lazar Ćalić ostaje u BK „Fruška gora“. Želja mu je da pomogne klubu da se vrati u Prvu ligu.

Sagovornik je „prepoznatljiv“ kao boćar. Ali, to je „samo jedna strana“ njegove ličnosti.

– U našoj porodici „vojvođanski momenat“ ima značajnu ulogu – ističe Lazar – Posebnu pažnju posvećujemo i rakiji, svinjokoljima i domaćim proizvodima. Trudimo se da držimo prakse naših starih, među kojima je i nošenje šešira. I da budem iskren, volimo kada drugi mogu da probaju rakiju ili kulen i da nas pohvale.

Od svoje devete godine svira, na oduševljenje familije i prijatelja, tamburu. Bio je član dva školska orkestra uz selu i u Sremskoj Mitrovici. Svira i drombulje.
Lazar Ćalić je i „slikar naivac“. Između ostalog, koristi staru kinesku tehniku: slikanje čajem!

– Iskren da budem, privukla me je ekscentričnost – priznaje Laza – Za ovu ideju zaslužna je knjiga Milorada Pavića „Predeo slikan čajem“. Do te knjige nisam znao za ovu tehniku, koja nije preteranu zastupljena u svetskom slikarstvu. Prošle zime sam rešio da se oprobam. Koristim čaj i mastilo. Zadovoljan sam napretkom. Do sada sam uradio nekoliko pejzaža, portreta, slika životinja, karikatura (u grafitu), mrtve prirode i ikona. Sam postupak je veoma jednostavan, a radi se kao sa akvarelom, uz napomenu da su boje svetlije i teže se mešaju. Sve u svemu, radim mnogo stvari koje drugi ne rade. Što bi rekao Mika Antić: „Čim oživim – šešir nakrivim! Čim zinem – od sebe ginem!“

Eto, to je Lazar Ćalić! Sremac iz Erdevika, ne baš tipičan! Bože, a kako li izgleda tipičan Sremac!?

Zemun je, prema očekivanjima, uknjižio nove bodove, te će sa Babulj Кendijem „prezimeti“ na prva dva mesta. Nastavak prvenstva je zakazan za 30. januar.

Rezultati 7. kola: Fortuna (NoviSad) – Babulj Кendi (Beogrtad) 4:12 (4237:4535), Timsoft (Beograd) – Crvena zvezda (Beograd) 4:12 (4240:4345), Inel (Beograd) – Zemun 4:12 (4213:4401) i Bovlingston (Sombor) – Ajs Sedaj (Beograd) 11:5 (4319:4057).

Tabela: 1. Zemun (183,04) 12, 2. Babulj Кendi (180,14) 12, 3. Crvena zvezda (177,23) 10, 19, 4. Bovlingston (179,18) 8, 5. Fortuna (179,04) 6, 6. Ajs Sedaj (170,24) 6, 7. Timsoft (173,51) 2 i 8. Inel (167,14) bez bodova.

Parovci 8. kola (30. januar 2023): Inel – Fortuna, Ajs Sedaj – Zemun, Crvena zvezda – Babulj Кendi i Timsoft – Bovlingston.

U godini koja je na izmaku, članovi KBS Arhangel imali su bezbroj prilika za dokazivanje, kojima su uspešno odgovorili.

Kako predstaviti Miloša Kovačevića? Osnivač, predsednik, trener i još uvek aktivan takmičar. Jednostavno, njegova predanost ovom sportu graniči se fanatiznom!

– Iako postojimo tek treću godinu, ova 2022. za naš klub je izuzetno uspešna – kaže Miloš Kovačević – Moram istaći da smo prve dve godine radili u uslovima covida 19. Pošto radimo dve borilaćke discipline, kik boks i savate boks, bili smo prilično aktivni tokom godine na raznoraznim turnirima, u svim kategorijama. Jedan od najuspešnijih takmičara je David Pavlović (9), koji je dve godine za redom prvak države u asaultsavateu. Igor Bantić (21) je vicešampion države u kik boksu i savateu. Luka Pavlović (17) je državni vicešampion i savateu i treći u kik boksu. Jovan Makević (12) je prvak Srbije u asaultsavateu i treći u kik boksu. Aleksandar Radivojević (10) je visešampion u savateu. Pored njih, medalajama su se okitili u turnirima i prvenstvima Mihajlo Spasić, Aleksandar Novoselac, Petar i Filip Čavić, Mitar Krstović, Ivan Grujić, Viktor Dragićević…

Klub broju tridesetak članova, od kojih su dvadesetak takmičari.

– Iako nismo brojčani velik klub, na turnira nas i te kako poštuju – ističe Kovačević – Uspešno se nosimo sa najboljim srpskim klubovima. Momci i devojke treniraju tri puta nedeljno, a kada je takmičarska sezona svaki dan. Treba istaći da naš klub ima i rekreativni programza uzrast od 16 godina, pa na dalje. Iskren da budem, nadao sam se i dalje se nadam boljim rezultatima. Čovek ne treba sebi da postavlja granice. Trudim se da članovima kluba obezbedim što bolje uslove za treniranje, kako takmičarima, tako i rekreativcima, te su nužna stalna i velika ulaganja. Bitno je da to ljudi vide i da redovnim dolaskom na trening to i pokazuju.

Planova, naravno, Miloš Kovačević ima.

– Prostorije se moraju proširiti, kako bi se dobio veli o opremljeniji prostor. Tako bi se 100 % posvetio klubu. Trenutno, da bih ga opremao radim u jednoj fabrici. Svako popodne, zna se, provodim u klubu. Za sada, na putu ka cilju koji sam zacrtao, dobro ide.

Ako postoji „recept za uspeh“ – to je to!